Izvor: Blic, 19.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pribojavam se tržišne kulture
Pribojavam se tržišne kulture
Ni sam ne znam koje mi je po redu ovo učešće na BITEF-u. Dolazio sam svojevremeno sa predstavama nastalim na 'Splitskom ljetu', pa sa Hrvatskim narodnim kazalištem, sa KPGT-om, sa JDP-om, pa do, evo sada, sa Centrom za kulturnu dekontaminaciju. BITEF je sjajna institucija koja nam se desila i koja, na sreću, traje. Znam koliko nam je značila dok smo bili mladi glumci, iako se tada mnogo lakše putovalo. Bio je, a i ostao prozor u svet - rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je poznati glumac Miodrag Krivokapić koji na ovogodišnjem, 35-tom BITEFU igra u predstavi 'Smrt Uroša Petago 2001.' (biće igrana 20. i 21. septembra) Stefana Stefanovića u režiji Mire Erceg i u produkciji Centra za kulturnu dekontaminaciju.
Govoreći o činjenici da tumači lik oca istorijskog junaka sa mitskom dimenzijom, Marka Kraljevića, Krivokapić navodi da voli tu vrstu predstava u kojoj se klasika preispituje. 'Taj komad me je povukao da se pozabavim istorijom, odnosno vremenom Brankovića i Mernjavčevića'. I koji je vaš osnovni utisak nakon tog 'izleta' u istoriju?
- Pre svega fascinirala me činjenica da je taj komad pre više od 200 godina napisao osamnaestogodišnji mladić u vreme dok je Srbijom vladao nepismeni Miloš. Iz dela se, recimo, vidi uticaj Šekspira, Getea, Kalderona... Taj momak, da je poživeo, verovatno bi bio naš Šekspir. A Vukašin, lik koji igram, je neki naš Magbet. Uzurpator odluka o svemu u državi i tvorac svakovrsnog zla iz najboljih namera. Znate, i srednji vek, i pre toga Vizantija, obeleženi su vrlo grubim i nemilosrdnim obračunima među vlastelom. Ali, vlast je uvek vlast. Da li je i današnja vlast takva?
- Nikada ni o jednoj vlasti nisam hteo javno da govorim, pa neću ni o ovoj. Šekspir je savršeno opisao prirodu vlasti, a ja bih svim vlastodršcima preporučio da ga čitaju. No, narod po prirodi stvari uvek ima neku nadu. I mi se još uvek nadamo, a žmirkamo pred činjenicom da život postaje sve dramatičniji.
U kom smislu?
- U smislu 11. septembra i napada na SAD. Vidite, očito je naša priča mala u odnosu na tu njihovu veliku, da parafraziram Mihiza iz 'Banović Strahinje'. Govorili ste o tome da je Šekspir lepo opisao prirodu vlasti. Niste li i vi bili u planu da igrate u njegovom komadu koji su letos na Brionima radili Rade Šerbedžija i Lenka Udovički?
- Jesam. Verovatno iz sentimentalnih razloga je Rade hteo da okupi stare prijatelje. Godinama smo se mi, u nekim pređašnjim vremenima bavili Šekspirom. No, da skratim priču dogovarali smo se oko jedne uloge a onda mi je Lenka ponudila drugu. Znate, Rade je tu samo glumac. Reditelj je Lenka. Hoćete da kažete da on na nju nema uticaja?
- E, ne bih se ja petljao u to. Ali, šalu na stranu Rade je vrstan glumac i sjajan tip koji odlično podnosi taj svoj publicitet. A vi, kako vi podnosite svoj publicitet?
- Teško. Svaki intervju odbolujem i pitam se šta mi je to trebalo. Zašto?
- U ovim vremenima nemoguće je izbeći razgovor o politici. Vidite, kad ste mladi, imate iluziju da svojom umetnošću menjate stvari. A kad prođe vreme shvatite da ste 'slamka među vihorove'. Uostalom država je glavni mecena i tu nema mnogo filozofije. Sa druge strane, rastao sam na Kosovu, bio u Hrvastskoj, pa ovo, pa ono - a ne volim da svoj život javno objašnjavam. Odigrali ste mnogobrojne uloge. Postoji li neki lik koji najviše podseća na vas lično?
- Sve to liči na mene. Ali, znate li da smo mi često u situaciji da igramo ono što drugi misle o nama. Režiseru često idu linijom manjeg otpora pa kažu, recimo, ma Brik će kralja Lira da uradi za 30 dana. Naučio je on to kod Risitića, a treba li da govorim o tome koliko to nije dobro. Kad smo već kod Ljubiše Ristića, šta danas mislite o njemu?
- Sve najbolje kao o reditelju. Mislim da je ogromna šteta što više ne režira. Tako bih rado igrao u predstavi koju bi on radio, ali pod uslovom da režira bar dva sata dnevno. Voleo bih da se to dogodi. A volite li to što ste uskočili umesto Dragana Nikolića u predstavu 'Dr Šuster' kojom je otvorena nova scena 'Zvezdara teatra'?
- Nije to prvi put da sam ja uskočio umesto Gage. Recimo, vrlo me raduje što sam umesto njega igrao u filmu 'Mala pljačka vlaka'. A drago mi je i što sam umesto njega dobio ulogu u 'Šusteru' jer to je odličan komad i publika ga veoma voli. A igram i u 'Lariju Tomsonu', takođe umesto Gage. Do koje mere je važan taj kriterijum da se publici nešto masovno dopada?
- Živimo u vremenu kada je, više nego inače, važno da publika nešto voli. Ali, bojim se da estetika blagajne može naše repertoare odvesti u drugom (neželjenom) pravcu. Pribojavam se kulture na tržištu. Znam ljude kojima je ovo vreme teško palo. Na primer?
- Recimo, veliki majstor kinematografije Živko Nikolić, koji je živeo za film i od filma. Tog čoveka je ubilo vreme. Vidite, svi koji se bave ovim poslom nose u sebi izvesnu dozu fanatizma. Kada su se vremena, kao što znamo, izmenila ljudi su mu govorili da treba da uradi neku reklamu, a on je odgovarao da to ne ume.Jednostavno, nije se uklopio. Sećam se kada smo radili 'U ime naroda' govorio je kako toliko voli taj svet da su mu drage i njegove mane. A sa druge strane bio je strog u svojoj težnji ka istinitom i suštinskom. Sve je to tako oštro i okomito kao i Crna Gora i kinematografija kojoj je pripadao. Postoji li srpska i crnogorska kinematografija? Mmože li sestaviti rampa?
- Ne može se staviti rampa kroz srce. Jedva čovek da preživi jedan raspad ove zemlje kad evo ga na pomolu još jedan. Previše je to za ljudski vek. No, da se vratim lepšim temama. Kojim?
- Izuzetno mi je drago što sam igrao u komadu 'Vinsent Prajs' mladog pisca Dušana Ristića. Odlično ga je Cvele (Svetozar Cvetković) namirisao. Radiće se, koliko čujem, još jedan njegov komad. Mislim da je reč o odličnom piscu i milo mi je što sam učestvovao u njegovoj promociji. Jedan procenat
Kako komentarišete odnos države prema kulturi? - Država se teško odriče para. Eto, za kulturu se izdvaja 0,8 odsto! Pa daj nek se napne za još onih 0,2 pa da bude ceo jedan. Veliki! Tatjana Nježić
