Izvor: Politika, 09.Nov.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protest protiv predsednice Argentine
Stotine hiljada ljudi na demonstracijama u argentinskim gradovima protestovale, između ostalog, zbog rastuće inflacije i visoke stope kriminala
Buenos Ajres – Argentinci su se preksinoć u velikom broju odazvali pozivu, upućenom preko društvenih mreža, da marširaju ulicama Buenos Ajresa na antivladinim demonstracijama, prenosi Beta. „Da demokratiji, ne reizboru” predsednice Kristine Fernandes de Kirhner na vodeću funkciju u zemlji, uzvikivali su demonstranti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na najvećem protestu u argentinskoj prestonici u poslednjoj deceniji.
Istovremeno, protesti zbog najave reizbora, rastuće inflacije i visoke stope kriminala i korupcije održani su i u drugim većim gradovima u zemlji, uključujući Rosario, Kordobu i Mendosu.
Najveći argentinski dnevnici „Nasion” i „Klarin” objavili su da su se pozivu na proteste širom zemlje odazvale „stotine hiljada” ljudi, prenose svetske agencije. Argentinci su istovremeno protestovali i ispred svojih ambasada i konzulata širom sveta, uključujući Njujork, Vašington, Pariz, Rim, Madrid, Toronto, Majami i London. Većina demonstranata, kao i na prvom takvom protestu 13. septembra, pripada srednjoj klasi.
Ogorčeni zbog rastuće inflacije i visoke stope kriminala i korupcije, i iz bojazni da će predsednica Kristina Fernandes de Kirhner pokušati da ostane na vlasti ukidanjem ustavnih ograničenja, učesnici protesta udarali su u šerpe i uzvikivali parole protiv nje.
Demonstracije poznate kao „kaserolazos” imaju duboku simboliku za Argentince, pošto ih asociraju na ekonomsku propast zemlje pre jedne decenije. Protestne pesme iz tog vremena i lupanje u šerpe svrgnuli su tadašnje lidere i ostavili zemlju praktično bez vlade do dolaska na funkciju novog predsednika Nestora Kirhnera 2003, sada pokojnog muža Kristine Fernandes.
Pristalice vlade tvrde da je suština problema model društvenog uključivanja koji je predsednica nametnula, uključujući novčanu pomoć siromašnima i nezaposlenima i upućivanje milijardi dolara iz nacionalizovanih penzijskih fondova projektima socijalne pomoći.
Argentinska predsednica založila se za debatu o svojoj politici umesto protesta. Ona je, takođe, upozorila one koji će učestvovati na protestu.
„Niko ne sme da misli da ću ići protiv sopstvene politike, one koju branim od kada sam imala 15 godina. To je politika u koju verujem i ovo je zemlja u koju verujem”, kazala je.
Argentinske opozicione partije su slabe i nemaju kredibilitet, pošto su izgubile kontrolu nad Kongresom i skoro svakom institucijom sposobnom za kontrolu rada vlade.
Veliki deo opozicije okupio se oko društvenih mreža kojima rukovode organizatorka protesta Marijana Tores i advokat Marselo Moran, koji tvrde da ne pripadaju nijednoj političkoj organizaciji. Osam sajtova i naloga prati više od 200.000 njihovih pristalica.
objavljeno: 10.11.2012.
