Izvor: Politika, 06.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pretpostavka tačnosti javnih knjiga
Jedno od osnovnih pravila javnih knjiga u koje se upisuju nepokretnosti i prava na njima jeste da se upisani podaci smatraju tačnim i treća lica ne mogu da trpe štetne posledice u prometu nepokretnosti i drugim odnosima u kojima se ovi podaci koriste, pod uslovom da su savesni. To znači da nisu znali niti mogli da znaju da su upisani podaci netačni.
Pravo na nepokretnostima nastalo upisom u javne knjige ima pravno dejstvo prema trećim licima od dana upisa. Dešava se da više lica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podnese zahtev za upis jer svako od njih smatra da je njegovo pravo jače. Kod upisa važi načelo da je jače ono pravo koje je ranije upisano. Ako lice koje je kasnije podnelo zahtev za upis smatra da je njegovo pravo jače, mora to da dokazuje u sudskom parničnom postupku i da pobija tačnost upisa.
Upis u javne knjige je upravni postupak, u kome se ne utvrđuje osnovanost nečijeg prava, već se upis obavlja na osnovu zahteva i javne isprave kojom se dokazuje sticanje nekog prava na nepokretnosti. Nadležna služba koja vodi registar utvrđuje da li isprava koja se podnosi ima karakter javne isprave, na primer da li je ugovor o kupoprodaji overen kod suda i da li postoji prethodni pravni osnov, ali se ne upušta u utvrđivanje čije pravo je jače ukoliko, recimo, ima više kupoprodajnih ugovora, već prihvata da je jače pravo onog lica koje je prvo podnelo zahtev za upis.
Činjenica da nepokretnost može da se proda i po više puta bez upisa u javne knjige dovodi do toga da stanje u javnoj knjizi ne mora biti i faktičko stanje, pa vlasnički list nije uvek garancija da nepokretnost nije već prodata, a naročito kada se ima u vidu da u našim uslovima upis u javne knjige traje dugo, nekada i po više meseci. Iz tog razloga nije na odmet proveriti da li postoji neki zahtev za upis po kome još nije obavljen upis, ukoliko to dozvoljavaju administrativne formalnosti.
Neblagovremeno uknjiženje može da dovede do problema da kasniji upis postane skoro nemoguć, naročito kada je prodaja obavljena bez overe ugovora u sudu, a raniji vlasnici koji bi mogli da potvrde ovu kupoprodaju nisu više živi. Tada se pravo na nepokretnosti mora dokazivati sudskim putem, što nije uvek ni lako ni jednostavno, ako nedostaju dokazi.
Mr Radmila Bosanac
[objavljeno: 07/03/2008]
