Izvor: Blic, 02.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profiteri ubijaju svaku kreativnost
Profiteri ubijaju svaku kreativnost
Hroničari stripa se slažu da se jedan najvažnijih događaja za istoriju domaćeg stripa desio 1985. kada je, uporedo sa velikom retrospektivom jugoslovenskog filma u 'Boburu', u Jugoslovenskom kulturnom centru u Parizu postavljena izložba domaćeg stripa. Francuske urednike i izdavače najviše je zainteresovao autor iz Novog Sada Zoran Janjetov. Kada se Janjetov kasnije pojavio kod 'Les Humanoides Associe' sa tablama svog 'Bernarda Panasonika' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << predloženo mu je da oboji najnoviju epizodu 'Avantura Džona Difula' iz serije o Inkalu, njegovog najvećeg strip-uzora Mebijusa. Dve godine kasnije pojavili su se prvi zajednički stripovi ekipe u kojoj je, osim Mebijusa i Janjetova, bio i scenarista Žodorovski. Zatim Janjetov počinje i sa autorskim crtačkim radom - u epizodama 'Detinjstvo Džona Difula' po predlošku Žodorovskog. Već 15 godina Janjetov je najznačajniji predstavnik domaćeg strip-stvaralaštva u svetu.
Za juli, avgust i septembar predviđena su tri nova albuma Inkala. Koliko je ideologija prisutna u stripovima koje radite za svetsko tržište?
- Novi albumi Inkala su zapravo samo nova izdanja mojih i Mebijusovih starih epizoda, prepakovanih za novu generaciju čitalaca, sa novim, digitalnim bojama, naslovnim stranama i sa uklonjenom golotinjom, zbog američkog tržišta. Na tom tržištu nije nikakav problem prikazati klanje, glave koje eksplodiraju i slične gadosti, ali ne sme da se vidi nijedno golo dupe, bradavica i te 'sramne stvari'. Priča o Inkalu je jedna velika galaktička avantura, bez pretenzije da nešto propoveda.
To što je Žodorovski prožima socijalnim komentarima i žestokom satirom služi samo tome da se obogati sredina u kojoj se likovi kreću, da više podseća na svet u kojem čitaoci lako prepoznaju našu kretensku planetu, bez obzira na to što se radnja odvija u imaginarnom vremenu i prostoru.
Žodo zna da ne može da promeni svet, ali je uvek spreman da izvrgne ruglu zlo i ljudsku glupost. Crkva je zla organizacija za kontrolu uma, pranje novca i prikrivanje zločina. Holivud predstavlja kao mesto gde trgovački interesi ubijaju kreativnost, a politiku kao neveštog prevaranta i slugu finansijskih moćnika, crkve i svih vrsta krvopija. Najjače oružje svih ovih zlikovaca jesu, naravno, mediji. Opet, sve ovo predstavlja samo dekor za priču o dobrom čoveku koji posvećuje svoj život razaranju zla iznutra, rasturanjem njegovih institucija, sredstava i metoda. U suštini, tehnoočevi su bliži Dikensu nego Sviftu, jer pričaju o životu i iskušenjima malog, dobrog dečaka u velikom pokvarenom svetu, a ne primarno o tom svetu. Seks i nasilje sve su prisutniji u vizuelnim medijima uključujući i strip. Imate li nešto protiv tog trenda?
- Sve što služi kvalitetnom pričanju priče, dobrodošlo je.
Seks i nasilje su uobičajene stvari i mislim da je glupo i licemerno skrivati ih od bilo koga, čak i od dece. Naravno, ne mislim da ih treba silom i bez razloga upumpavati ljudima u mozgove. Kako danas vrednujete domete tzv. novog talasa i mesto domaćeg stripa u odnosu na osamdesete kada ste vi počinjali?
- Omladinska štampa je osamdesetih bila jedino mesto gde su nepoznati (pa i poznati) strip-autori mogli da se predstave publici. Bilo je tu puno gluposti, ali, naravno, iz mora đubreta isplivali su i dragulji. Većina tih dragulja danas radi za velike svetske izdavače, pa izgleda da je novotalasna scena ipak nečemu poslužila. Nadam se da će tako biti i sa sadašnjom.
Strip-tržišta u svetu nameću tzv. globalni strip. Da li on prevladava u odnosu na nacionalni i da li se održava podela na komercijalni i andergraund strip na svetskom tržištu?
- Ne pratim baš pomno šta se dešava u svetu stripa, više sam orijentisan ka filmu, televiziji i muzici... Kao i u ostalim disciplinama i u stripu se stvari mešaju mnogo više nego što smo svesni. Japanski strip hara Evropom i Amerikom, evropski se sve više probija u Americi, američki strip prisutan je svugde. Polako se tope 'nacionalne' scene i stripovi se, kao i sve ostalo, bogu hvala, globalizuju. Dolazi vreme kada više apsolutno neće biti bitno odakle neko dolazi, nego šta i kako radi. Mislim da se isuviše insistira na podeli andergraund - komercijalno. Svako ko se bavi bilo kojom umetničkom ili medijskom disciplinom, zapravo želi da bude mejnstrim i zato bi 'andergraund' trebalo shvatiti kao ekonomsku, a ne kao mentalnu ili spiritualnu kategoriju. Jednom ste govoreći o planetarnim režimima rekli kako će uskoro vladati ljudi odrasli na stripu. Kako ste u tom svetlu doživeli proteklu dekadu i vlast koja ju je obeležila?
- Svetom su oduvek vladale ubice, lopovi i trgovci i to je, nažalost, zasad nemoguće promeniti. Ovi magarci što su vladali našim krajevima do pre par godina, bili su glupi i nesposobni vladari, nisu čak ni pokušavali da kod svojih podanika stvore iluziju normalnog života, kao što to čine njihove kolege u razvijenom svetu. Ne znam na čemu su ti ljudi odrasli, ne mogu ni da pretpostavim šta su čitali, gledali, slušali kad su bili mali, čak ne mogu ni da zamislim da su ikad bili mali. Strip volite da držite u fioci sa nazivom 'zabava'. Da li je pri tom, po vama, strip i umetnost?
- U mom slučaju, uglavnom sve stoji u fioci sa nazivom 'zabava'.
Odbijam da delim stvari na 'umetnost' i 'ono drugo', suviše sam vremena proveo među 'umetnicima', pa znam o čemu se zapravo radi. U mojoj glavi svi su ravnopravni, naravno, osim smrdljivih narodnjaka, i to ne samo onih sa harmonikama, nego mentalnih narodnjaka. U Francuskoj je strip cenjena disciplina, što ne znači da ga svi smatraju za umetnost. I tamo ima puno idiota kao i bilo gde drugde. Milorad Pavlović
