Izvor: Blic, 07.Okt.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prolazili smo kao kroz šupalj sir
Prolazili smo kao kroz šupalj sir
Čovek koji je na ulici 'dobošarenjem' neprekidno više od četrnaest časova pozivao ljude da se priključe opštenarodnom buntu, koji je probijao medijske blokade oko studija B i RTS-a, koji je 'probio led' na 'ružičastoj televiziji' i sa svojim kolegama, bubnjarima, se pojavio i proglasio pobedu - jeste Dragoljub Đuričić, muzičar i član 'G17 Plus'.
'Moram da priznam da je 'G17 Plus' napravio pravu maršrutu pre mitinga, jer >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << smo želeli da završimo neke stvari pre dolaska na lice mesta, obilazeći neke zvanične institucije. Za početak sudija javnog tužilaštva, u Palati pravde je prihvatio našu tužbu, onda smo oko pola jedan došli u Studio B, Mlađan Dinkić je zajedno sa Slobodanom Vučetićem, Predragom Markovićem, Mijatom Damjanovićem i ostalima ušao unutar te medijske kuće kao kroz šupalj sir. Očekivali smo otpor, ali smo išli zajedno sa bubnjarima i narodom iza nas. Otišli smo i kod predsednika Republike Srbije, naravno nije bio u zgradi, zbog važnih sastanaka, pa nije mogao da nas primi, ali smo ipak posetili ostala značajna mesta. Ne možemo da šetamo ulicama bezveze, narod želi rezultate, nije mu potrebno da mu se samo priča. Kompletnu moju angažovanost uporedio bih sa davljenikom u moru, koga vidite da se davi, čekate spasioca, a umete da plivate. Nisam mogao da čekam spasioca, jer nas je neko vratio pola veka unazad. Kao klinac sam gledao 'Salaš u malom ritu', znam šta znači doboš i ono 'čujte i počujte', ovo je bio jedini moguć način da se oglasimo narodu, da ga dovedemo na jedno mesto, da mu saopštimo šta mu se nudi kao budućnost. Narod možda nije znao za koga će da glasa, ali je znao za koga neće. Kako ste se vi osećali u tim presudnim trenucima, predvodeći masu ljudi?
- Moram da priznam da mi je hitno potreban odmor, jer ću ući u paranoju od mase. Znate, kada dvestotine hiljada ljudi ide za vama i sve zavisi od vašeg doboša znači i veliku odgovornost. Nisam baš bio spreman za to, jedino sam imao dovoljno hrabrosti da idem ispred njih. Imao sam iskrena 'leđa'. Sve što sam nudio bila je iskrena energija, kojom sam želeo da vratim osmeh na lica ljudi, da im podignem moral, posle kolektivne apatije koja je trajala deset godina. Ne postoje dobre vojske bez dobrih bubnjara. Da je bivša vlast shvatila šta to znači, ne bi im jedna palica došla glave. Ponosan sam što sam učestvovao u nečem tako važnom i istorijskom, jer ću jednog dana reći svom sinu - završi arhitekturu i ne moraš da ideš u inostranstvo da pereš sudove. Hoće li se mladi ljudi vratiti u zemlju?
- Mi smo trenutno osvojili samo medije, pa možemo da kažemo narodu istinu i šta mu sada u ovom trenutku nudimo. U budućnosti, on mora da sam bira i izražava svoju volju. Mnogi mladi koji su zbog stranputice bežali po svetu sigurno će se vratiti ovde. Sretao sam naše ljude u mnogim zemljama gde sam putovao, svi se brzo snađu i imaju dobre plate, ali se uvek pitaju zbog čega su oni tamo. Osećaj pripadnosti - to je najvažnija stvar i ovaj narod nema potrebe da po svojoj istoriji traži identitet. Iza mene, dobošara, ide masa ljudi, pa mene ne može biti strah, ne postoji kordon koji ne mogu da probijem. To je ta snaga. Imamo snagu svoje, naše nacije. Inteligencija će nam se vratiti, obogaćena iskustvima iz sveta. Grabićemo koracima od sedam milja, zaista verujem u uspeh ove zemlje, jer je pobedila volja naroda, ne jedan čovek, partija ili koalicija.
Posle osvajanja medija pojavili ste se sa bubnjarima na mnogim medijima, čak i na 'Pinku'?
- Bio sam dobar prijatelj sa Željkom Mitrovićem i pre svih ovih političkih događanja. Pozvao sam ga, a on mi je rekao da dođem. Bilo je sasvim logično da ja kao muzičar 'otvorim' jednu muzičku televiziju, posle njenog kratkog zatvaranja. Moram da priznam da sam naišao na odobravanje, ne mog gesta, već volje naroda. Ovde niko ne želi da živi u anarhiji. Da li su došla bolja vremena i za rokenrol?
- Ono čega se bivša vlast plašila je bunt, energija i snaga rokenrola. Osnovna snaga rok-muzike, kao filozofije življenja, jeste u postpubertetskoj, buntovničkoj, mladalačkoj energiji. Zbog toga je stara vlast izabrala Otpor za glavnog neprijatelja, jer nema lidera, jer je pokret. Rokenrol je u ovoj zemlji preživeo u dijafragmama, dubinama duša pojedinaca, iako je godinama svesno uništavan. Sve je potrebno i narodna, turbo-folk muzika, neka narod izabere šta će da sluša. Smešno je da se u nekoj državi događalo da umetnik ne može na televiziju jer je nepodoban. Moja je jedina želja da ne sviram po ulici, već da se vratim muzici i sviram na koncertima. Možda vam ponude neku funkciju?
- Nisam ja sposoban za to. Jedan sam od retkih ljudi koji ne može u životu da sastavi ni pet hiljada maraka. Čovek se rodi sa ljubavlju prema novcu, ja ga nešto preterano ne volim. Imamo odgovornost prema svim ljudima koji dolaze na moje koncerte, uz osobitu ljubav i poštovanje prema svakom pojedincu. To je ono što želim da radim i ubuduće. Za dobrobit naroda uradiću razne stvari, ali smatram da je klasična budalaština i krajnje neozbiljno za jednu državu da za nekog ministra postavi mene, običnog dobošara. Svi dobošari
'Treba pomenuti i ostale koji su dobošarili sa mnom: Mašu Božović, Jovan Dimitrijević, Lava Bratušu, Mata, Nikola, dva Marka, Jovan, Jelena, Marija, svi su stalno bili sa mnom. Zaista sam ponosan na tu mladost koja dolazi i koja je ponekad bila i hrabrija od mene'.
Dragoljub Đuričić:
