Izvor: NoviMagazin.rs, 23.Sep.2020, 18:48
Predstavnici REDI o romskom preduzetništvu: Teška borba za posao
Romi su, nažalost, više od 100 godina živeli pod stigmatizacijom i diskriminacijom. To je dovelo do manje šanse za njih da pristupe obrazovanju, zaposlenju i budu deo odlučivanja, kažu sagovornici Novog magazina.
Razgovarala: Nadežda Gaće
I među ljudima koji nemaju apriorni negativan stav prema Romima, prva slika i asocijacija je izbegavanje posla, a ako se radi, onda je to sakupljanje sekundarnih sirovina. I to u ogoljenom smislu – preturanjem >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << po kontejnerima. Stereotipi i predrasude i dalje su jači od napora da se romska zajednica integriše u društvo kao potpuno ravnopravna.
Organizacija REDI (Roma Entrepreneurship Development Initiative), Inicijativa za razvoj preduzetništva Roma (ili romskog preduzetništva) nastala je iz spoznaje da se Romi mogu izboriti sa siromaštvom i marginalizacijom samo ukoliko razviju svoje preduzetničke potencijale. Naravno, ova inicijativa ujedno doprinosi i razvoju društava u kojima ti preduzetnici žive i aktivno privređuju. Inicijativa je od svog nastanka podržavana od Fondacije za otvoreno društvo i njenog osnivača Džordža Sorosa, koji se tokom protekle tri decenije istakao kao jedan od najvećih, ako i ne najznačajniji dobrotvor romske zajednice u istočnoj, centralnoj i jugoistočnoj Evropi.
Samo da podsetimo da je Fond Džordža Sorosa zajedno sa Svetskom bankom bio inicijator i Dekade inkluzije Roma, koja je proglašena 2. februara 2005. u Sofiji, kada su predsednici ili premijeri 12 zemalja Evrope pristupili Dekadi. Veoma značajan akter u ostvarivanju Dekade, kao i podrške romskim zajednicama i politici inkluzije širom Evrope, jeste Evropska unija. Ona je, shvativši sramotnu zanemarenost i sistematsku diskriminaciju Roma, uložila i ulaže kako značajna materijalna sredstva tako i rastuću, ali još uvek nedovoljnu političku volje da se poboljša njihova stambena, socijalna i ukupna egzistencijalna situacija. No, potreba da se Romi prepoznaju kao potencijalni motor razvoja nastaje tek odnedavno, tako da REDI označava novi korak u emancipaciji Roma.
Novi magazin je o značaju REDI-ja razgovarao s Nedire Redžepi i Jasminom Useinović, menadžerkama za Makedoniju i Srbiju, kao i sa Petricom Dulgerom, izvršnim direktorom REDI-ja za Centralnu, Istočnu Evropu i za Balkan. Pitanje je bilo može li da nam detaljno opiše kako je nastala ideja o osnivanju REDI-ja, o podsticaju romske populacije za preduzetništvo i kakva su iskustva?
“Ideja se zasnivala na uverenju da se romske zajednice mogu razvijati samo kroz kapitaliziranje postojećih resursa i kapaciteta. Ključna pretpostavka je da moramo identifikovati one koji uzimaju svoj život u svoje ruke i usredsrediti se na razvoj proizvoda i usluga koji im omogućavaju rast poslovanja i sticanje kapitala, istovremeno stvarajući radna mesta za svoje porodice i voljene”, kaže Dulger za Novi magazin.
*Imate zanimljiv način finansiranja svoje organizacije. Početne fondove za osnivanje cije dodelili su Savet Evrope, Fondacija za otvoreno društvo, a takođe ste se obratili i vladama zemalja u kojima je REDI aktivan. Imaju li vlade razumevanja za vašu organizaciju i da li žele da dodeljuju ikakve fondove?
