Izvor: Politika, 10.Jan.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problem spomenika u Preševu isključivo unutrašnje pitanje Srbije
Pored pitanja legalnosti spomenika čiji su uslovi podizanja, čini se, sporni, nameće se konstatacija da njegovo prisustvo nepotrebno i neprikladno oživljava stare tenzije koje sada pripadaju prošlosti, kazao je za „Politiku” ambasador Francuske u Srbiji Fransoa Gzavije Denio. On je to rekao povodom problema podizanja spomenika pripadnicima OVK u Preševu.
U intervjuu koji je obavljen preko elektronske pošte, ambasador Denio još kaže:
– Ono što je danas važno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jeste okrenuti se ka budućnosti u cilju boljeg integrisanja stanovništva preševske doline u njihovu zemlju, Srbiju. U tom smislu, mi pozdravljamo obnavljanje aktivnosti međusobnog usaglašavanja i saradnje između državnih vlasti i lokalnih aktera preko Koordinacionog tela koje je formirano u tu svrhu.
Jeste li već imali kontakte sa političkim predstavnicima Albanaca s juga Srbije ili sa predstavnicima zvaničnog Beograda? Šta ste im savetovali? Šta mislite o najavljenom rušenju spomenika u Preševu, ukoliko to lokalne vlasti ne urade?
Nisam bio ni u kakvom kontaktu tim povodom ni sa jednom od strana učesnica. Radi se, u ovom slučaju, o isključivo unutrašnjem pitanju Srbije koje treba da bude rešeno dijalogom u okviru srpskih zakona i institucija.
Hoćete li prisustvovati najavljenoj sednici odbornika Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe u subotu?
Nemam nameru da prisustvujem toj sednici za koju se nadamo da će doprineti da se dođe do razumnog rešenja.
Hoćete li posredovati između političkih predstavnika Albanaca s juga Srbije i zvaničnog Beograda u rešavanju ovog problema?
Mi snažno podržavamo napore misije OEBS-a koja upravo ima zadatak da olakša uspešnije integrisanje uz uvažavanje specifičnosti tog regiona sa juga Srbije. Jasno je da situacija sa albanskom manjinom zaslužuje posebnu pažnju u cilju poboljšanja njihovih uslova života pre svega kroz jačanje obrazovnih kapaciteta i lokalni ekonomski razvoj. Institucije koje imaju zadatak da tome doprinesu već postoje, naročito Nacionalni savet za albansku manjinu kao i Koordinaciono telo za jug Srbije. Adekvatni odgovori na ove izazove mogu se pronaći u okvirima tih dogovornih instanci.
Kako komentarišete činjenicu da predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je tražio dozvolu od Euleksa, nije mogao da prisustvuje obeležavanju Božića u Gračanici? Da li je Euleks reagovao primereno, odnosno statusno neutralno?
Žalimo što posetu predsednika Srbije Tomislava Nikolića manastiru Gračanica na Kosovu povodom pravoslavnog Božića 7. januara kosovske vlasti nisu odobrile, uprkos preporukama međunarodne zajednice povodom tog pitanja. Takva poseta je potpuno normalna stvar i podsećam da je predsednik Boris Tadić bio u Visokim Dečanima za prethodni Božić. Osim toga, čini mi se da u trenutku gde politički dijalog između Beograda i Prištine pokazuje svoju sposobnost da doprinese, na konstruktivan način, poboljšanju odnosa između Srba i Kosovara, gest otvorenosti u tom smislu povodom jednog od najvećih praznika vernika pravoslavne veroispovesti doprineo bi da se iskaže volja za saradnjom i smirivanjem situacije. Na kraju, što se tiče uloge Euleksa u tome, želim samo da podsetim da takva odluka ne spada u njegove nadležnosti.
B. Baković
objavljeno: 10.01.2013.
