Izvor: Politika, 11.Maj.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prete mi veštačkim nestašicama lekova
Interesnim grupama i „farmakomafiji” ne odgovara centralizovana nabavka lekova jer onaj kome uzmete 32 miliona evra neće mirovati
Republički fond za zdravstveno osiguranje je, zahvaljujući centralizovanoj javnoj nabavci najskupljih lekova za bolnice, već uštedeo 32 miliona evra samo za ovu godinu. Ova sredstva biće još veća kada po istom principu krenu i nabavke lekova za apotekarske ustanove.
Fond je zaključio okvirne sporazume sa brojnim dobavljačima i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oborio cene bolničkih lekova sa B i C liste, u proseku za 20 odsto. Kako je „Politika” ovih dana pisala, ova reforma, međutim, još nije sprovedena do kraja, ima dosta pritisaka i ako se uzme u obzir o kom novcu je reč, opstrukcije farmaceutskog lobija će je i dalje pratiti.
U razgovoru za naš list prof. dr Momčilo Babić, direktor RFZO kaže da su u 2014. godini centralizovanom javnom nabavkom obuhvaćene sve bolnice i domovi zdravlja, dok će sledeće godine biti uključene i apoteke. U bolnicama ove nabavke vrede 15 milijardi, a u apotekama 32 milijarde dinara.
Svetska banka je objavila da je do sada ušteđeno 32 miliona evra. To je ogroman novac, gde je on do sada završavao?
U sprovođenju tendera Svetska banka je pružila dragocenu pomoć kroz savete najboljih eksperata za lekove, a pre svega neprocenjivu pomoć i podršku pružio je ekspert Andreas Sajter, koji je u septembru 2013. godine posetio Srbiju i RFZO.
Ta sredstva su u prethodnom sistemu ostajala u lancu snabdevanja lekovima, između proizvođača lekova, veledrogerija i zdravstvenih ustanova. Proizvođači su odobravali visoke bonitete veledrogerijama, a one su deo tih boniteta prenosile zdravstvenim ustanovama. Ovaj sistem ne samo da je bio skup, neefikasan i koruptivan, već je doveo i do duga zdravstvenih ustanova prema dobavljačima u iznosu od najmanje 5,7 milijardi dinara, koji je krajem 2012. godine pretvoren u javni dug.
Mislite li da na ovakav način može da se stavi tačka na korupciju u zdravstvenim ustanovama koje su ranije pojedinačno raspisivale tendere za nabavku lekova, a sada vidimo i kako?
U Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije, javne nabavke u zdravstvu prepoznate su kao polje rizika od korupcije. Centralizacijom javnih nabavki lekova eliminiše se mogućnost korupcije, u ovoj oblasti pošto je kriterijum za izbor dobavljača – najniža ponuđena cena. Međutim, rizici od korupcije i dalje postoje u drugim oblastima zdravstva kao što su dopunski rad lekara, trošenje sredstava iz budžeta ili donacija, primanje poklona, sukob interesa, liste čekanja, pružanje vanstandardnih usluga, odnos između farmaceutskih kuća i lekara i druge oblasti.
Kritičari ovih promena kažu da su upravo najniže cene, kao kriterijum nabavke lekova, potencijalna opasnost da ćemo dobijati medikamente lošijeg kvaliteta?
Sve zdravstvene ustanove dobile su iste lekove koje su same nabavljale ranije, odnosno lekove koji se nalaze na listama B i C, a jedina razlika je u nižoj ceni, koja je postignuta većom konkurencijom između ponuđača na tržištu.
Šta je sa nestašicama, recimo citostatika, stentova, lekova za obolele od multipleskleroze? Da li su one direktna posledica centralizovane nabavke i mogućnosti prigovora dobavljača koji odugovlače proces?
Prigovori ponuđača i odugovlačenje procesa nabavke su veoma česti u decentralizovanom sistemu, kada zdravstvene ustanove same nabavljaju lekove i medicinska sredstva i zbog toga dolazi do povremenih nestašica lekova i sredstava koje obezbeđuju same ustanove. U centralizovanim javnim nabavkama lekova sa B i C liste nije bilo nijednog zahteva za zaštitu prava ponuđača, pre svega zbog transparentnosti postupaka, ali i kvaliteta tenderske dokumentacije, koja je bila pripremljena u skladu sa standardnom tenderskom dokumentacijom Svetske banke. U izradu tehničke specifikacije bili su uključeni predstavnici zdravstvenih ustanova, čime je obezbeđeno da se zadovolje specifične potrebe svake pojedinačne ustanove.
Prednosti su poznate, koje su mane ovog sistema nabavke?
Sa objedinjenom nabavkom velike količine lekova postiže se veća konkurencija između ponuđača na tržištu, pa tako i niže cene. Svi pacijenti u Srbiji mogu tako da se leče istim lekovima koji koštaju isto. Ranije se dešavalo da mali domovi zdravlja plaćaju lekove skuplje od većih zdravstvenih ustanova.
Najveća mana centralizovane javne nabavke u svim sistemima na svetu je stvaranje monopola i nemogućnost malih i srednjih preduzeća da učestvuju u nabavkama. Ukoliko se kreiraju tenderski zahtevi koje može da zadovolji mali broj ponuđača, onda su monopoli neizbežni. Međutim, vodili smo računa o tome i tender je podeljen na veliki broj partija, tako da su okvirni sporazumi zaključeni sa 20 različitih dobavljača, među kojima je i nekoliko malih preduzeća.
Ima li pretnji? Osećate li se ugroženim i da li ste u sukobu sa takozvanom „farmakomafijom” i raznim lobijima?
Svestan sam sa kim imam posla. Od prvog dana sam, kao i moji saradnici izložen pretnjama i na neki način ucenama. Indirektno naravno, jer niko od njih nema ni priliku da se sa mnom sretne, jer od početka mandata nema susreta ni privatno ni službeno sa dobavljačima RFZO. Službenici koji vode razgovore sa firmama moraju o svemu da naprave službenu belešku, a onaj ko to ne uradi pravi težu povredu radne dužnosti. Znam da kada nekome, ko je sa tim računao, „uzmete” 32,6 miliona evra neće mirovati.
Imate li konkretnih pretnji?
Preko tabloidnih medija sam stalno izložen dezavuisanju i napadima bez osnova. Preti mi se veštačkim nestašicama lekova. Ovih dana mi prenose pretnje da će me smeniti preko novog ministra zdravlja Zlatibora Lončara, da će mi „napakovati” preko državnog revizora Radoslava Sretenovića. Moja porodica i prijatelji me upozoravaju da se „čuvam”, jer oni mogu i fizički da nasrnu. Meni je savest mirna, radim u državnom i nacionalnom interesu, po programu nove vlade. Tvrdim da ni dinar nisam uzeo ni od koga. I ne plašim se ničega!
Jelica Antelj, Ivana Albunović
objavljeno: 11/05/2014
