Izvor: Blic, 08.Okt.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pred lepotom su nemoćni i varvari
Pred lepotom su nemoćni i varvari
'Otvaranje Agruvijuma je višeslojan istorijski roman, koji ispunjava duh jednostavnošću i lakim stilom kroz kojeg su iskazane univerzalne mudrosti o životu, ljubavi, narodima, gradovima, ljudima i njihovoj vlasti... '
Ove reči zapisane su na koricama novog romana Miraša Martinovića 'Otvaranje Agruvijuma', koji je nedavno objavio CID iz Podgorice.
Na pitanje da za čitaoce 'Blica' odgovori šta ga je odvelo u tako daleku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prošlost, Martinović kaže:
'Trebalo je proći mnoge vekove i njihovu tamu da bih stigao do odredišta - grada Agruvijuma. S malo istorijskih podataka i ponekim fragmentom koji je svedočio o njegovom postojanju, stigao sam u njegovo središte. Uz svu građu sa kojom sam raspolagao, a koja nije ni baš tako mala, verovatno ne bih stigao u njega, niti ga ponovo oživeo - a to je bio moj cilj i svrha tog ne baš lakog putovanja - da nije bilo legende koja mi je poslužila kao ključ. To je legenda o ljubavi domorotkinje Amur, lepotice grada Agruvijuma, i putujućeg graditelja Hirama, koji je u Agruvijum došao po nalogu Atine, da podigne velelepni hram. Gradnja Hrama i ljubav između graditelja i prelepe Amur, okosnica je ove knjige. Još jednom se pokazalo, u ovom slučaju i konkretno, kolika je moć legendi i da su one ključevi za sve.
Kao što je i ljubav ključ za sve?!
- Da. Ljubav kadra da vaspostavi gradove iz njihovih ruševina, posle toliko stoleća, što je učinila ljubav između Hirama i Amur u ovom romanu. Ali, kao metafora, što mu obezbeđuje večito trajanje. Eto šta sam našao u dalekoj prošlosti. Ljubav! Do koje me je dovela legenda. Neka ne zazvuči oveštalo, a ni patetično, ako kažem nešto toliko već znano i potvrđeno: ljubav je večna. Sve drugo je prolazno. Prolaze gradovi, i narodi sa zemlje nestaju, pa ono što je juče bilo lepota i sklad, danas je ruševina, a ljubav traje, a ljubav opstaje. Ona se obnavlja u sopstvenom peščaniku. Koliko je 'Otvaranje Agruvijuma' plod mašte, a koliko stvarnosti i faktografije?
- Ova knjiga je palimpsest sa mnogo slojeva. U njoj oživljavaju istorijski likovi, kao što su Sofokle i Herodot, ali i mitovi i mitološki likovi, bogovi drevnih naroda koji su nastanjivali ova žala, idiomi starih jezika, od kojih se ponešto sačuvalo u jeziku kojim mi danas govorimo. Jer jezik i mitovi su onaj prostor u kome se sve produžava i traje. Faktografija, ali i lirika. Savršeni govor ruševine. Sudbine gradova koje su kao i sudbine ljudi. Sve je to prisutno u 'Otvaranju Agruvijuma', koji sam počeo uvodnim esejom o naučnim pretpostavkama, među kojima ima i naučnih dokaza o njegovom postojanju, teorijama koje su se kretale u dva pravca. Jedni su ovaj grad smeštali na mesto današnjeg Kotora, a drugi u blizini Budve, na mestu današnje plaže Jaz i Grbaljskog polja. Ja sam pošao tragom drugih i Agruvijum iz moje knjige smešten je u blizini Budve. Te teorije zvučale su mi uverljivije. No, one možda i nisu bile opredeljujuće. Kada sam god prolazio, a Agruvijum je moja dugogodišnja opsesija, putem koji od Budve vodi kroz Grbaljsko polje prema Tivtu, čuo sam da me neko iz polja zove. Bili su to glasovi Agruvljana, nekadašnjih stanovnika tog velelepnog grada, među kojima se jedan posebno izdvajao. Bio je to glas domorotkinje Amur, ćerke prvosveštenika i čuvara svetih znanja koja je, nakon očeve smrti, ona nasledila, ali koja su, nažalost, nestala sa njom. Verujem, ne zauvek. Ono što se vekovima pre prenosilo iz naraštaja u naraštaj, prekinuto je. A to je svedočanstvo o Agruvljanima, njihovim mitovima u kojima je čuvano njihovo postojanje. Pobornik sam onih teorija da sve što se jednom desilo i što je bilo, vratiće se ponovo, sa istom suštinom, možda u nešto drugačijem obliku. I ta znanja, mitovi i bogovi, koje je u sebi nosila prelepa Amur, pojaviće se, jednom sigurno, u svesti našoj ili onih koji će posle nas doći. Mitovi imaju čudnu moć, oživljavaju nenadano, kao što je oživela Amur u mojoj mašti. Sve vaše knjige dešavaju se u dalekoj prošlosti. Koliko u njima ima savremenog i ovovremenog?
- Sve se dešava pre nove ere. Nikako granicu kojom nova era počinje da pređem. Ali sve moje knjige su i ovovremene i savremene. Da nisam pronašao to savremeno sigurno da ih ne bih ni pisao. Njih ispisuje upravo to prepoznavanje savremenosti, kroz drevne događaje i u drevnim gradovima, kakav je bio Agruvijum. Čije su stanovnike mučile iste ili slične muke, brige dileme, koje recimo žive u stanovnicima današnje, tom nekadašnjem gradu, najbliže Budve.
Kroz ovu knjigu Agruvljani su ponovo oživeli. I njihov grad kojeg su srušili varvari, izazvani njegovom lepotom. Zbog njih je uvek prisutna opravdana bojazan. Danas, koliko juče i onda, kada su srušili taj divni grad. Ali je preživeo kao metafora, što delom svedoči i ova knjiga. Pred metaforom su nemoćni i varvari. Rada Đaković
Miraš Martinović:
