Izvor: Vostok.rs, 02.Jun.2014, 10:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Psihijatrijska ekspertiza u ludnici
02.06.2014. -
Ovo je jedan od zapisa iz bloga Ilje Gorjačeva, osnivača ruskog ‘Obraza’ koga su srpske vlasti predale ruskim i koji se sada nalazi u zloglasnoj ‘Butirki’. U noći između 21. i 22. januara prerezao je sebi vene, ali je ostao u životu. I u zatvoru.
Zapis od 26.maja 2014. godine smo izabrali jer nam se učinilo neobičnom koincidencijom što je g. Gorjačev saslušavan na klinici za duševne bolesnike im.Serbskova – kojom ‘Obraz’, Srbija i naučnik >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << iz 19. veka, Serbskov, igrom reči prave nedokučivi krug predodređenosti.
B.Sovilj
PSIHIJATRIJSKA EKSPERTIZA U LUDNICI IM. SRPSKOGA / Ilja Gorjačev
Znate šta, gospodine Švejk? U svakom slučaju ćemo se potruditi da se obratimo sudskim lekarima. Izabraćemo dobru komisiju, Vama ćemo za to vreme odrediti zatvor, a Vi se tamo lepo odmorite kako treba.
(‘Doživljaji dobrog vojnika Švejka’, Jaroslav Hašek)
Odavno sam pripremio ovaj tekst, ali sam čekao da, pre nego što ga objavim, vidim rezultate ekspertize, sa kojima sam i zvanično upoznat 15. aprila. Mogu odmah reći da su me rezultati sasvim zadovoljili – dao bih im četvorku ‘s minusom’. A sada, želeo bih da ispričam nešto o ličnim osećanjima povodom te preduzete mere, koje sam zapisao još iste večeri.
20.februara, u sredu, pozivaju me sa šetnje (oko 9 časova izjutra). Pitam:’Kuda?’, ali je odgovor retorski, odgovorni ni sami ne znaju i uvek odgovaraju jedno te isto: ‘U sud.’ Uopšte, što u ‘Lefortovu’, što u ‘Butirki’, načelstvo se uvek postara da me iznenadi, sve se događa neočekivano, bez upozorenja – suočavanje, ekspertiza u Srpskom, odvođenje u SK, Krasnovu na ‘otvoreni’ razgovor. Iako je prema UPK obavezno zatvorenike prethodno obaveštavati o budućim dejstvima, ja sva oficijalna obaveštenja dobijam poslednji. U ‘marici’ me ljudi pitaju: ‘A ti? Kuda?’, a ja, kao ludak iz ‘Mačkine kuće’ (zatvorska ludnica Butirke, s ukusnim haloperidolom) odvraćam: ‘Ne znam’. Tako je bilo i 20. februara. Po dolasku u Serbski pokazalo se da su me doveli u žurbi – bez dosijea i ostalih papira za sprovođenje. Sledi dijalog doktora i mog sprovodnika:
— I sad kako da napravimo ekspertizu, kad ne znamo ni o kome se radi ni o čemu se radi?
— Sada ćemo poslati kurira u Butirku, on će ih doneti.
— Kada će doneti? Uveče?
— Ma pešice ćemo ga poslati, metroom.
Nekoliko časova kasnije, napokon me odvedoše psihijatru. Dokumenti su, sa kurirom, pristigli. Malo sam bio začuđen procedurom. Mislio sam da svaka komisija – što je minimum nekoliko doktora – pošto sasluša čoveka gleda da dođe do nekog zajedničkog stava, što bi činilo ekspertni zaključak. Ovde je bilo i prostora za samovolju – u sobi 4 ili 5 stola, a za svakim od njih sedi doktor koji razgovara tet-a-tet sa ispitanikom. Nikakav zapisnik se ne vodi – osim ličnih rukopisnih zapažanja doktora. Dvadesetak minuta sam ćaskao sa milom ženicom, psihijatrom; bio sam prijatno iznenađen njenim ocenama iz škole i univerziteta, sa kojima me je upoznala.
Posle smo razmotrili okolnosti koje su me prinudila da se ‘otkrijem’ u Butirki u noći između 21. i 22. januara. Ona je pred sobom imala zapisnike sa dva moja razgovora sa butirskim psiholozima/psihijatrima i još jednom sam podrobno prepričao o okolnostima svega što se desilo, kao i o njihovom naličju – spletkama u UZKS Krasnova s citatima. Naravno, psihijatar je razumela da nikakvih suicidalnih motiva nisam imao (tako je u Basmanovskom sudu gospođa javni tužilac dozvolila sebi da obrazloži moje delovanje i ta je formulacija dopala i u rešenje suda o produženju pritvora pod stražom od 3. aprila). Uzgred, u rezultatu ekspertize na institutu im.Serbskova primenjena je formulacija u stilu ‘manipulativno-ucenjivačko delo’ – razumem na sve otporni medicinski termin, no instiktivno ustuknem: šta da je bilo ‘pasti na krpu’(ruski zatvorski žargon – po kazni biti određen za čišćenje – prim.prev.) (iako bi u UZKS/Krasnov rado takav video odgledali na Jutjubu)?
