Izvor: Politika, 03.Sep.2010, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatni mole za strpljenje
Ako su nastavnici dobri, nije važno da li je fakultet državni ili privatni
Pitanje da li se i u čemu razlikuju privatni i državni univerziteti i da li treba da se razlikuju ili ne suviše je složeno da bismo na njega dobili jednoznačan odgovor. Jasno je da ima razlika u mnogim elementima pa i u kvalitetu, ali se ova ocena ne može dati generalno. Državni univerziteti imaju dugu tradiciju. Imaju idaleko veći broj profesora, tako da se iz tog kvantiteta može doći i do većeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << broja kvalitetnih nastavnika. Iza državnih univerziteta stoji infrastruktura države, dok se kod privatnih ta infrastruktura tek gradi. Međutim, na nekim državnim univerzitetima ima slabijeg kvaliteta, kako u pogledu profesora, tako i u pogledu kvaliteta nastave, udžbenika, opremljenosti...
Ako govorimo o razlikama u tretmanu univerziteta, jasno je da su državni u povlašćenom položaju jer dobijaju plate iz budžeta, a država im daje zgrade, opremu, instrumente i dr. dok privatni to moraju sami da obezbede. Zbog toga se na pojedinim državnim fakultetima slabo vodi računa o racionalnom poslovanju. Na pojedinim fakultetima koji raspolažu velikim parama, troši se nemilice – na stalna putovanja u inostranstvo, na izmišljanje raznih građevinskih i sličnih radova, naduvavaju se troškovi itd. Kod privatnih fakulteta stvar je obrnuta jer su oni prinuđeni da više brinu o troškovima i štednji. Pri tome, ne vidim da se štednja i racionalno poslovanje mogu ozbiljnije odraziti na kvalitet nastave. Kvalitet nastave pre svega zavisi od kvaliteta profesora, programa i udžbenika.
Što se takozvanog štancovanja diploma tiče, ova primedba se sigurno odnosi i na privatne i na državne univerzitete. Međutim, veoma je teško reći da li toga više ima na državnim ili privatnim univerzitetima jer i tu postoje značajne razlike od fakulteta do fakulteta. To se veoma lako može utvrditi prema broju diploma dobijenih u jednoj godini.
Odgovor na pitanje da li državni fakulteti rade neprofitabilno, a privatni profitabilno traži detaljnu analizu. Smatram da je netačno reći da samo privatni fakulteti rade profitabilno. Potpuno je jasno da nisu svi privatni fakulteti isti, kao ni svi državni. Neki državni preko visoke školarine i drugih plaćanja studenata, ostvaruju velike profite i dele ogromne plate, bonuse, funkcionalne dodatke i sl. Kod nekih privatnih fakulteta i visokih škola školarina je ispod hiljadu evra, a kod nekih državnih 1.500, pa i 2.500 evra. Da li se može reći da takvi državni fakulteti rade neprofitabilno?Ne bih rekao, pošto na pojedinim državnim fakultetima profesori zarađuju ipo nekoliko hiljada evra mesečno.
U tom smislu razumem i želju državnih fakulteta da povećaju upisne kvote.Omasovljenje studiranja sigurno utiče na kvalitet rada sa studentima. Na taj način dobijamo veće grupe studenata na predavanjima i vežbama što onemogućava direktnu komunikaciju i kontakte profesora i studenata. Na stranim univerzitetima grupe su male tako da profesori mogu svakodnevno da komuniciraju i pomažu svakom studentu.
Glavni problem u visokoškolskim organizacijama je sigurno u kvalitetu nastavnika. Ako su nastavnici dobri, nije važno da li je fakultet državni ili privatni. Verovatno je na nekim privatnim univerzitetima niži kriterijum i kvalitet rada, ali se to nikako ne može uopštavati. Ima naravno i na pojedinim državnim fakultetima nižih kriterijuma i slabijeg kvaliteta, ai kod njih se pominje prodaja ispita i diploma.
Ako hoćemo da izvedemo generalnu ocenu možemo reći da se državni i privatni univerziteti razlikuju. Državni su jači, duže postoje, imaju tradiciju i više im se veruje. Privatni tek počinju i kod njih postoje početne ,,dečje bolesti”. Neki su otvorili fakultete samo da bi postali profesori. Neki tajkuni, koji nemaju veze sa visokim obrazovanjem, otvorili su fakultete da bi i na tom polju profitirali, a možda i ,,oprali pare”. Jasno je da kod privatnih ima dosta problema i da tek treba da se razviju i ojačaju. Ali to ne znači da ih treba onemogućavati i gušiti, naročito tamo gde su u pitanju, nove, specijalizovane, u svetu i kod nas tražene profesije.
Ako analiziramo svetske standarde u visokom obrazovanju reći ćemo da to što na Zapadu privatni univerziteti imaju dugu tradiciju i znatno su bolji i skuplji od državnih samo ukazuje da i mi moramo biti strpljiviji sa privatnim visokoškolskim organizacijama–da im omogućimo da se brže i efikasnije razvijaju. Naravno, samo tamo gde postoje potrebe za određenim profesijama i ljudski i drugi resursi koji će to da omoguće.
*Profesor univerziteta, direktor Visoke škole za projektni menadžment
Petar Jovanović
objavljeno: 04/09/2010
