Izvor: Blic, 28.Apr.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Približićemo SRJ Evropskoj uniji
Približićemo SRJ Evropskoj uniji
Ambasador Francuske u Beogradu, gospodin Gabrijel Keler, nije stranac u Jugoslaviji. Pre nego što je novembra prošle godine postao diplomatski predstavnik svoje zemlje u postmiloševićevskoj Srbiji, boravio je u Beogradu kao otpravnik poslova Francuske 1995, zatim kao ambasador Francuske 1996, na Kosovu, kao zamenik šefa tadašnje Verifikacione misije OEBS Vilijama Vokera, do marta 1999. Zato smo razgovor, prilikom njegove posete redakciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Blica', i započeli južnom srpskom pokrajinom i pitanjem da li nove vlasti mogu da reše situaciju mirnim putem.
- Nije moguće raditi gore nego što je rađeno ranije. Nove vlasti čine sve što mogu da poboljšaju situaciju. Iako nije lako, ima tu mesta za manevre i poboljšanje. Neke promene su već vidljive: Beograd želi da se srpsko stanovnistvo na Kosovu integriše u politički život i strukture Unmika. To je korak napred. Takođe, doći će do saradnje između OEBS-a i Umnika na Kosovu i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije da se izbeglice i raseljena lica srpske nacionalnosti registruju kako bi učestvovale u predstojećim izborima. Mislim da je to veoma važan napredak. Kako vidite razliku između Kosova 1999. i Kosova danas?
- To je veoma teško pitanje – 1999. Kosovo je za sobom imalo deset godina veoma negativnih procesa, sa sve većim i i većim podelama među etničkim zajednicama i radikalizacijom političkog života u glavnim etničkim zajednicama, albanskoj i srpskoj. Između ostalog, činjenica da tadašnje vlasti u Beogradu nisu bile voljne da da pregovaraju i prihvate kompromise, dovela je do najgoreg. Mi diplomate koji smo učestvovali u pregovorima vođenim u Rambujeu smatramo da bi, da su obe strane iskoristile ono najbolje što je nudio taj sporazum, danas situacija bila mnogo bolja. To je bilo veoma loše iskustvo, ali takođe može poslužiti i kao lekcija za budućnost.
U to vreme se pričalo o vašem sukobu sa Vilijemom Vokerom. Da li verujete da postoji jedinstvena politika međunarodne zajednice prema Kosovu ili SAD i EU imaju različite poglede na to pitanje?
- Uvek je bilo teško doći do jedinstvene politike, i često je za to potrebno puno vremena. Teškoće koje sam tada imao nastale su jer nisam odobravao prioterite koje je misija odredila. Za mene je bilo važno da misija obezbedi pozitivno okruženje za pregovore koji su tada bili u toku. Misija u tome nije uspela. Takođe samo imali, da kažem tehničke zadatke, da nadgledamo i verifikujemo razdvajanje između jugoslovenske vojske i srpske policije s jedne strane, i albanske gerile s druge. Mislio sam da je to važno, ali ne i da je glavni prioritet. Za mene je bilo najvažnije da stvorim uslove za dijalog – što je značilo da razgovaramo sa svima. Naročito sa predstavnicima Srba – sa srpskom vladom, ali i sa lokalnim Srbima, kao i predstavnicima najumerenijih albanskih lidera. Najveća greška ljudi s obe strane i opšti rezultat ovog perioda je bilo umanjivanje važnosti umerenih političara i davanje prednosti radikalnima na obe strane. Za mene je to bila neka vrsta potpisa za neuspeh te misije. Da li i dalje verujete da postoji nada za mirno rešenje?