Posle toga sam već razgovarao u drugom kabinetu sa psihologom, nešto manje milom i više ‘usmerenom na konkretni rezultat’ ženom. Skoro kao prvo pitanje postavilo se: ‘Kako se Vi odnosite prema delu Ničea, preciznije, prema njegovoj ideji o nadčoveku?’ Odgovaram, da sam se sa njegovim delom upoznavao ‘na preskok’, nisam ga ozbiljno shvatao zbog nekih ličnih i biografskih činjenica u vezi sa autorom i iz njih potekle motivacije pisanja. ‘Nešto podrobnije?’ ne odustaje doktor. ‘Podrobnije’, kažem ‘osobenosti njegovog privatnog života ili, tačnije, odsustva istog, pitanje je u koje se nećemo udubljivati i, još više, u pitanje strašne migrene koja ga je mučila čitavog života i za koju je krivio Boga, svu krivicu svaljujući na Njega.’
Onda smo razmotrili Sveto pismo s citatima, lagano prešavši na delo Limonova i Pelevina, gde je doktor namah živnula: pokazalo se da joj je Pelevinovo delo blisko. I neočekivano pitanje: ‘Jeste li završili kurs NLP?’ ‘Ne’, kažem. ‘A zašto Vam ljudi veruju, idu za Vama?’ Kažem: ‘Verovatno zato što im govorim istinu.’ S tim se doktorka saglasila. ‘Da’, kaže, ‘ljudi se instinktivno priklanjaju istini.’
I tu je prešla na srž stvari: ‘Evo, Tihonov sve priznaje, a zašto se Vi opirete?’ Odgovaram: ‘U svim podacima koji se tiču mene on istinu govori pod diktatom UZKS, to jest, njega su u Harpu strujom mučili i još nekim usavršenim metodama, da sada samo čita kako je napisano i ni na jedno pitanje dalje od napisanog i ne može odgovoriti. Doktorka se ne predaje i prelazi na novi stupanj iskrenosti: ‘No, evo, vi govorite, kao, da su ga ‘mučili’. Ali Vi shvatate da je u Ruskoj federaciji sud isto što i dekoracija; presuda je već donesena. Nije li bolje odmah priznati, da bismo izbegli ispitivanja? Evo, Vas će osuditi i Vas će takođe mučiti i Vi ćete, baš kao i Tihonov, sve reći kao što treba. Čemu se nadate?’
Odgovaram: ‘Presudi koju će doneti porota i trijumfu pravde.’
‘Vi verujete u svoju nevinost?- sumnjičavo me gleda, kao pacijenta.
‘Apsolutno sam u nju uveren, u bilo kom obliku.’
‘Dobro’, reče, ‘razumem. Sa vama je beskorisno razgovarati, kada ne priznajete krivicu, odgovarajte onda na pitanja iz testa.’
Uzgred, tako je u izveštaju ekpertize i napisano: ‘Veruje u svoju nevinost i trijumf pravde u presudi koju će doneti porota.’
Popunio sam test i vratio se istom psihologu. Nova poseta.
— Vi ste u zatvoru. To je Vaša nesreća, shvatate? Jeste li Vi svesni toga? Zašto ste na skali zaokružili visoki nivo sreće?
— Kada izađem odavde, docrtaću još jedan stepen više.
— Ljudi uopšteno, u zatvoru mnogo šta ponovo procenjuju i preosmišljavaju.
— Ja samo dublje razmišljam i više pišem; menjati mišljenje/stav, i još pod pritiskom spoljnih činilaca, nije u mojim pravilima.
Tu sam se sa doktorkom rastao. Ponavljam – dobijenim dokumentom sa razultatima sam zadovoljan; gorenavedeni dijalozi su obećavali drugačiji rezultat. Još neko vreme sam posedeo u hodniku, čekao, slušao razgovor sprovodnika. Disonansa – sprovodnik se ponosi Olimpijadom i očajava zbog hokeja, a u ‘maricama’ razgovori sasvim drugačiji (nazad sam putovao 8 časova, posedevši u 3 različita vozila u podrumima Moskovskog suda (Mosgorsuda), gde kipi od političkih strasti – Ukrajina i Majdan, korupcija i hapšenja u GSU, promene u UK, sveži tamnički – iz različitih centrala – ‘intrige, skandali, isleđivanja’. Na specblok ‘Matroskea’ -99/1 počeli su dolaziti iz krasnodarskog 99/5 građevinari Sočija – prosta logika: zašto platiti, kad se može zatvoriti, a likovi u gomilama idu na 6-mesečne prekomande u Soči (napominjem, dešavanja su od 20. februara; sada je situacija promenjena i, verovatno je da se maršruta promenila u pravcu Istočne Ukrajine). Direktor ‘Matroske’ se silno oneraspoložio, pošto je dopao na spisak Magnitskog. Blizu nas Dagestanci raspravljaju: ‘Nije važno na koliko osude, važno je da to bude što pre, da nas pošalju kući, u logor, a tamo ćemo već za pola godine biti na slobodi.’ Drugi prihvata: ‘U Kaspiji ćemo upotrebljavati napitke’, ali se zaustavlja i popravlja: ‘ali ne više od sto grama i da niko ne vidi.’
Svratili smo još pri povratku u Lafortovo – na brani su umesto običnih radnika vojnici sa šlemovima i zaštitnim prslucima – neko od zatvorenika se zainteresovao: ‘O čemu se radi?’ Odgovaraju mu: ‘Niste gledali novosti iz Majdana? Ovo je – pojačanje.’
Na ovome završavam ovaj kratki zapis sa naličja života.
prevod: B.Sovilj
Autor: Ilja Gorjačev
Izvor: ilya-goryachev.info
.jpg)
