Izvor: Politika, 03.Avg.2010, 23:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prohujalo doba jednog stratega
,,Narodi vrede onoliko koliko im vrede elite”
U jednom istraživanju iz devedesetih od 100 autoriteta savremenog Zapada, 86 je stiglo do vrha društvene hijerarhije uprkos nedovoljnom obrazovanju i drugim manama. Dočepali su se pozicija moći i autoriteta na načine koji ne spadaju u zahtevane sposobnosti istinskih vođa. „Ne budite skromni. Niste vi toliko veliki”, cinično je poručila takvima Golda Meir.
Na kursevima po Americi istražuje se kako predsednici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << delaju ne bi li ispunili očekivanja građana, koja znanja i resursi su neophodni da predsednik ispuni svoju agendu domaće politike, šta ga čini efikasnim liderom u institucionalnom kontekstu izvršne grane vlasti.
Srbija trećeg milenijuma već kasni sa ozbiljnom generacijom stratega.
Američki teoretičari države, političkog sistema, državnog liderstva, u središte rasprava dovode upravo pojam nacionalnih interesa, koje u Srbiji politička klasa zabašuruje. Pred razuđenim spektrom elemenata nacionalne moći jasno je da je prohujalo doba jednog stratega, moćnog lidera koji o svemu sam odlučuje.Vreme je kompetentnih timova stratega. Lideršip (vođstvo) je postao eminentno kolektivna kategorija.
,,Narodi vrede onoliko koliko im vrede elite”, rekao je Danijel-Rops. Tanušni stratum društva bio je decenijama formiran na pogubnom principu negativne selekcije. Škart je promovisan u elitni deo društva, i šta škart na kraju može da proizvede do li škart, tugu, i očaj. Pogled na Srbiju 2010. bolno potvrđuje skepsu. Elita je zaista intelektualno katastrofalna, lenja, moralno izrazito porozna i koruptivna. Isti nekvalitet manifestuju i politička, i ekonomska, i vojna, i akademska i crkvena elita. Srbija je predugo zakovana za potpalublje Evrope čeličnim neostaljinističkim i mafijaškim ekserima, uz bezbrižno zviždukanje ,,spoljnih faktora” koji dovršavaju strategijsko uređenje i tzv. novu bezbednosnu arhitekturu jugoistoka Evrope.
Elita treba da ispunjava aristokratski zadatak pokretanja društva napred, a kod nas ni nagoveštaja iskreno zabrinute strategijske ekipe, a kamoli individualnog strategijskog genija sa kvalitetima za rešavanje problema u koje smo poodavno zabrazdili. Politička klasa nas nedopustivo izlaže strategijskim udarima sa više strana. Pri tom nas je zabetonirala u višestruki neprijateljski prsten.
Procene vrednosti se smatraju srcem strategije. Strategijski lideri moraju da budu kadri da odlučuju ne samo o tome šta je dostižno već i šta je poželjnije, da inspirišu i druge za promišljanje budućnosti.A ko se time danas bavi sistematično, osim retkih preostalih naučnih fanatika po uništenim institutima i razorenim „thinktank”timovima. Kom je to političkom lideru Srbije jasno kojim ćemo putem, kakve ćemo saveznike imati, kakvu ćemo ekonomsku strategiju odabrati, kakvu ćemo vojsku moći da imamo? Kome je jasno kako balansirati odnose sadašnjosti i budućnosti, kratkoročne i dugoročne srpske ciljeve? Ko je dosad ikad ponudio javnosti valjane procene, opštekorisne geostrategijske predloge i ikakvu strategijsku viziju? Istinski strategijski lideršip je odocneo i za to svi snosimo odgovornost.
Ipak, ispod projektovane scenografije starog poretka pomaljaju glavu snage nove srpske strategije. Autor je ubeđen u neumitnost njihovog dolaska, koji će pristižuće generacije ispuniti optimizmom. To su one i oni koji će prihvatiti da gledaju budućnosti u oči i da u nju ne ulaze kao u produženje obeshrabrujućeg stanja nepodnošljive korumpirane entropijske stvarnosti; one i oni koji će se upustiti u traganje za rešenjima teške nacionalne krize. Kako će građani prepoznati iskrene snage preporoda?Abdel Kader, alžirski „emir na crnom konju”, govorio je: „Ne pitajte nikada kog je porekla neki čovek. Bolje ispitajte njegov život, njegovu kuraž, kvalitete, i saznaćete ko je on. Ako je voda zagrabljena iz reke zdrava, prijatna i blaga, to znači da dolazi od čistog izvora”.
*Naučni saradnik, Institut za političke studije, autor knjige „Politički lideršip”
Zoran Petrović-Piroćanac
objavljeno: 04/08/2010
