Izvor: Politika, 14.Dec.2012, 13:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi je gotov!
U Mariboru su demonstranti imali tačno određenu metu i cilj – svrgnuti gradonačelnika. U drugim gradovima oni su postavljali veliki broj uopštenih zahteva
Franc Kagler je „gotov”. Gradonačelnik Maribora je inače prvi slovenački političar kojeg je smenila ulica od kad je Slovenija postala samostalna država. Ako ni po čemu drugom, bar će se po tome upisati u slovenačku političku istoriju. Da li će ostati jedini ili je prvi u nizu? Da li će njegova ostavka još >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << više podstaći demonstrante ili će se eksplozivni naboj demonstranata smiriti? Na odgovor ćemo morati da sačekamo bar do 21. decembra, kada je u Ljubljani najavljen takozvani sveslovenački ustanak.
Kao ni jedan političar do sada, tako ni mariborski gradonačelnik nije podneo ostavku samo zbog protesta, iako su oni bili sve masovniji, oštriji, pa i sve grublji. Znao je on da ga na podnošenje ostavke niko ne može naterati. Gradonačelnici i poslanici u Sloveniji su praktično nedodirljivi. Verovatno bi o ostavci još uvek razmišljao da nije bilo jednog telefonskog poziva. Tek dan ili dva posle razgovora sa premijerom Janezom Janšom, mariborski gradonačelnik povukao je odlučujući potez, iako Janša kaže da ga nije nagovarao da podnese ostavku. Do tada je uporno i odlučno ponavljao da neće dati ostavku, da za tako nešto nema razloga, da se u pozadini protesta nalazi opozicija, da je on nevin, a da su svih deset i više krivičnih prijava zbog sumnje na korupciju – političke konstrukcije. Sada tvrdi da je i žrtva zavere.
Mariborski demonstranti su postigli cilj. Imaju utisak da su zbacili političara, koji je postao simbol svega lošeg, što ljudi pripisuju politici – pokvarenosti, korumpiranosti, otuđenosti i aroganciji, neznanju i nesposobnosti. Kažu i da će sa protestima nastaviti i da je Kangler tek prvi u nizu.
Mariborski „uspeh” mogao bi dodatno da ohrabri ljude da na ulice izađu u još masovnijem broju. Ali, ne mora obavezno to da znači. Među demonstrantima u Mariboru i u drugim slovenačkim gradovima postoje prilične razlike. U Mariboru su imali tačno određenu metu i cilj – svrgnuti gradonačelnika. U drugim gradovima demonstranti su postavljali veliki broj uopštenih zahteva. Upereni su protiv političara uopšte, gradonačelnika, poslanika, vlade i načina vladanja. Kao objekat nezadovoljstva zapravo je najistureniji predsednik vlade Janša, koji simbolizuje i otelotvoruje sadašnju vladajuću politiku stezanja kaiša u svim oblastima i autoritaran način vladanja, međutim zahtevi demonstranata nisu tako oštro usredsređeni protiv vlade ili Janše. Spektar zahteva je širok, ponekad malo konfuzan i nejasno artikulisan. Demonstranti mnogo određenije znaju šta neće, nego šta hoće. Neće dosadašnji način upravljanja društvom, korumpirane i pokvarene političare koje zanima samo sopstveni džep, neće podele na leve i desne, neće tajkune, neće neoliberalni model ekonomske politike, koja kao jedini cilj ima što veći profit za šačicu izabranih, neće privatizaciju društvenih delatnosti, kao što su školstvo, zdravstvo... Hoće promene! Kakve? To je već teško navesti.
Bar do sada, ne izgleda da iza demonstracija stoji neka organizacija, niti organizovane snage ili ljudi, koji bi iz pozadine vukli konce i usmeravali proteste, uprkos tome što se , naročito vladina stranka, Janšina Demokratska stranka (SDS) na sve načine trudi da otkrije neke tajne sile, koje organizuju proteste. Naravno, ako ostavimo po strani nasilne ekstremističke grupe, koje pokušavaju da diskredituju mirne proteste, bilo same bilo po nečijoj narudžbi. Ljude je na ulicu dovelo nezadovoljstvo, koje se skupljalo poslednjih godina i povećavalo sa krizom, propadanjem preduzeća, povećanjem nezaposlenosti, beskompromisnim vladinim merama štednje i u mnogim primerima dokazani fijasko pravne države.
Demonstranti bar za sada odbijaju svaku „pomoć” političkih stranaka, čini se kao da žele da zadrže istu distancu prema politici, vladinoj ili opozicionoj. Janšin SDS je požurio sa programom političkih promena, koje na prvi pogled korespondiraju sa nekim zahtevima demonstranata, a zapravo bi samo još više povećale ulogu izvršne vlasti i stranke na vlasti u odnosu na druge grane i društvene podsisteme. Demonstrante nisu ubedili. Druge stranke stoje po strani i čekaju da vide šta će se dogoditi.
Mogući su baš svi scenariji. Od onoga da će se sve smiriti, do toga da bi neko iskoristio i zloupotrebio talas nezadovoljstva i da bi onda na kraju dobili nekog novog populistu. Nešto je ipak ostvareno – poslednji događaji su demantovali sve one koji su tvrdili da su Slovenci sposobni da protestuju samo u mirnom okrilju svojih kuća ili eventualno za kafanskim stolom, odnosno tako da ne izlaze na izbore. Sada vidimo da su i Slovenci spremni da izađu na ulicu, čak i po kiši, snegu i hladnoći. Očigledno je postalo mnogo teško.
Drago Baložič*
Autor je novinar Radio Slovenije
objavljeno: 14.12.2012.
