Izvor: Politika, 08.Jul.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Princ vernika poziva na džihad
Obučen u crnu odoru sa crnim turbanom na glavi, Abu Bakr el Bagdadi se pre godinu dana pojavio u džamiji Nur u Mosulu. „Alah je vašoj mudžahedinskoj braći posle dugih godina džihada i strpljenja podario pobedu, tako da su oni proglasili kalifat i odredili kalifa. To je dužnost muslimana koja je vekovima bila izgubljena.”
Vođa Islamske države, čovek koji je po američkoj poternici vredan 10 miliona dolara, preuzeo je potom drevnu titulu „amir el muminin” (vladar pravovernih, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << princ vernika), nazvao se kalifom Ibrahimom i pozvao muslimane sveta da se naoružaju i dođu u kalifat.
Pojam kalifat izveden je iz arapske reči „khalafa”, koja znači nasleđivanje i vezana je za reč„khalifa”, naslednik ili predstavnik. U Kuranu je ovaj pojam povezan sa idejom pravedne vladavine. Radi se o instituciji koja je nastala posle rađanja islama na Arabijskom poluostrvu u 7. veku. Kalifat je trebalo da obezbedi nasledstvo u upravljanju zajednicom muslimana„umma”. Kada je prorok Muhamed umro 632, titula lidera prenošena je na njegove najbliže saradnike.
Četvorica prvih „rashidun”,koji su vladali prve tri decenije nove islamske ere, bili su „pravedno izabrani kalifi”. Orijentalisti tumače da su sva četvorica bila izabrana voljom naroda, imenovani kako bi bili odgovorni narodu, primenjivali islamske šerijatske zakone i obezbeđivali da oni budu sprovođeni. Kalif nije bio iznad zakona.
Većina tadašnje relativno male islamske zajednice, kasnije nazvani suniti, prihvatila je ovu tribalnu praksu. Reč „suni” vodi poreklo od pojma „sunna”– normativnog načina života muslimana zasnovanog na učenju i životu proroka, onako kako je zapisano u „adetima” (učenju, delima i rečima proroka) i interpretacijama Kurana. Suna takođe znači „onaj ko sledi tradiciju proroka”.
Manja grupa odbila je da se povinuje. Osporavajući i danas ovu verziju istorije ranog islama, veruju da su prva dvojica kalifa izvršila neku vrstu udara kako bi sprečili da kalif bude Muhamedov rođak Ali i da nasledstvo prati krvnu liniju. Od tada su poznati kao šiiti sledbenici Šija Ali, Partije Alija. Bio je to početak velike šizme koja se dramatično aktuelizuje na savremenom Bliskom istoku.
Islamska država nije slučajno proglasila kalifat na velikim delovima zauzetih teritorija u Iraku i Siriji. Koliko god Zapadu zvučala arhaično, megalomanski i opasno, ideja obnove kalifata je i danas snažan magnet za sunitske muslimane. Radi se o istorijskom sećanju na pravičnost u vremenima zore islama kada je kalifa birao narod.
Prema jednom istraživanju koje je Galup 2006. obavio u Egiptu, Maroku, Indoneziji i Pakistanu, dve trećine ispitanih odgovorilo je da podržava ideju „ujedinjavanja svih islamskih zemalja” u nov kalifat, islamski oblik vlasti koji je od vremena proroka Muhameda pa sve do 1924. predstavljao političko jedinstvo i vođstvo islamskog sveta.
Do sada je bilo nekoliko neuspešnih pokušaja oživljavanja kalifata. Obnovom kalifata kao simbola muslimanskog jedinstva bio je pre gotovo jednog veka obuzet Egipćanin Hasan el Bana, osnivač Muslimanske braće, organizacije koja je bila pratilja svih kriza arapskog sveta, od panarabizma, socijalizma i sekularizma do despotija. „Islam je pokoravanje i vladavina, Kuran je mač. Dvoje je neodvojivo”, izjavljivao je Bana, dodajući ideološkoj doktrini Muslimanske braće sveti rat, džihad, kao legitimno sredstvo nasilja protiv države. „Suština islama su džihad, rad, religija i država.”
Gamal Abdel Naser je, nošen idejama panarabizma, ponudio svoj odgovor, neku vrstu sekularnog kalifata, ali projekat Ujedinjene Arapske Republike – zajednice Egipta i Sirije – brzo je propao. Potom je, kao odgovor na stvaranje Države Izrael, ideju kalifata neuspešno pokušao da obnovi egipatski pokret Hizb ut Tahrir.
Arapsko proleće u Tunisu i Egiptu, građanski rat u Siriji, sve to dalo je nov impuls islamistima. Haos u Libiji i obaranje demokratski izabrane vlasti Muslimanske braće u Egiptu doprineli su dubokom razočaranju muslimanskih masa „arapske ulice”.
Bagdadijevo proglašenje kalifata ima za cilj da prizove i nostalgična sećanja na zlatno doba islama, na vreme kada je samo 70 godina posle prorokove smrti islam sa Arabijskog poluostrva uspeo da ovlada širokim prostranstvima od Španije i Maroka sve do centralne Azije i južnih oboda Pakistana.
Podseća na dinastije Omaida i 500 godina vladavine Abasida i njihove kalife – Alahove senke na zemlji. Doziva slavu islamske medicine, astronomije, geografije, matematike, muzike i literature. Crne uniforme i crna zastava islamista nisu slučajno odabrani. One su udaljeni eho crnih odora sa abasidskog dvora u 8. veku.
Kalifat se u svom zalasku vezuje za još jednu islamsku imperiju, Osmansku, i za sultana Sulejmana Veličanstvenog, čiji je kalifat u 16. veku stigao do kapija Beča. Kalifat je posle četiri veka i raspada carstva 1924. ukinuo turski reformator Kemal paša Ataturk, proterujući poslednjeg kalifu, sultana Abdulmedžida.
Sutra: Kuća mira i kuća rata
