Izvor: Politika, 11.Nov.2010, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Psiholingvistika
Trebalo bi svakih pet godina pisati nove rečnike žargona, jer je i to put prevazilaženja večitog problema nesporazuma među generacijama
Britanska imperija je izgubila kolonije (teritorije) ali je, nametnuvši engleski jezik kao univerzalno sredstvo sporazumevanja, pobedila u bici za duše. Obrnuti put prošao je Noam Čomski koji je počeo kao psiholingvista da bi došao do borca za društvene i političke promene. Psiholingvistika nije do sada zauzela mesto koje joj pripada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u razumevanju savremenog sveta. Njome su se pretežno bavili stručnjaci za jezik, a ona zahteva multidisciplinarni pristup.
Neophodno je u izučavanje uključiti i neuropsihijatre. Kad psihijatar uoči neologizam, to je reč koju razume samo shizofreni bolesnik, on je treba razgraničiti od žargonske reči koju koristi neka grupa, gang i slično. To su kovanice koje još nisu u rečnicima. One ukazuju na dinamiku jezika i njegov razvojni put. Trebalo bi svakih pet godina pisati nove rečnike žargona, jer je i to put prevazilaženja večitog problema nesporazuma među generacijama. Kad bi jezik uzrokovao samo te nesporazume, ni po muke. Posebni jezici postali su obeležje naroda, a narod ko narod teži da sačuva ono što smatra svojim.
Genetičari su nam pokazali da svi potičemo od samo devet pramajki i sad hajde se seti od koje od njih teraš podanike da uče maternji jezik. Ni indoevropska grupa jezika nije složna. Svedoci smo da se pred nama odvija dalje atomiziranje jezika. To je zato što je jezik živi organizam, prati evoluciju mozga, a to je nezaustavljiv proces. Konzervativci (a ko u mladosti nije bio revolucionaran a u starosti konzervativan) žale zbog cepanja svog jezika od strane manjih narodnosnih skupina. No, ta privremena pobeda samo je uvod u budući poraz. Praktično to izgleda ovako. Hrvati su preuzeli srpski, ali ta pobeda nosi u sebi klicu poraza. Već uveliko postoji literatura na dalmatinskom i kajkavskom govoru. Televizija pokušava čak i preko crtanih filmova kajkavizirati Dalmaciju, ali bezuspešno. Crnogorci su izmislili svoj jezik, navodno različit od srpskog, ali su zaboravili da bokeljski govor ne razumeju gore u brdima. Bošnjaci bi da govore svoj jezik i ljudska prava iz druge korpe Helsinkija im to dozvoljavaju. Ovo je zgodna tema za teoriju zavere. Mr dr Zlatko Bokun kaže da je najveći uspeh đavola što je uspeo ubediti čoveka da on ne postoji. Tako i zaverenici stalno tvrde da nema zavere; uljuljkuju narod.
Stvarni život jezika ne može se uzaptiti krutim zakonima, direktivama ni lingvističko-političkim dogovorima.
On ide drumom dok oni lutaju šumom. Ima tu mnogo napora na najvišem nivou, ali ih život demantuje, tim više što su udaljeniji od prirodne logike.
Njena logika je princip minimum-maksimum. To jest, s najmanje slova, glasova, treba postići maksimalan mogući obuhvat pojmova, misli.
Bioekonomija-ergonomija određuje budućnost jezika. Preživeće oni koji poštuju njene zakone a izumreće politikantski nametnuti. Koliko je jezik promenljiv uverio sam se i sam. Dobrotom Zorana Hristića dobio sam „Narodni lekar” iz 1925. godine i uporedio ga sa knjigom iz 2005. godine. Ukratko, kao da su knjige pisali lekari, ne u razmaku 80 godina nego osamsto, maltene da je potreban prevodilac.
Poznata je italijanska izreka:„tradutore-traditore”, to jest prevodilac-izdajica. Pored najboljih namera, nijedan prevodilac ne može ući u duh jezika, jer je neophodno pogoditi ne samo dušu pisca nego i epohu, kraj, društveni sloj, profesiju i tako dalje. A tek humor, koji je najčešće neprevodiv.
Psiholingvistika ostaje nedovoljno otkriveno područje nauke koja nam može dati dragocenu pomoć u razumevanju među ljudima i tako izbeći konstataciju nekih da je jezik osnova svih nesporazuma među ljudima. On treba da bude most sporazumevanja, saradnje i prijateljstva u čemu mu budući psiholingvističari mogu pomoći.
Petar Bokun
objavljeno: 11.11.2010.
