Izvor: Blic, 04.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravim prvu srpsku rok operu
Pravim prvu srpsku rok operu
Guru domaćeg rokenrola i popa sedamdesetih, klavijaturista, kompozitor i aranžer Kornelije Kovač nedavno se u javnosti predstavio i kao uspešan pisac romanom 'Tamne dirke' u izdanju novosadskog 'Prometeja'.
I u književnosti Kovač je vrsni aranžer sposoban da ostvari svaki vrh u rasponu od popularnog do avangardnog. Tokom književnog aranžiranja ovog rokenrol, 'on the road', romana, Kovač ubacuje literarne sinkope u telo priče, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pravi triler-izlete u vremensku i duhovnu prošlost, prepušta se fantazmagorijama… Trenutno, dok njegova kompozicija sa najnovijeg albuma Zdravka Čolića, na tekst Branka Radičevića, 'Nono b(ij)ela' postaje hit, Kornelije Kovač sprema simfo-rok operu sa elementima pop muzike i mrvicama etna o životu ruskog pesnika Sergija Jesenjina. Da li je vaše kretanje ka literarnom stvaralaštvu, kao i okretanje monumentalnijim muzičkim formama, pokušaj izlaska iz neke vrste trivije pop i rok muzike?
- U jednom trenutku u životu, a to je bilo posle povratka iz Španije polovinom devedesetih, osetio sam zasićenost zvukom. Bilo mi je preko glave sazvučja kojima sam se bavio. Nisam baš racionalno došao do toga da bih sad hteo putem reči da se iskažem, ali imao sam svest da mnogo stvari nosim u sebi koje ne mogu da strpam u vremenski ograničene kompozicije. Krajem devedesetih počeo sam da pišem 'Tamne dirke'. Kad je reč o libretu koji sam već završio za modernu operu, to je ideja koju vučem još iz osamdesetih. Kao da ste neke muzičke aranžerske postupke primenili i kod pisanja?
- Mada nemam iskustvo pisca već samo čitaoca, upravo zato bilo mi je jasno da puka hronologija onoga o čemu sam želeo da pišem ne dolazi u obzir - ni meni samom takva priča ne bi bila interesantna. U tom smislu formiranje strukture knjige imalo je sličnosti sa aranžerskim poslom.
Da li je postojala vaša književna namera da napišete vrstu rokenrol, 'on the road' romana?
- I bez moje namere bilo bi tako, jer, reč je o muzičarima, o muzici, o šou biznisu generalno… Mogao je neko da mi ponudi dva miliona dolara da pišem o nečemu što nije moj život, ne bih znao, ali ovo delo nije ni puka autobiografija. Tamne dirke dominiraju u životu svakog pravog muzičara. Postoji tamna oblast koja prethodi svetskoj slavi i uspehu dok se ne probije kroz polja besomučne eksploatacije njegovog autorskog rada. Pa i taj uspeh na kraju puta, jer ničeg nema preko noći, osim na 'Pinku', ne predstavlja kraj maksimalnog iskorišćavanja tvog rada. U knjizi eksplicitno pominjete, kad je reč o srpskoj rok muzici, 'Indexe'(jer ste bili sastavni deo benda), 'Korni grupu', 'Riblju čorbu' i 'EKV', kao neku vrstu vašeg komentara domaće scene!?
- Jeste, kad je reč o Srbiji, 'Ekaterina' je bila divan nastavak pionirskih vremena domaćeg roka. Sjajan nastavak. Možda onda nismo ni bili svesni toga, ali to je bila ozbiljna stvar. Nije da je danas rok, ne samo kod nas, izumro, nego je došlo do generalne komercijalizacije na tržištu i tu nema spasa. Elektronika koja se u međuvremenu pojavila donela je milion zvučnih mogućnosti, novih puteva, ali ono što je zaista u krizi je - tekst! Rokenrol je bio najjači u vreme velikih društvenih zahteva za promenama, počev od Dilana pa nadalje. Evo, pogledajte domaće grupe koje su se izdvojile u Srbiji tokom devedesetih; znali smo da postoje jer su imale hrabrost da izađu na crtu. I to dokazuje da je rokenrol najjači kad su izvođači i autori hrabri. Smetaju mi površni, žargonski, ulični tekstovi koji prevladavaju danas, ono 'ejdaminijedamijestejabihtebe'- postoji masovna produkcija pogodbenih rečenica. Često ste komponovali muziku na stihove značajnih domaćih i stranih pesnika. Koji je bio cilj tih vaših napora?
- Mnogi to i ne znaju, domaći prosečan slušalac je aljkav. Dešava se da često niko i ne pogleda fusnote u vezi s kompozicijom, ne znaju ko je autor muzike ni teksta, oni samo znaju da im se pesma ovog ili onog pevača dopada, da je pobedila na nekom festivalu…Još 1965. u Sarajevu sam komponovao muziku na skraćen tekst 'Boj na Mišaru', za 'Indexe' koji nikad nije objavljen osim na nekim piratskim izdanjima. Pisao sam i na stihove stranih pesnika, Bodlera, Persi Biš Šelija, a od naših na Nazorove stihove, Ćopićeve, Crnčevićeve, Petrovićeve, Trifinovića, Zmaj Jovine, Branka Radičevića, Jakšića, Dučića i Rakića…Preko njihovih stihova želeo sam da približim mladima koji su skloni da sve vide ružičasto - stvarnom životu, iskustvima onih koji su pre njih postojali a koji su umeli da saopšte velike istine. Milorad Pavlović
