Izvor: Politika, 11.Jun.2012, 00:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pristup informacijama na meti vlasti
Opozicija sumnja da Vlada Crne Gore izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama želi da sakrije svoje tajne
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Zahvaljujući Zakonu o slobodnom pristupu informacijama u Crnoj Gori mnoge tajne su obelodanjene, počev od privatizacionih ugovora, do funkcionera sa kolekcijom stanova, satova, umetničkih slika, nelegalne gradnje pa sve do slučajeva u kojima su pojedini ministri tajili zarade i neosnovano ubirali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podeblje koverte honorara.
Široka mogućnost dobijanja tajnih podataka verovatno je osnovni razlog zbog čega se ovih dana našao na tapetu, vlasti i opozicije. Vlast je pripremila novi – Predlog zakona o slobodnom pristupu informacijama navodno da „unapredi efikasnost u toj oblasti”, dok ga opozicija i nevladin sektor, zbog novih ograničenja, smatraju korakom unazad.
Prema rečima pomoćnika ministra kulture, Željka Rutovića, razlozi za donošenja novog zakona su usaglašavanje sa Ustavom, sa zakonima o tajnosti podataka i o zaštiti podataka o ličnosti, kao i sa Konvencijom Saveta Evrope o pristupu službenim dokumentima.
„Analiza važećeg Zakona pokazala je da su značajni nedostaci u njegovoj primeni rezultat nepostojanja jedinstvene institucionalne zaštite po žalbama na prvostepena rešenja i pitanje inspekcijskog nadzora”, kaže Rutović. „To je u novom aktu rešeno uvođenjem Agencije o zaštiti ličnih podataka i slobodan pristup informacijama kao jedinstvenog drugostepenog organa u postupku rešavanja zahteva za slobodan pristup informacijama”.
Prema rečima Rutovića, novina u Predlogu zakona je proaktivni pristup informacijama, „što znači da će organi vlasti biti obavezni da na svojim internet stranicama redovno objavljuju širok spektar informacija koje su značajne za javnost”. Novina u ponuđenom aktu je i to što su precizirani jasni rokovi za rešavanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama, kao i to da organ vlasti mora precizirati razloge za odbijanje zahteva.
Izradu Predloga zakona, kako kaže Rutović, pratila je opsežna javna rasprava i aktivno učešće ekspertskih timova Saveta Evrope, Venecijanske i Evropske komisije.
Za poslanika Pokreta za promjene (PzP), Koču Pavlovića, sumnjiva je priča o usaglašenosti novog zakona o pristupu informacijama sa evropskim standardima jer je javnost do sada bila u više navrata žrtva te manipulacije.
„Nama se mahalo nekim nedostupnim i nepoznatim potvrdama iz Evrope da su neki zakoni odlični, a posle se ispostavilo da te potvrde nemaju takav sadržaj”, navodi on.
Pavlović dodaje da se u novom zakonu „širi lista ograničenja”, i da se „snažno vezuje za Zakon o zaštiti ličnih podataka”.
„Ova korumpirana administracija prepoznala je mogućnost da ovaj zakon pretvore u zaštitu svojih koruptivnih poslova od crnogorske javnosti”, kaže Pavlović. „Na taj način izlazi se u susret potpuno legitimnoj tendenciji lopova da prikriju svoj lopovluk”.
Po oceni poslanika Socijaldemokratske partije (SDP) Ervina Spahića, „uvek postoji dilema gde postaviti granice između prava javnosti da zna i zaštite privatnosti”.
„Mora se ceniti slobodan pristup informacijama, ali moraju postojati i ograničenja. Ako ništa drugo, dobro je što u ovom zakonu imamo test štetnosti”, smatra Spahić.
Poslanici Socijalističke narodne partije, Snežana Jonica i Aleksandar Damjanović, sumnjaju u dobre namere predlagača – Vladu Crne Gore, sumnjajući da se normama novog zakona žele „pokriti buduće odluke Upravnog suda, jer će rešenja o odbijanju biti pokrivena članom 14, čije su odredbe tako široke”.
„U novom zakonu nije definisano na koju se agenciju misli kada se pominje drugostepeni organ koji će postupati po žalbama. Činjenica je da se uvodi agencija kao jedan od organa koji bi postupao po žalbama i imao nadležnosti inspekcijskog nadzora i određena ovlašćenja, a da nijednog slova nema o tome kakva je agencija, ko je čini, ko je bira”, podseća Damjanović.
Funkcioner Mreže za afirmaciju nevladinog sektora, Vuk Maraš, kaže da je usklađenost tog akta sa zakonima o tajnosti podataka i zaštiti podataka o ličnosti urađena „na štetu transparentnosti”.
„Čitanjem člana 14, koji se odnosi na ograničenja, izgleda kao da je neko iz vlade sastavio spisak želja šta to ne treba otkriti, kako bi se najviši državni funkcioneri sačuvali da ne završe iza rešetaka”, dodaje Maraš.
On poručuje poslanicima da ukoliko „vlada progura ovo, nemate što sedeti u parlamentu, jer nećete moći doći ni do jedne informacije niti obavljati svoju ustavnu funkciju”.
Novica Đurić
objavljeno: 11.06.2012.
