Izvor: Politika, 13.Apr.2010, 00:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Problem neće biti rešen izgradnjom novih zatvora
U samicama u centralnom zatvoru boravi po četvoro-petoro ljudi: to je prostor od nekoliko kvadrata u kojem se spava na podu oko čučavca.
Svako ko dođe u centralni zatvor prvo provede dva dana u samici, a u nju se vraća po kazni iz kolektivnih soba. Ja sam bio u samici ,,samo“ sa još dvojicom, što je za uslove tamo dobro, mada sam spavao na podu.
Dakle, zatvori su prepuni. Ali smatramo da problem neće biti rešen tako što će država izgraditi veći broj zatvora, nego >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tako što će biti smanjen broj zatvorenika. U tome i jeste problem: ljudi provode mesece, pa i godine u pritvoru iako nisu proglašeni krivim.
Na početku procesa koji birokratija odugovlači u nedogled ljudima se često određuje pritvor sa pravnim obrazloženjem ili bez njega. Optuženi tako dospeva u jednu potpuno patološku atmosferu, jer se nalazi u prostoriji sa još 11–15 ljudi, sa kojima provodi 23,5 sata dnevno.
Sve su to pritvorenici koji nisu osuđeni ili su osuđeni pa čekaju pravosnažnost. S tim što su potpuno arbitrarne procene koga treba zadržati a koga ne. Neke ljude puštaju da se brane sa slobode, dok neki za potpuno benigne stvari sede u pritvoru mesecima. Na primer, upoznao sam čoveka koji je u CZ-u 11 meseci čekao rezultate DNK analize, jer rezultati su važni kao dokaz za delo koje je počinio ili nije počinio.
Isto tako, naša grupa je dobila obrazloženje da smo u pritvoru zato što smo navodno učestvovali, to jest postoji sumnja da smo učestvovali, u delu koje je urađeno ,,na posebno podmukao način“ i ,,dovodilo u opasnost živote i imovinu građana“.
A u samom tekstu optužnice piše da je šteta koja je izazvana 18 evra i da je delo urađeno noću, kad nikoga nije bilo u blizini. Reč je o jednoj potpunoj kontradikciji u iskazima, ali pravosudni sistem je toliko moćan da ništa ne možete da promenite, čak i ako ponavljate ono što su oni napisali: da je šteta mala, da se delo desilo noću...
Žalili smo se zbog pritvora, a (negativni) odgovori povodom žalbi su nam stizali nakon više od mesec dana. Oni su odgovarali praznim papirom – rešenjem bez obrazloženja – što potvrđuje našu tezu o državi kao nelegitimnom autoritetu koji, u krajnjoj instanci, ima jedinu svrhu da održava sistem koji je nametnula vladajuća klasa. Nemate nikakvu pravnu mogućnost komunikacije sa sistemom jer sistem ima silu, a vi ne raspolažete bilo čime. Jer su zakoni tako sastavljeni da mogu da se tumače i ovako i onako, i tako se stvaraju uslovi da mesecima budete zatvoreni i da se nalazite u zverskoj atmosferi dok traje postupak. Kažem ,,zverskoj atmosferi“ zato što se ljudi nalaze u kavezima. Kao u zoološkom vrtu.
S tim što imate komandire i čuvare koji maltretiraju ljude, na primer mladića koga su uhapsili sa nama i optužili za isto delo, davili su kaišem, tražeći od njega da prizna da je hteo da izvrši atentat na konzula Grčke, što je besmislica.
Da se razumemo, meni koji dolazim iz jedne slobodarske političke tradicije potpuno je neverovatna sama ideja da neko neće da vas pusti iz bilo koje prostorije. Ali to je prirodna reakcija manje-više svakoga ko se nađe u toj situaciji: ne želite da vas na taj način sputavaju. I to vremenom stvara bolesnu atmosferu – i kod onih koji su tamo po kazni, ali i kod zaposlenih. Jer zaposleni počinju da zloupotrebljavaju alkohol i lekove, i time doprinose patologiji zatvora.
Pri tome, pritvorenici nisu osuđeni, tako da se sve vreme navodno pretpostavlja da niste krivi, a tretiraju vas mnogo gore nego osuđenike u zatvorima, jer u pritvoru imate pravo na posetu porodice jednom u 15 dana. Nemate mogućnost nikakve komunikacije sa spoljnim svetom, pa ni telefonske. U tom smislu, u mnogo goroj ste situaciji nego u zatvoru. Uslovi su takvi da većina pritvorenika posle šest meseci želi da pređe u zatvor, jer u zatvoru imaju mogućnost da se šetaju više, da rade. Možemo zamisliti u kakvo stanje uma je čovek doveden kad želi da iz pritvora ide u zatvor, da radi u nekim potpuno nehumanim uslovima u kojima nije dozvoljeno sindikalno organizovanje – što je tema na koju mi posebno stavljamo akcenat, i kojom ćemo se u budućnosti intenzivno baviti.
Ljudi u pritvoru gube u izvesnoj meri osećaj za realnost jer svoju situaciju upoređuju sa ostalim pritvorenicima, pa kad je neko osuđen na deset godina zatvora onda su tvoje tri godine sitnica. Tako i kažu: Odlično, tri godine!
Zašto ljudi završavaju u zatvoru? Zato što mnogi od njih žive u uslovima bede. Ja u vezi s tim imam apologetski odnos prema velikom broju ljudi koji su dospeli do zatvora. Ovde govorim o onima koji pokušavaju da prežive na nelegalan način i ja mislim da treba postaviti pitanje zašto ljudi uopšte čine krivična dela. Zatvori se, između ostalog, pravdaju navodnom resocijalizacijom zatvorenika, a ja tvrdim da u zatvorima nema resocijalizacije. Jedino postoji ,,socijalizacija“ u kriminalni milje: možete da naučite kako da uspešno obavljate razna kriminalna dela.
*Član Anarhosindikalističke inicijative, osumnjičen za delo međunarodnog terorizma,u pritvoru proveo gotovo šest meseci
Ratibor Trivunac
[objavljeno: 13/04/2010]
.jpg)
