Izvor: Vostok.rs, 21.Nov.2013, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregovori u Dejtonu
21.11.2013. -
Za dvadeset dana intenzivnih pregovora u bazi Rajt-Peterson Ričard Holbruk, prozvan Buldožer i šef Stejtdepartmenta SAD Voren Kristofer satima su govirili lice u lice sa svakim od trojice lidera bivše Jugoslavije.
Hrvatski predsednik Franjo Tuđman je uspeo da uz poršku Amerikanaca reši problem Istočne Slavonije, predsednik Muslimansko-hrvatske federacije i bivše Bosne Alija Izetbegović postigao je svojevrsni status za Sarajevo i dobio u zamenu za Posavinski >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << koridor muslimansku enklavu Goražde. Bivšu Bosnu i Hercegovinu podelili su na tri dela, gde je odvojeno jedni od drugih trebalo da žive muslimani, Hrvati i Srbi. Sarajevo je nominalno postajalo prestonica zemlje. Realno Bosna je dobila tri glavna grada — Sarajevo za muslimane, Mostar za Muslimansko-hrvatsku federaciju i Banja Luku za Srbe. NATO operacija na sprovođenju mira u Bosni je dobila u Briselu naziv Divlji konj. Ukrotiti divlji rat, razoružati ogromne armije, vratiti ljude (a njih je oko milion) na rodna ognjišta — to je bilo povereno kontigentu od 60 hiljada vojnika i oficira NATO-a. Mirovna akcija uz pomoć sile (na Balkanu silu su uvek poštovali) procenjena je na 3,5 milijarde dolara.
Predsednik Bil Klinton do tada još nije dobio saglasnost kongresa za slanje svojih momaka u region sukoba. Republikanci su hteli da skinu embargo na isporuku oružja muslimanima, da im daju kredite. Zašto da rizikuju živote američkih vojnika? Francuzi i Egnlezi više od 3 godine nalazili su se u Bosni. Imali su čime da se ponose — oni nisu dali da se rat dovede do potpunog apsurda. Sada plave beretke UN trebalo je da budu zamenjene sopstvenim ”armijskim” i napred u navođenje reda. U Bosni je ostao i ruski kontigent. Ruska divizija je ostala u Republici Srpskoj.
20. novembra 1995. godine u državu Ohajo, odloživši sve državne poslove, planirao je da doleti Bil Klinton. Zašto su svečanost odložili za još jedan dan? Govorilo se da dejtonski maraton više ne može da se nastavlja. Dvadeset jedan dan, smatrali su predstavnici Stejtdepartmenta SAD, sasvim je dovoljno da se razjasne čisto politički i geografski odnosi. Reklo bi se, svi su prihvatili plan Kontakt grupe o teritorijalnoj podeli BiH po principu 51% prema 49%. Tačnije 51% za muslimane i Hrvate, a 49% za Srbe. Prema mišljenju mnogih diplomata, geografsko pitanje (kome koja teritorija pripada) nije trebalo da bude tako eksplozivno. Ali ispalo je suprotno.
U čemu je bila suština nove nepopustljivosti? 99% svih pitanja rešeno je mirno, a 1% se ispostavio minom sa odloženim dejstvom. Posavski koridor trebalo je da daju Hrvati i Muslimani u zamenu za koridor između Sarajeva i Goražda. Koridor i njegova širina su postali kamen spoticanja. Srbi su hteli da spoje zapadni deo RS sa istočnim tako da imaju jedinstvenu teritoriju. Ali bosanski Hrvati su istupili protiv toga. U krajnjoj liniji, parlament Federacije oštro je osudio takvu razmenu. Osim Posavinskog pitanja, Slobodan Milošević je postavio glavni uslov — ukidanje ekonomskih sankcija protiv Jugoslavije. Prema saopštenju agencije Rojter, jugoslovenski predsednik je čvrsto izjavio da neće potpisivati dokumenta o Dejtonu dok ne vidi odluke SB UN o prekidu sankcija protiv Srbije i Crne Gore. Ali SB se sam našao u teškoj sitauciji. Bez Dejtonskog sporazuma nije mogao da donosi nikakve rezolucije. Rezultate pregovora u Dejtonu nije čekao sam Njujork, već i Brisel. Tamo su rešavali ekonomske probleme obnove ekonomije BiH. Ogromni nepovratni krediti (10 milijardi dolara) već danas-sutra su mogli da budu izdati. Ekonomski mamac je trebalo da proradi. Ali ne. Novac je novac, a vlast je vlast. Slobodan Milošević koga Amerikanci nikada nisu voleli, uspeo je čisto da preigra ne samo svoje bivše protivnike Franju Tuđmana i Aliju Izetbegovića. On je preigrao najlukavijeg političara Bila Klintona.
(Nastavak sledi)
Konstantin Kačalin,
Izvor: Glas Rusije
