Izvor: B92, 28.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prete kisele kiše
Beograd -- Najava izgradnje postrojenja za spaljivanje otpada pokrenulo priče o zagađenju okoline.
Čim se u javnosti pojavila vest o mogućoj izgradnji postrojenja za spaljivanje komunalnog otpada u opštini Vladimirci, čula su se i upozorenja da bi takvo postrojenje, koje bi bilo korišćeno i za proizvodnju električne energije, opasno zagađivalo okolinu, piše Politika.
Jelena Kozomara, profesorka Ekonomskog fakulteta, kaže da takva postrojenja emituju oko 69 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odsto dioksina, a ostatak je pepeo, što zagađuje životnu sredinu, izvore hrane, čak i majčino mleko. Dioksini izazivaju širok spektar zdravstvenih problema, uključujući kancere, oštećenje imunološkog sistema, probleme u razvoju i reprodukciji, a dalje se lancem ishrane prenose na životinje, ljude i biljke. Pored dioksina, spalionice emituju i olovo, teške metale, kao što su kadmijum, arsenik, hrom. Posledice takvih emisija su kisele kiše, a poseban problem je pepeo koji je kancerogen.
U Upravi Ministrstva nauke za zaštitu životne sredine kažu da takva upozorenja nisu razlog za brigu jer nema opasnosti kad se nešto izgradi po najvišim ekološkim standardima. Miroslav Nikčević, direktor Uprave, sumnja da će takav objekat uopšte biti izgrađen. Prema njegovim rečima, niko se nadležnom Ministarstvu za nauku i zaštitu životne sredine nije obratio tim povodom, ni pismeno, ni usmeno, a on je, kako kaže, za najavu te investicije saznao iz novina. "Za mene je takva mogućnost daleka od realnosti. Ona ne postoji sve dok se neko nama ne obrati. Pročitao sam i da je izvesna švajcarska kompanija spremna da uloži 300 miliona evra u izgradnju spalionice, što je, takođe, daleko od istine, jer izgradnja takvih objekata mnogo manje košta", kaže Nikčević i dodaje da će u slučaju da bilo kakav zahtev tim povodom stigne u njegov kabinet on postupati po zakonu.
U propisima koji su trenutno u skupštinskoj proceduri piše da je spaljivanje otpada dozvoljeno u postrojenjima koja su projektovana tako da ne ugrožavaju okolinu. To znači da izgradnja takvih objekata, ako zakon bude usvojen, neće biti nelegalna i nedozvoljena. Međutim, Jelena Kozomara podseća da na međunarodnom nivou deluje Globalna anticenerator alijansa koja se bori za gašenje postojećih i obustavljanje novih projekata izgradnje spalionica otpada širom sveta. "Da su spalionice tako čista postrojenja zadržale bi ih razvijene zemlje. U SAD se spalionice otpada po toksičnosti svrstavaju u izuzetno veliku pretnju zdravlju, a eksperti i javnost u SAD zahtevaju njihovo momentalno zatvaranje. Kao argument u prilog tim zahtevima dodaje se i to da je Agencija SAD za životnu sredinu proglasila spaljivanje, ne samo medicinskog, već i komunalnog otpada, primarnim izvorom dioksina i najvećim izvorom žive i drugih toksičnih supstanci u životnoj sredini", dodaje ona.
U Upravi za zaštitu životne sredine, međutim, kažu da na svetu postoje mnoge organizacije koje se bave zaštitom svega i svačega i da to ne mora ništa da znači. Ipak, svako mišljenje koje stigne u tu nadležnu republičku instituciju, dodaju, biće uvaženo.
Još osam opština u Srbiji, sa opštinom Vladimirci na čelu, dobilo je predlog ugovora, tvrdi Jelena Kozomara. U njima se lokalne vlasti obavezuju da će isporučivati minimalnu godišnju količinu komunalnog otpada i da će za svaku isporučenu tonu otpada plaćati određenu cenu. Ona upozorava da je otpad vrlo neefikasno gorivo i da je električna energija koja se dobija iz spalionica, pored ostalog, cenovno nekonkurentna cenama struje dobijene iz termoelektrana i hidroelektrana. Zato se vlasnik spalionice osigurava tako što u ugovor unosi obavezu za lokalne vlasti da preuzimaju određenu količinu proizvedene električne energije godišnje i to po striktno definisanoj, fiksnoj, ceni, koju koriguju rastom inflacije.
Ako se ugovor ne poštuje plaćaju se penali. Posledica takvog odnosa jeste da su vlasnici sebe maksimalno osigurali. Opština im obezbeđuje i plaća sirovinu i ista ta opština kupuje od njih električnu energiju. Znači, spalionica ne može da propadne. Ona, ako ne radi, naplaćuje penale od opštine. Takav ugovor može, opštinu koja ga potpiše, da dovede do bankrotstva. To su već iskusile mnoge opštine u SAD, a kroz slično iskustvo su prošle spalionice u Njukaslu, u Velikoj Britaniji.