PETRICA DULGER: Organizaciju finansijski podržavaju tri izvora – Fondacija za otvoreno društvo, Razvojna banka Saveta Evrope i Evropska komisija. Vlade dosad nisu bile zainteresovane i uključene. Mislim da vlade razumeju da je to problem, mnoge od njih primećuju da su Romi građani njihovih zemalja i smatraju da imaju pristup glavnim industrijskim resursima. Prema mom mišljenju, to je samo delimično tačno jer, ako govorimo o ljudima iz ugroženih zajednica i ljudima iz posebnih ruralnih područja, diskriminacija je i dalje veoma bitna komponenta njihove svakodnevice. Kada je reč o podršci, mislim da većina Roma, bar za koje mi znamo, ne dobija podršku zajmodavaca i banaka. Mislim da je to razlog da vlade budu aktivnije ...
*Zasad ste aktivni u Bugarskoj, Makedoniji, Rumuniji i Srbiji. Koliko su ukupno fondova vlade ovih zemalja dodelile REDI-ju dosad i koja je vrsta preduzetništva najzastupljenija u romskoj zajednici?
Vlade ništa nisu dodelile. Romi su veoma aktivni u brojnim domenima preduzetništva. Jedna od njih je trgovina, vrlo su aktivni u prodaji raznih vrsta robe koja se može kupiti na sekundarnim tržištima, zatim u proizvodnji, mnogi proizvode odeću i druge proizvode, u poljoprivredi i mislim da, kada je reč o Srbiji, tamo ima mnogo njih koji se time bave. Jedan od domena u kojima su Romi veoma aktivni jeste kultura, dakle u domenu muzike, a u Srbiji ima više od trista Roma koji žele da osnuju udruženje kako bi pravili vrstu muziku kakvu žele i mi radimo s njima da pronađu najbolji način da to ostvare.
*Možete li nam reći koliki je stepen zainteresovanosti Romske zajednice da se bavi specifičnim vrstama preduzetništva, koliko ih je zaposleno na taj način i koji su najuspešniji?
Obično Romi nailaze na poteškoće u pronalaženju posla kojem mogu pristupiti neromi, pa stoga u većini slučajeva postaju mali preduzetnici i rade dva puta više kako bi osigurali život svojim porodicama. Većina romskih preduzetnika nema posebnu obuku o preduzetništvu, poslovnom razvoju ili marketingu i svoj posao razvijaju neformalno. REDI kroz svoje usluge za olakšavanje poslovanja nudi tehničku pomoć takvim preduzetnicima, pomažući im da formalizuju svoje aktivnosti i unaprede svoje poslovanje. U poslednjih nedelju dana završili smo program Roma Digital Boost, kroz koji smo obučili 30 romskih preduzetnika iz Republike Severne Makedonije, Srbije i Rumunije, čija su preduzeća pogođena pandemijskom krizom, da prebace svoje aktivnosti onlajn. To će im pomoći da održe svoje poslovanje umesto da bankrotiraju. Iz našeg iskustva, mapiranjem više od 1.500 romskih preduzetnika u Republici Severnoj Makedoniji, Srbiji i Rumuniji, zaključili smo da je većina njih uključena u trgovinske poslove, uvoz-izvoz, te da takođe poseduju kompanije koje proizvode nameštaj, rukotvorine, pružaju usluge sanitarne instalacije, čišćenja, bave se poljoprivredom i slično.
*Može li se preko romskog preduzetništva menjati ustaljena svest da Romi ne vole da rade u svakoj sredini gde žive, da vole da žive od socijalne pomoći i da radije rade u sivoj zoni?
Romi su, nažalost, više od 100 godina živeli pod stigmatizacijom i diskriminacijom. To je dovelo do manje šanse za njih da pristupe obrazovanju, zaposlenju i budu deo odlučivanja. Ovo je drastično uticalo na njihov život i stavilo ih u začarani krug. Bez odgovarajućeg obrazovanja ili s njegovim nedostatkom, nemoguće je dobiti dobar posao, kupiti kuću i tako dalje.
Ostajući bez izbora, većina Roma počinje raditi u neformalnom sektoru, dok njihovi poslodavci i dalje plaćaju porez. U ovom slučaju pogođeni su Romi koji nemaju koristi od zdravstvenog osiguranja i socijalnih davanja redovnih zaposlenih. Plate za niskokvalifikovane poslove takođe su vrlo male.
