Izvor: Blic, 06.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promene su nesporne i nedovoljne
Promene su nesporne i nedovoljne
Sada već imam neku vrstu otežanog sećanja u odnosu na činjenicu da sam ušao u proces uspostavljanja organizacije G17 plus sa još nekoliko ljudi, kao što su Mlađan Dinkić, Labus, Vučetić i drugi. Svi smo bili vođeni idejom da moramo napraviti precizan plan i ponuditi ga svima koje se to tiče. No, sada nakon svega kroz šta smo prošli moram priznati da nisam stigao ljudski ni da se obradujem, a već su stigli i loši i dobri rezultati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << – rekao je na početku razgovora za 'Blic' Predrag Marković, kordinator grupe G17 Plus.Govoreći dalje o proteklih godinu dana i odgovarajući na pitanje da neretko izgleda kako se G17 plus ograđuje od poteza vlasti, Marković kaže da nije tako.
'Mi samo komentarišemo odluke koje se donose na različitim nivoima vlasti. Jer, uvereni smo da je to naš posao, a pri tom smo i obećali takvu ulogu. Naime, od trenutka promene vlasti naš zadatak je jasan, a to je da pomognemo kako bi političke promene postale stvarne. Učestvujemo u mnogo čemu - od poslova u vezi s donacijama do kritike koju upućujemo na određene adrese. Mi kao i 'Otpor' i još neke organizacije nismo ni zainteresovani za vršenje funkcija vlasti, bez obzira što su neki naši članovi pojedinačno prihvatili izvesne položaje. A kad smo već kod toga, raduje nas što su ti naši članovi ispunili svoje obaveze i obećanja. Naravno, da se u ovaj tekst ne može sažeti precizna analiza onoga što je urađeno. A koji je opšti utisak?
- Napisao sam ga u tekstu 'Ekonomija ili nacija' u biltenu G17 plus. Pojednostavljeno rečeno, promene su neosporne ali nedovoljne, i nisu ravnomerne. U tome treba videti i hvalu i kuđenje. Rezultat neravnomernosti promena je taj što građani nemaju svest o velikom broju kvalitetnih koraka napred. S razlogom. Ne mislite li da je za ovih godinu dana, na primer, većini pao standard?
- To pitanje je specifično i o tome sam iscrpno govorio pre desetak dana. Naime, ako je reč o činjenicama a ne o utisku, najsiromašniji sloj ove zemlje je nešto malo dodatno osiromašio. Srednji sloj se ponovo uspostavio i nešto malo finansijski napredovao. Međutim, nezadovoljstvo nije među najsiromašnijima, već upravo u srednjem sloju. Tu dolazimo u sferu psihološke priče. Jasno je da su ljudi srednjeg sloja nosili i izneli promene i, sa druge strane, koliko toliko sačuvali elementarne moralne i građanske vrednosti. Oni sada imaju psihološku potrebu da ne samo nadoknade izgubljeno, već i da se vrate u stanje od pre desetak godina, kada je plata bila oko 1500 DEM, a sada povećanja u odnosu na troškove života iznose oko 30 DEM, što je ne samo nedovoljno već i uvredljivo. Svako od nas, evo i nas dvoje, pripadamo tom sloju, koji je nezadovoljan. Konačno, taj sloj je maštovit, odnosno sposoban da predoči šta se sve može uraditi. Inače, treba veoma voditi računa o tome da je psihologija politička realnost. Odnosno, ako postoji nezadovoljstvo, vi ga morate uvažiti kao činjenicu nezavisno od toga da možda statistički pokazatelji govore o nekom rastu.
Kako komentarišete ovaj, već dosadni, sukob između Koštunice i Đinđića?
-Ne znam mnogo o tom sukobu, ali meni to liči na mešavinu ličnog i ideološkog sukoba. Što se ideologije tiče ja ne mogu jasno da razaznam razlike. Mislim da u celoj priči ima udela i politički marketing koji je veoma loš po Srbiju. Između ostalog i zbog toga što je pokušaj podele Srbije na dva dela, koji će se vezivati za lična imena i prezimena, pokušaj stvaranja šizofrene situacije. Sem toga u takvoj situaciji svi drugi nestaju sa političke scene, što takođe nije dobro. Imajte u vidu, da je najveći problem ove zemlje da se uspostavi država. I tu su moje najveće zamerke i u jednom i u drugom pravcu. Najveći broj institucija još uvek nije uspostavljen. Mnogi kvalitetni ljudi u svojim strankama nisu prepoznati od strane svojih organizacionih vrhova što je, takođe, problem. S jedne strane to je razmljivo, jer je ustrojstvo tih stranaka bilo usmereno na to kako da osvoje vlast, a ne kako da je održe. Kako komentarišete ovaj štrajk rudara, čija je pobuna i pre godinu dana gotovo bila presudan faktor? - Da li? Mislim da je ideja da štrajk povodom jednog zakonskog akta treba da podseti na pobunu koja je bila prošle godine. Da se razumemo, sada je u pitanju štrajk zbog skupštinskog akta republike Srbije, a pre godinu dana je to bila pobuna, odnosno odbijanje da se radi zato što je, uz sve nepovoljne uslove, postojao još i politički pritisak prethodnog režima da se zloupotrebi pravo glasa. Vi ste i poznati izdavač, čelnik 'Stubova kultutre'. Znate li da vam se prebacuje to da ste uzurpirali najbolje knjižare u unutrašnjosti Srbije?
- Meni prebacuju? Neverovatno. Pa, ne znam kako bismo mogli da uzurpiramo, jer 'Stubovi kulture' imaju tri knjižare, jednu u Beogradu, što je inače najskuplje plaćen knjižarski prostor u gradu, drugu u Užicu, knjižaru koja je na javnom konkursu dobijena u februaru 2000. A posle petog oktobra, ako neko na to misli, mi smo jedino iznajmili knjižarski prostor u Kragujevcu. Ali ima nešto drugo važno: svojevremeno je neko iz Udruženja književnika Srbije izjavio da ja eventualno želim da iznajmim taj prostor. Ali, moram reći da nikada ni jedan društveni prostor nisam ni unajmio ni dobio na poklon. Mislite li da će novi čelnik Udruženja izdavača i knjižara Jugoslavije, gospodin Živadin Mitrović, uspeti da pomiri to Udruženje i ovo poslovno, gde ste vi predsednik Upravnog odbora?
- Izvinjavam se, ali ja sam informisan da je gospodin Živadin Mitrović, čovek koji svesrdno prati kulturu, imenovan ili izabran (ne znam tačnu proceduru) za direktora izdavačke firme koja se zove Udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije. Dakle, o tim stvarima sam čitao u novinama, ali ne vidim kako bi se mogla poboljšati saradnja. Jer, saradnja Udruženja, čiji sam ja predsednik upravnog odbora, postoji sa svim izdavačima, od kako je ono osnovano. Tatjana Nježić