- Zaista verujem. Kada bi vam neke diplomate jednog dana rekle da nema mirnog niti bilo kakvog rešenja osim nasilnog, verujte mi da je reč o lošim diplomatama. Da li je i nada u mirno rešenje deo diplomatskog odgovora? - Ne, ne, ja zaista verujem u to. Čak i kada se čini da je situacija veoma loša, puna nasilja, netolerancije, besa, pritisaka i radikalizma – i tada ima mogućnosti za mirno rešenje. Sve ukazuje da će to biti dug proces, ali sa promenom stava vlade u Beogradu ima i više prostora za poboljšanje. Najvažnije je da se uspostavi dijalog na Kosovu između različitih etničkih zajednica. Međunarodna zajednica ima veliku odgovornost da se zaista bori protiv svakog vida nasilnog ekstremizma i da posreduje u postizanju najboljeg rešenja. Treba ići korak po korak i može se nešto postići. Pojedini analitičari tvrde da posle oktobarskih promena postoji 'tajna veza' između francuske i nove jugoslovenske vlade i da predsednik Koštunica ima više simpatija prema Francuskoj nego prema svim drugim zemljama, dok je Pariz prema njemu blagonaklon i ne etiketira ga kao nacionalistu. Da li će ta vrsta ljubavi rezultirati nekim beneficijama za francusku industriju ili ekonomiju, u smislu investicija?
- Ljubav između Francuske i Jugoslavije nije nikakva tajna (smeh). Mi imamo specijalnu vezu koja potiče iz proslosti, ali i iz činjenice da je došlo do nekih veoma povoljnih okolnosti u drugoj polovini prošle godine. Dok je Francuska bila predsedavajući EU dešavali su se najbitniji događaji koji su doveli do Miloševićevog pada. Mislim da smo u to vreme učinili neke adekvatne i veoma odlučujuće korake. Radili smo na tome da ubedimo Evropu da prihvati novu vlast, a da ne zahteva drugi izborni krug. I naš ministar inostranih poslova Iber Vedrin prvi je posetio Jugoslaviju posle oktobarskih promena. Mi smo u prošlosti bili prijatelji. Posle teških vremena, to je ponovo slučaj i nadam se da će biti još bolje. Ne mislim da je to negativno za odnos Jugoslavije sa bilo kojom drugom evropskom ili neevropskom državom. Jedan od najvažnijih aspekata moje misije ovde je da pokušam da pripremim budući ulazak Jugoslavije u Evropsku uniju i pružim najbolja uputstva. Mi smo veoma bliski sa saveznim predsedništvom, kao i sa srpskom vladom. U sledeći ponedeljak u Pariz dolazi premijer Zoran Đinđić i željno iščekujemo njegovu posetu. On će se sastati sa predsednikom Žakom Širakom i premijerom Lionelom Žospenom. Kad smo već kod Jugoslavije, kakav po vašem mišljenju uticaj na opstanak federalne države imaju nedavni izbori u Crnoj Gori?
- Pozicija Francuske, EU i čitave Kontakt grupe pre izbora, a i naša poruka, bila je da je za nas najbolje rešenje demokratska Crna Gora u demokratskoj Jugoslaviji. Mi smo za federalno rešenje i to je veoma jasno. Rezultati izbora idu na ruku takvom stavu, jer u Crnoj Gori imate dve strane koje imaju praktično isti broj glasova i niko ne može da nametne svoje rešenje. To znači da oni moraju da pregovaraju i da postignu dogovor i mi verujemo da su dve strane prinuđene da postignu kompromis. Iz agencijskih vesti vidim da je predsednik Đukanović spreman da vodi dijalog sa svim političkim snagama, kako u Crnoj Gori, tako i sa drugima. Da li planirate neku vrstu 'kulturnog napada' na Jugoslaviju pošto smo mi već godinama pod 'Anglo-američkom invazijom'?
- Ne bih se složio sa vama, naprotiv, mislim da je Jugoslavija ekstremno evropska država u smislu kulture. Trudićemo se da ovde ojačamo naše kulturno prisustvo. Ne bih to nazvao napadom, jer već imamo dobru saradnju na tom polju. Jugoslavija je već najveći distributer francuskih filmova u celom regionu. Imamo kulturni centar u Beogradu koji intenzivno radi i prošle nedelje smo u Centru 'Sava' imali brilijantan nastup francuskog baleta, a imamo i još mnogo programa u pripremi. Mislim da Jugoslavija nije niukom slučaju spremna da zaboravi svoje evropsko nasleđe. Kako Vam izgleda Beograd posle Miloševića?
- Spolja izgleda gotovo isto, ali kada je reč o uslovima za rad, naravno, potpuno je drugačiji. Naročito nama diplomatama. Gospodine Keler, pošto znamo da govorite srpski jezik, šta čitate od jugoslovenske štampe.
- Blic,Politiku, Danas i ostalu štampu. Milorad Ivanović Tamara Jorgovanović