Romima je teško da nađu posao u gradu udaljenom 20-60 km od svoje kuće, a moraju da plate prevoz do posla i dodatno izdržavaju porodicu. Novac jednostavno ne bi bio dovoljan. To obično dovodi do toga da Romi ostanu nezaposleni. Prilično je teško promeniti opšte javno mnjenje, ali iz perspektive naše organizacije i terenskih podataka prikupljenih od početka naše aktivnosti možemo priznati da, iako su patili od ugnjetavanja i kontinuiranog anticiganizma s kojim se svakodnevno susreću, Romi žele i trude se što je više moguće integrisati se i biti deo društva koje pruža podsticaj održivom razvoju na polju rada.
Ovde takođe moramo da pomenemo projekat Integracija Roma 2020, koji sprovodi Savet za regionalnu saradnju uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacije za otvoreno društvo. Oni su takođe mnogo puta govorili o problemima u zapošljavanju Roma, neformalnom radu i načinima kako se može takav rad transformisati u formalni. Kroz ovaj projekat čine se veliki napori za poboljšanje uslova za Rome, ne samo u oblasti zapošljavanja već i u oblasti stanovanja, obrazovanja, zdravstva, civilne registracije, antidiskriminacije i brojnih drugih oblasti. Akcioni tim Integracija Roma nedavno je započeo razvoj nacionalnog programa za transformaciju neprijavljenog rada Roma u Srbiji, sa REDI-jem kao partnerom konsultantom. Jednom razvijen, nacionalni program će poslužiti kao vodič vlastima o tome kako da neprijavljeni rad transformišu u prijavljeni, što će koristiti kako romskoj zajednici tako i državi Srbiji.
Takođe, kroz naše poslovne klubove stvorili smo kapacitet da stupimo u kontakt i s velikim brojem uspešnih romskih preduzetnika, a kroz aktivnost naše NVO organizujemo programe koji su usmereni na razvoj i osnaživanje mladih romskih preduzetnika koji treba da unaprede svoje profesionalne veštine i pojačaju svoje poslovanje u ranoj fazi. Sa entuzijazmom delimo svoje znanje i verujemo da romske zajednice imaju veliki potencijal svojim radnim kapacitetom, predanošću i integritetom, posebno zato što su ove vrednosti deo tradicije među romskim porodicama. Ono na što smo posebno ponosni jeste da je u poslednjoj deceniji došlo do velikih poboljšanja u oblasti obrazovanja. Trenutno imamo hiljade mladih diplomaca Roma. Sada je vreme da se poboljšaju ekonomski kapaciteti romskih zajednica kroz programe zapošljavanja i poslovnog razvoja. Na ovaj način ćemo uspeti da poboljšamo život u romskim zajednicama.
Iskustva REDI-ja u Makedoniji
*Kakav je odnos makedonske vlade prema projektu REDI? Koliko ste sredstava dobili od Vlade Makedonije, a koliko iz osnovnog fonda REDI-ja?
NEDIRE REDŽEPI: Od 2018. REDI je u Republici Severnoj Makedoniji uspostavio blisku saradnju s Ministarstvom za zapošljavanje i socijalna pitanja, te Nacionalnom agencijom za zapošljavanje, fokusirajući se na povećanje pristupa vladinim merama, zapošljavanju i preduzetništvu. U poslednje dve godine dobili smo finansijsku podršku samo od drugih donatora, kao što su Fondacija za otvoreno društvo / Kancelarija za romske inicijative, Međunarodni Višegrad fond, Civica i drugi, u ukupnom iznosu od preko 100.000 evra.
*Šta je najčešći zahtev romske zajednice u Makedoniji kako bi vaša organizacija mogla da im pomogne u stvaranju startap preduzeća?
