Izvor: Politika, 22.Mar.2015, 10:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Primer jedne nemile društvene pojave
Samo argumentujem zbog čega je važno da u ovom slučaju javne funkcije ne budu od javnosti skrivene
Direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Zoran Avramović kori „Politiku”(,,Mržnja umesto pogleda”, 19. mart) zbog toga što je dopustila da njen saradnik napiše koje sve funkcije direktor skriva od očiju javnosti, jer se tako, prema njegovom mišljenju, udara na njegovu ličnost. Štaviše, direktor Avramović smatra da potpisnik ovih redaka „bruka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << profesiju”, jer „ne razlikuje raspravu o predmetu i čoveku”.
U stvari, saradnik „Politike” je samo ukazao na činjenicu da određene funkcije direktora Avramovića mogu uticati na njegovu nepristrasnost kada sudi o problemu kontrole sredstava masovnog opštenja. Prema tome, „Jovo Bakić, kao čuvar demokratije u Srbiji” (pohvalno je što Zoran Avramović tako misli o svome oponentu) uopšte ne „nalaže” direktoru Avramoviću kako da se potpisuje, već samo argumentuje zbog čega je važno da u ovom slučaju javne funkcije ne budu od javnosti skrivene. Uostalom, valja ukazati i na proverljivu činjenicu da je Zoran Avramović, uz sve navedene funkcije, u periodu februar–maj 2013, bio i predsednik Programskog odbora RTS-a. Da li, možda, ova funkcija visokog dužnosnika SNS-a ima uticaja na prosuđivanje da li postoji naprednjačka kontrola nad televizijama s nacionalnom frekvencijom?
Radi se, dakle, o tome da prećutkivanjem svojih direktorskih funkcija Zoran Avramović želi predstaviti sebe kao nepristrasnog intelektualca („sociologa, naučnog savetnika”) koji problem slobode izražavanja posmatra objektivno, i tu postoji problem intelektualnog nepoštenja. Uistinu, zar činjenica da su gospodar Vučić i vlasnici privatnih televizija zabranili emitovanje „Utiska nedelje”, te RTS Olji Bećković ne nudi vreme za „Utisak nedelje” na javnoj televizijskoj službi, kao i da Danica Vučenić ovih dana odlazi iz novinarstva pošto naprednjaci neće kod nje da gostuju posle emisije u kojoj je upravo Olju Bećković ugostila, ne govori da postoji perfidna kontrola sredstava masovnog opštenja? Uzgred, naprednjaci neće da gostuju ni kod Olje Kovačević na RTS-u, pa stoga ne možemo čuti javnu raspravu o „Beogradu na vodi”. Umesto toga, stranački prijatelji direktora Avramovića žele da gostuju isključivo tamo gde mogu do mile volje voditi dosadne monologe, pošto niko nije u prilici da im se suprotstavi. Prema tome, kontrola sredstava masovnog opštenja odvija se ne samo posredstvom perfidnog uticaja vlasti na vlasnike televizija s nacionalnom frekvencijom i oglašivače, već i šibicarskim marifetlukom da se stranačke vođe ne odazivaju na pozive u emisije koje vode nepoćudni, a profesionalni novinari, jer ovi onda ne mogu zvati ni njihove oponente, kako im se ne bi zamerila pristrasnost.
No, sve su to „uvrede i laži docenta Jove Bakića”, baš kao i proverljiva činjenica da je direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Zoran Avramović rođen 1949, tj. da bi po sili zakona trebalo da već neko vreme uživa u mirovini. Nije li, naime, nedavno direktor „Službenog glasnika” prof. dr Radoš Ljušić, otišao u penziju upravo s ovakvim obrazloženjem? Da li zakon u ovoj državi važi jednako za sve?
No, na stranu to što „sociolog, naučni savetnik” Zoran Avramović, izgleda, misli da postoji i zakon o zaštiti lika i dela direktora javnih ustanova Zorana Avramovića, u Srbiji je poštovanje zakonskih normi i inače veoma problematično, kao što nas uči predsednik Tomislav Nikolić. Naime, direktor ZUOV-a pita: „Odakle mu (Jovu Bakiću, pr. J. B.) smelosti za optužujuću klevetu da je jedan uzbunjivač javnosti podneo prijavu Agenciji ’zbog zloupotrebe položaja i verovatne korupcije protiv direktora ZUOV-a’?” I dodaje: „Da je neko drugi na mom mestu, docent bi završio na sudu.” Na žalost direktora Avramovića, retko ko u Srbiji bi mogao da bude na njegovom mestu, jer malo je takvih istinoljubaca po volji gospodara Vučića kao što je on. Potpisnika ovih redaka je upravo uzbunjivač javnosti dr Branko Gardašević upoznao sa svojom prijavom protiv direktora Avramovića. Kolega Gardašević bi spreman bio posvedočiti o tome na sudu, baš kao što bi i redovni prof. dr Vladimir Ilić posvedočio kako ga je devedesetih na sesiji Fonda Demokratski centar Zoran Avramović prosto opsedao pitanjima šta treba da radi kako bi se dokopao Sorosevog novca. Zaista, potpisnik ovih redaka spreman je za sud, jer za svaku napisanu tvrdnju ima ne samo argumente, već i svedoke.
Naposletku, jedno objašnjenje: da bi čovek nekog mrzeo, mora ga smatrati bitnim. Prema tome, direktora Avramovića nemoguće je mrzeti, a polemika s njim je isključivo u funkciji objašnjavanja jedne nemile društvene pojave stranačkog preletača i lovca na plen.
Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Jovo Bakić
objavljeno: 22.03.2015.
