Izvor: Blic, 10.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prijateljska ofanziva na Srbiju
Prijateljska ofanziva na Srbiju
Pre nekoliko dana u Somboru, a baš na Međunarodni dan pobede u beogradskom klubu 'Akademija' koncertno se predstavila istarska grupa 'Gori uši Vinetu' (Pula), a u ulozi predgrupe i vođe puta Marko Brecelj, umetnička ikona eksjugoslovenskog kulturnog prostora. Sagovornik 'Blica' Marko Brecelj danas rukovodi Mladinskim kulturnim centrom u Kopru gde organizuje muzičke, filmske i likovne programe alternativnog sadržaja iz regiona i čitavog sveta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a predsednik je Društva umerenog razvoja i odbornik u Skupštini opštine Kopar.
Uvek nađete i vanmuzičke razloge za vaša krstarenja Balkanom; prošle godine bili su to delovi za 'fiću'.
- Ne krećem se baš puno, jednom ili dva puta godišnje smognem si uzeti vreme da pobegnem iz svojih obaveza, iz svog malog grada, i onda na sate merim vreme kad mogu biti tu sa dragocenim ljudima koje znam. Nije reč da krpim ostatke svoje domovine, nego se vraćam ljudima koji su mi skloni i kojima sam sklon. Živim možda u iluziji da postoji jedan kulturni prostor i mislim da ću sve vreme koje mi preostaje iskoristiti da taj prostor pod svojim očima držim, živim. Zato smo došli i sad sa najjačom ličnošću Istre Francijem Blaškovićem i njegovom ludom kompanijom. A 'fićo', da, i sad sam dobio neke delove. Dizna na bloku motora je pukla. Svakodnevno ga vozim u Ljubljanu na te sastanke. Postao sam političar koji sedi na sastancima, možeš misliti na šta sam spao. I, kuva mi 'fićo'. Moram da kupim i taj jebeni dihtung od motora. Koji je simbolički razlog vašeg sadašnjeg dolaska u Sombor i Beograd?
- Ovo je moja treća prijateljska ofanziva na Srbiju. Prva je bila u februaru lane, druga odmah nakon nje, kada je svrha dolaska bila pokazati evropsko govance psa od mog oca, kada smo, na kraju, iz Budve jednu šniticu nalepili na razglednicu i to poslali govnarskom časopisu 'Mag' koji stalno brine o tome kako ja kao predsednik Mladinskog kulturnog centra u Kopru trošim novac poreskih obveznika. Spočitava vam se trošenje tričavih devet miliona tolara godišnje!
- Dobro ste informisani. Treća ofanziva ima u centru datum kada je, privremeno, ujedinjenim snagama čovečanstva bio pobeđen fašizam. Učinilo mi se da taj datum teramo polako na groblje.
Ove godine obeležavanje Dana pobede spektakularnije je nego ikad... Buš je u Moskvi...!
- Da, da, onaj koji je nosilac fašizma, baš je to groteskno. On ide da pere svoje lice, a Putin mu drži peškir kao da je reč o borcu protiv fašizma. Buš je, zapravo, temeljni nosilac fašizma u jednom drugačijem i sofisticiranijem obliku. Ma, ljude danas varaju konstantno i na sve načine. Da li se i na Balkanu vide naznake totalitarizma i fašizma?
- Kažeš 'naznake', a jasno ti je, kao i meni, da je reč ne samo o naznakama, već o zatvorenim društvima i surovim oblicima upražnjavanja politike kapitala, i to nacionalnih. Beograd je postao eldorado slovenačkog turizma, a vi ste od malog broja onih koji bi da posete grob Josipa Broza?!
- Pa, vama je prvo Hitler obezbedio turiste iz Slovenije. I moj otac je bio jedan od njih. Četiri godine je turistički bio u jednoj mlekari kraj Pančeva. I moja familija iz Bosne bila je u tom periodu u Beogradu kada su ih ustaše, jer mi je deda bio pravoslavni pop, proterale uzevši im sve što nisu mogli poneti na rukama. U Srbiji je i grob moje bake koja nije bila turistička radnica nego je umrla od nesreće koja se desila toj familiji. Kako god je Beograd u bliskoj prošlosti bio generator svinjarije koja se još nije iščistila, Beograd je jednom skupa sa Ljubljanom izašao na ulice i vikao 'Bolje rat nego pakt'. Slovenci su napunili čitav glavni ljubljanski trg jer su znali da se događa nešto jako ozbiljno i sudbonsono 27. marta 1941. Hteo sam da obiđem Kuću cveća ne zbog toga što je Tito moj idol, ili što je bio simbol epohe, nego zato što je reč o borcu protiv fašizma. A on je to nesumnjivo bio. Međutim, na naše razočaranje, rekli su nam da će Kuća cveća baš taj ponedeljak biti zatvorena za posete. Prvi put ste ovde, osim kao Slovenac, i kao Evropljanin?
- Ja nisam glasao za Evropu. Ne zato što sam antiglobalist, nego sam siguran da nam Evropa donosi brže uništavanje društva. Evropa je mesto gde su ljudi sve usamljeniji, sve jadniji, bez obzira na pokazatelje visokog standarda. Evropa će nam uništiti 'malvaziju' svojim zakonima. Kod nas na selu, u Primorskoj, četrdeset kilometara na sever od Kopra, ljudi drže u kućama jabuke i krompir jer ne mogu da ih prodaju. Sad ćemo mi grickati druge jabuke a ne one koje nam odvajkada rastu. Jabuka mora da ima oblik, boju i masu po evropskom standardu!
Ma jedini standard je evro odnosno dolar, para koja nema ni mirisa ni ukusa, a oblik joj je sličan Volaričevoj pesmi 'Smrt': 'Smrt nema ni ukusa ni mirisa/ ne reaguje ni na baze ni na kiseline...' Sa realizacijom liberalnog kapitalizma kome demokratske snage teže, pa i u Srbiji, zapravo se otvaraju vrata problema koje tzv. razvijeni deo čovečanstva oseća, odnosno ne oseća jer su ljudi umrtvljeni i putem medija stalno drogirani lažnom predstavom o tome kako stvari dobro stoje. Pred smrt, kada se sve jasnije vidi, majka mi je rekla kako će ovi, tzv. razvijeni, sve potamaniti. Imali smo više od trideset posto ljudi u Istri koji su glasali protiv ulaska Slovenije u NATO i Evropu! Ne samo u Kopru nego i u Izoli i u Piranu, u celom 'istarskom regionu pod Slovencima', kako mi tamo kažemo, a što u Ljubljani ne vole da čuju. Usprotivili smo se toj opasno idiotskoj odluci da postanemo deo egzekutive onih koji nemaju sa sobom pravdu već silu. Milorad Pavlović