Kroz godine je poznato da se Romi bave različitim poslovima, od zanatstva i trgovine do poljoprivrede i stočarstva. Romi sa severa Makedonije uglavnom imaju novoosnovana preduzeća iz oblasti trgovine, trgovine odećom, tekstilom i pružanjem usluga kao što su restorani, kozmetički saloni s pedikirom i manikirom i slično. REDI je podržao nekoliko startap kompanija uglavnom u trgovini tekstilom, internet prodavnicama, nakitom, ali i preduzeća koja pružaju usluge, od kojih je jedan projekat bio zaista uzbudljiv. Naime, reč je o preduzetniku kome je poslovna ideja objašnjena u jednoj rečenici – želim da otvorim Car-go kompaniju. Iz jedne poslovne rečenice uspeli smo da razvijemo poslovnu ideju koju smo pretočili u poslovni plan i konačno realizovali u nešto što je ispalo pravo preduzeće srednje veličine. Trenutno, jedan od mehanizama koje nudimo kao odgovor na covid-19 krizu jeste da podržavamo romske preduzetnike da pređu s tradicionalnog na digitalno poslovanje i otvore e-prodavnicu u kojoj će pratiti trend trgovanja na veb platformama, te na taj način takođe zaštititi svoje poslovanje od krize izazvane koronavirusom.
Aktivnosti REDI-ja u Srbiji
*Šta je specifičnost Romske zajednice u Srbiji i za koju su vrstu preduzetništva Romi najviše zainteresovani?
JASMINA USEINOVIĆ: Govoreći o sektorima u koje su romski preduzetnici, formalni i neformalni, uglavnom uključeni, to su sakupljanje sekundarnih sirovina, poljoprivreda i građevinarstvo, trgovina, proizvodnja i usluge. Prema nalazima Saveta za regionalnu saradnju, oko 40.000 Roma su sakupljači otpada, te upravo oni sakupe oko 75 odsto svih sekundarnih sirovina u Srbiji. Specifično za romsko preduzetništvo je da su većina preduzeća porodične kompanije u kojima su članovi porodica uključeni u proces i rad, te da su to uglavnom mikropreduzeća. Govoreći o polnoj strukturi, vlasnici preduzeća su uglavnom muškarci, pokazalo je najnovije istraživanje InTER-a. Ono što, nažalost, karakteriše romsko preduzetništvo u Srbiji jeste niska finansijska pismenost, što preduzetnicima otežava razumevanje, vođenje i uključivanje na trgovinsko tržište.
*Sem materijalnih sredstava koja bi Vlada Srbije trebalo da opredeli za vašu organizaciju REDI, postoje li i drugi modaliteti kako bi ona mogla da pomogne vama i Romskoj zajednici u Srbiji?
Neophodno je da podrška romskom preduzetništvu bude sveobuhvatna. U situaciji kada su izazovi raznoliki, jedna vrsta podrške nije dovoljna da romski preduzetnik preživi i raste na tržištu trgovine. Prvo, romski preduzetnici, nažalost, još uvek nisu dobro informisani o programima za razvoj preduzetništva. Romski formalni i neformalni preduzetnici moraju da dobiju sveobuhvatne i razumljive informacije o svim merama i podsticajima za koje se mogu prijaviti, kao i o svojim pravima iz ugovora o radu ili od formalizacije posla. To znači da romskim nevladinim organizacijama i pojedinačnim stručnjacima mora biti omogućen redovan pristup informacijama, konsultacijama, obukama i sastancima s relevantnim državnim službenicima koji su uključeni u proces.
Druga mera koja proizlazi iz ove jeste pružanje usluga savetovanja, konsultacija i mentorstva. Veliki broj Roma ima nisku finansijsku pismenost, dok je prema postojećim podacima 90 odsto Roma registrovano u Nacionalnoj agenciji za zapošljavanje s niskim obrazovanjem. Zbog toga im je potrebna podrška u, na primer, pristupu Vladinim merama, vođenju papirologije za svoje poslovanje, registraciji preduzeća itd. Pružanje savetodavnih usluga, uvođenje savetnika u određenim institucijama ili usluga mentorstva koje REDI već pruža više je nego dobrodošlo. Podrška udruženjima romskih preduzetnika bila bi sledeća vrsta podrške. Neophodno je podsticati saradnju između romskih preduzetnika međusobno, te između njih i različitih poslovnih udruženja i pružalaca usluga za razvoj poslovanja (privredne komore, regionalne razvojne agencije, poslovni inkubatori, itd.). REDI-jevu inicijativu za formiranjem Romskog poslovnog kluba sa romskim preduzetnicima koji su aktivno uključeni u njega trebalo bi podržati u smislu olakšavanja i obezbeđivanja komunikacije s relevantnim zainteresovanim stranama i nevladinim institucijama.
.jpg)
