Izvor: Politika, 21.Nov.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravna oluja
Kad god zlo ili nepravda pokažu svoje lice, oni počinju da rade u korist dobra i pravde
Predsednik Haškog tribunala sudija Teodor Meron je, u svom tekstu u ,,Politici” (19. novembra) nadu mnogih od pre dve decenije da će taj sud biti glas nepristrasne pravde, proglasio ostvarenom, i to iznad svih očekivanja!
Pisao je to u trenutku kada je znao da će upravo njegovo poimanje „svetske borbe za pravdu i protiv nekažnjivosti” omogućiti presudu tribunala, čiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je predsednik, da hrvatska država, njeni komandanti ili bilo ko po imenu i prezimenu nisu krivi za najveći zločin etničkog čišćenja u Evropi posle Drugog svetskog rata.
Više od 200.000 srpskih civila – dece, žena i staraca – u jednome danu, avgusta 1995, počistila je hrvatska državna operacija Oluja iz krajeva u kojima su Srbi živeli vekovima i odakle ih nije uspela proterati ni nacistička Hrvatska u Drugom svetskom ratu.
Dok su bespomoćne žrtve napuštale vekovni zavičaj, granatirala ih je, bombardovala i ubijala vojska države Hrvatske. Ništa nije bilo „protivpravno” i niko nije kriv. Potpis Teodora Merona je ispod te presude.
Potpis Teodora Merona je i ispod posledica njegove presude. Dvojicu svojih oslobođenih generala Hrvati su dočekali sa euforijom kakva nije viđena od aprila 1941, kada je Hitlerova vojska „oslobodila” Zagreb.
Jedna nacija, koja će uskoro da se pridruži narodima EU, histerično je slavila hašku „pravnu Oluju”, kao blagoslov za magnum crimen nad srpskom nejači. Žrtve zločina, rasejane po Srbiji i širom sveta, zanemele su od zločina „pravde”.
Sudija Meron je presudio i protiv sebe samoga, svoje porodice i onih šest miliona jevrejskih žrtava nacističkog holokausta. Kao poljski Jevrejin preživeo je čudom nekim strahote konclogora i postao, nesumnjivo, jedan od vodećih svetskih eksperata za međunarodno krivično pravo.
U 84. godini, posle svoje „olujne” presude, sada može da gleda kako sa ispruženom desnom rukom hrvatski nacisti pozdravljaju njegovu presudu, i da sluša kako, pod znamenjima genocidne Hrvatske iz Drugog svetskog rata, pevaju i kliču ono isto što su pevali i klicali dok su Srbe i Jevreje istrebljivali Adolf Hitler i Ante Pavelić. Nije Teodor Meron mogao da sebi i svom životu izrekne suroviju kaznu!
Teodor Meron i njegova „pravna Oluja” pogodili su, međutim, metu koju nisu ni gađali. U svetu je malo ljudi koji nisu i ogorčeni i postiđeni. Zločin nad srpskim civilima se dogodio, zločin je veliki, pa kako je moguće da zločina nema – pitaju se oni?
Kako je moguće da jedna evropska država slavi aboliciju od tog zločina? Gde su koreni mržnje prema Srbima? Zašto se nikada nije sudilo za hrvatske Aušvice, Treblinke i Mauthauzene?
Nehotice, Meronova presuda pokazala se kao najveća sramota baš za one koji je proslavljaju, a pokrenula je zanimanje sveta za istrebljivanje Srba u Hrvatskoj, od Jasenovca do Oluje.
Kad god zlo ili nepravda pokažu svoje lice, oni počinju da rade u korist dobra i pravde.
*Predsednik Srpskog pokreta obnove
Vuk Drašković
objavljeno: 21/11/2012
