Izvor: Politika, 10.Maj.2010, 23:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvo naplata postojećih poreza
Gotovo svi važniji porezi u Srbiji uređeni su na način uobičajen u svetu: na dobit, PDV, akcize, carine, a i socijalni doprinosi... Samo jedan nije: porez na dohodak građana. On bi, po mom mišljenju, trebalo da bude osnovni cilj svake reforme poreskog sistema.
Pitanje je da li zadržati sadašnji sistem, koji je obično krpljenje i koji je izrazito nepravedan, ili uvesti standardan godišnji porez na dohodak građana, koji je osnovni porez u razvijenim zemljama. Za trenutak nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << važno da li bi se radilo o modelu sa jednom progresivnom stopom (klasičan sistem), sa dve (dualni) ili sa proporcionalnom stopom (flat rate) već da li vlada namerava da se ozbiljno pozabavi oporezivanjem građana ili ne. Po svemu sudeći nema nameru, budući da, kao i prethodne, izbegava ovaj vruć krompir.
Neki ekonomisti kao da nisu napredovali dalje od elementarnih šema, pa im izmiču složenosti života i ekonomske teorije. Tako se u studiji saradnika Ministarstva finansija kaže da će se investicije i zaposlenost neminovno i lepo povećati ukoliko se smanji oporezivanje zarada, a poveća PDV. Ali stvari nisu tako jednostavne: prethodno je potrebno ispitati poresku incidencu i videti ko će imati koristi od smanjenja poreza i doprinosa na zarade, a ko štete od povećanja PDV-a.
Ukoliko profitiraju poslodavci, tako što se smanje dažbine a neto zarade ostanu nepromenjene, onda će ceo teret željenog rasterećenja privrede platiti stanovništvo kroz povećani PDV! Ove promene u podeli poreskog tereta ne bi trebalo gubiti iz vida, a ni sakrivati od šire javnosti.
Ukoliko profitiraju zaposleni, tj. ukoliko se njihove plate povećaju za smanjene dažbine, tada rasterećenja privrede neće biti, pa ni obećanih pozitivnih efekata. Sa druge strane, stanovništvo će platiti povećani PDV, pa će i ono otprilike ostati na istom.
Postoji takođe ozbiljno pitanje pravednosti predloženih promena, odnosno njihovog uticaja na pojedine slojeve stanovništva. Poznato je, na primer, da porezi na promet (i PDV) u opštem slučaju više pogađaju siromašnije slojeve. Da li bi se i u kojoj meri to zbilo i ovom prilikom ne znamo, jer nije izvršeno ni rudimentirano istraživanje.
Odgovor na pitanje kakvi će biti efekti poreske reforme može se dati samo na osnovu tvrde analize i nepristrasnog vaganja prednosti i nedostataka predloga. Dobro bi bilo da se koriste reči kao što su ekonometrijska analiza, pravednost, incidenca, simulacija, Đini koeficijent, elastičnost, alokativna efikasnost, kolektivno pregovaranje i slično. A toga praktično nema u studiji koja bi trebalo da posluži kao osnova reforme, već uglavnom reklamne pohvale sopstvenoj ideji i selektivan, to jest iskrivljen prikaz literature i prakse drugih zemalja.
Iskustvo sa sličnim rasterećenjem u Srbiji iz 2001. godine pokazalo je da je porast neto zarada progutao poresko rasterećenje, a slično neuspešno sa stanovišta privlačenja investicija i povećanja zaposlenosti bilo je sa smanjenjem poreza na dobit na skromnih 10 odsto. Ova iskustva potrebno je analizirati i izvući pouke, a ne zanemariti.
Da se ni firme ne obraduju previše pobrinuo bi se PDV. On donosi kreditiranje države od strane privrede, pa bi njegovo znatno predloženo povećanje samo dodatno ugrozilo ionako krhku likvidnost u ovim kriznim vremenima.
Ne bih rekao ni da je pametno uticati na dodatno smanjenje potrošnje stanovništva, za šta se zalaže predlog reforme, u trenutku kada je kriza već dovela do njenog smanjenja i pada tražnje za proizvodima domaćih firmi. U vreme krize osnovna tema je oživljavanje proizvodnje, a ne njeno dalje gušenje kroz redukovanje tražnje.
Ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje jedan je od ključnih predloga ove grupe. Mislim da je koncept finansiranja zdravstva (uključujući i povezano pitanje ko ima i koliko prava na usluge državnog zdravstva) daleko ozbiljnija stvar nego što se vidi iz ugla uske poreske tehnike, pa bi o tome trebalo povesti široku raspravu, a ne lomiti preko kolena.
Osnovni poslovi Ministarstva finansija trebalo bi da u sledećem periodu budu poboljšanje rada Poreske uprave, kako bi se smanjilo izbegavanje poreza i naplatilo više postojećih poreza, i dugoročno smanjenje javnih rashoda. Sporne i radikalne poreske ideje trebalo bi ostaviti za mirnija vremena i daleko bolje pripremiti i u stručnom i u političkom pogledu.
Direktor ekonomskih studija CLDS-a
Boško Mijatović
[objavljeno: 11.05.2010.]
