Izvor: Politika, 16.Jan.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proslava obećanja
Propali su sistemi u kojima je državna administracija pokušavala da zameni privatne inicijative građana
Najviše su Srbiju odvojile od sveta sankcije UN uvedene sredinom 1992. godine. Nažalost, tada nije bilo dovoljno razumevanja posledica tog izopštavanja. Najočitije su one ekonomske, iako su mnogi uzvikivali da smo ,,jači što nam je teže”. Istina je potiskivana. Sad smo dospeli dotle da je Vuk Jeremić predsednik zasedanja Generalne skupštine UN, ali mi još nemamo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << industriju kakva beše pre sankcija. Nismo se još učlanili u Svetsku trgovinsku organizaciju. A svaki oblik odnosa sa svetom uzajamno je povezan. Politički, ekonomski, kulturni, komunikacioni, odnos privatnih lica i institucija...
U našem stalnom naporu za vraćanje u svet, najviše se i dalje priča o ekonomskoj saradnji, što je posledica problema u ekonomiji: prezaduženosti, nezaposlenosti i pada životnog standarda. Ali se od vlasti uveličavaju mogući, a nadasve stvarni dometi, da se, u našem interesu, što više uključimo u taj sve globalniji svet. Širi se i verovanje da su političari moćniji od privrednika. Elita vlasti nam obećava ulaganja pojedinih inostranih firmi, veću spoljnu trgovinu, više radnih mesta i bolji život, te odmah proslavljaju svaku najavu, što javnost brzo zaboravi.
Nesumnjivo su političke odluke značajne i za druge vidove saradnje, naročito u neposrednom okruženju. Političko otopljavanje može doprineti da više građana u Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, Makedoniji i Sloveniji kupuje brendove onih proizvoda iz Srbije koji su već na rafovima u trgovinama tihzemljama. Nama je veći izvoz lek i za druge naše boljke. Ali svakoj fabrici je važno da joj država otklanja prepreke, podstiče i pojeftinjuje izvoz, što inflacija i drmanje kursa ne rade. Po istoj ceni, najpovoljnije je prodati u zemljama u okruženju. Tu su manji troškovi prodaje, a može se iskoristiti i ponešto iz memorije potencijalnog kupca. Ali dok naš proizvod ne bude pred kupcem, uzaludne su priče. Trgovina je sve složenija, a vreme je zlato.
Previše raspravljamo o geografskim prioritetima u trgovini. Našim proizvođačima nisu podjednako potrebna veća tržišta, njima su potrebna tržišta na kojima mogu isplativo prodavati i kupovati. Nemamo domaće štednje, pa nam treba i strano ulaganje i umeće. Neozbiljno je govoriti o zameni tržišta Evropske unije onim u Rusiji, Kini, odnosno zemljama u razvoju. BiH i Crna Gora su nam, međutim, posebno važni trgovinski partneri. Naša trgovina s Nemačkom, Italijom i EU ne može se zameniti s bilo kojim drugim tržištem.
Neke najveće ekonomske transakcije Srbije su teško merljive, jer su pomešale politiku i poslovanje. Krupne inostrane krediteza pokriće deficita budžeta moraju da uzimaju samo zemlje s velikim ekonomskim teškoćama, u koje i mi spadamo. A tada je suvišna priča o kamatnimstopama i demagogija da je to uspeh. Kako se država sve više meša u pojedinačne poslove, ona sve više poskupljuje i uzima od onih koji su još uspešni, što i njih guši. Propali su sistemi u kojima je državna administracija pokušavala da zameni inventivnost i privatne inicijative građana. Političari su dužni da popravljaju sve oblike odnosa državesa svetom, kako bi se razvijala svaka saradnja. A građani, privreda i sve druge institucije će onda lakše utkati nove niti u što čvršće odnose sa drugima, bez čega nije moguć ukupan održivi razvoj. Kad smo spali na dno Evrope, morali bismo već to razumeti.
Konsultant za strana ulaganja
Milan R. Kovačević
objavljeno: 16.01.2013.
