Izvor: Politika, 08.Apr.2011, 01:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prošlost je jedna, interpretacije su bezbrojne
O mogućnosti korišćenja udžbenika iz Federacije BiH u RS, i obratno, niko se ne usuđuje ni progovoriti
Prenaglašavanje uloge udžbenika istorije u procesu boljeg razumevanja prošlosti i smirivanju tenzija među balkanskim narodima, koje su ipak starije od nedavnih ratova, jednako je uverenju da su se ti ratovi vodili zbog prethodno krive interpretacije prošlosti. Jasno je da ima, te da je bilo i ranije, zagovornika takvih teza, ali je, po mom mišljenju, tu reč o upotrebi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istorije u političke svrhe i manipulaciji istorijom i školskim udžbenicima. Da budem posve precizan – niti su se ratovi na Balkanu krajem 20. veka vodili zbog prošlosti, bez obzira na činjenicu da su tadašnje vladajuće elite zloupotrebljavale prošlost radi nacionalne homogenizacije, niti bi zajednički udžbenici istorije danas uticali na usklađeno razumevanje tih ratova.
Kada govorimo o udžbenicima istorije mnogi su skloni tvrditi kako bi oni trebalo da budu objektivni. Na primer, u „Smjernicama za pisanje udžbenika historije u Bosni i Hercegovini”, usvojenim još 2005. godine, istaknuto je da „udžbenici trebaju biti naučno utemeljeni, objektivni, te usmereni na stvaranje zajedničkog razumevanja, pomirenja i mira”, ali još uvek nije nastao udžbenik koji bi bio opšteprihvaćen za veći deo federacije, a o mogućnosti korišćenja udžbenika iz Federacije Bosne i Hercegovine u Republici Srpskoj, i obratno, niko se ne usuđuje ni progovoriti! Ako je tako sa udžbenicima u samoj Bosni i Hercegovini, a jeste, kako je onda uopšte moguće zamišljati postojanje nekih zajedničkih udžbenika za BiH, Hrvatsku i Srbiju? Mislim da je to u ovom trenutku nemoguća misija, ali to nije rezultat samo nespremnosti i nespretnosti autora udžbenika, pa čak ni nastojanja vladajućih političkih elita, nego i nezrelosti naših istoriografija, koje još uvek umišljaju da je njihov zadatak prezentacija istorijske istine (naravno, onako kako je oni vide!), a ne samo pokušaj traganja za objašnjenjima istorijskih događanja. Za istoriografiju, kao i za pisce udžbenika istorije, bilo bi korisno što pre odreći se iluzije o apsolutnoj objektivnosti, ali uz obavezu traganja za objašnjenjima istorijskih događanja!
Zajednički udžbenici, ili barem jedinstvena interpretacija nedavne prošlosti u udžbenicima, pretpostavlja postizanje određenog kompromisa, a to, zapravo, znači konstruisanje prošlosti u skladu sa tim kompromisom. Prošlost je, međutim, jedna, a interpretacije su bezbrojne. Dogovor je poželjan samo oko toga šta treba uvrstiti u udžbenike, a šta izostaviti, ali nikakav dogovor oko interpretacije nije moguć, ni u udžbenicima ni u nauci, jer „kakva bi to bila istorija kad bi se svi jednom zauvek složili oko svega?” Takva konstrukcija prošlosti ne bi nikome pomogla, jer ne bi doprinosila boljem razumevanju istorijskih događanja nego samo davala lažnu, konstruisanu sliku tih događanja. Takvi udžbenici ne bi bili daleko od puke političke propagande. A toga nam je bilo i previše poslednjih decenija!
Umesto jalovog nastojanja da se dođe do zajedničkih udžbenika i jedinstvene interpretacije nedavne prošlosti bilo bi bolje snage usmeriti na intenziviranje komunikacije u regionu, a pri tome ne treba isključiti saradnju stručnjaka izvan regiona. Dobar pokušaj, mada ne do kraja na najbolji način izveden, predstavlja tzv. Inicijativa naučnika, oko koje se okupila masa stručnjaka iz regiona i sveta, koja je nedavno publikovala zbornik „Suočavanje s jugoslovenskim kontroverzama”, i serija istorijskih čitanki što ih je izdao Centar za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi iz Soluna. Reč je o tekstovima koje bi trebalo koristiti kao dodatni udžbenički materijal, ali se ne vidi njihova široka primena u nastavi. To pokazuje da smo još daleko od zajedničkih udžbenika, ali oseća se nužnost saradnje koja bi vremenom, u promenjenim okolnostima, mogla dovesti barem do toga da se u udžbenicima kontroverzna pitanja promatraju očima drugog iz regiona. Za početak, bilo bi dobro ako bi se postigao dogovor da udžbenike iz istorije pre objavljivanja barem komentarišu (ne recenzurišu!) stručnjaci iz drugih zemalja regiona.
*Direktor Instituta za istoriju, Sarajevo
Husnija Kamberović
objavljeno: 08.04.2011.
