Izvor: Politika, 05.Feb.2012, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravi, ali i lažni biseri
Pored stimulativne, nagrada može da ima i konformističku, čak represivnu funkciju
Dodeljivanje nagrada u kulturi treba razumeti kao proces označavanja kojim društvo potvrđuje svoje temeljne vrednosti. Stoga je nagrada znak, a dobitniku nagrade se može pristupiti kao kulturnom junaku koji se određuje kao osoba kojoj se dive zbog njenih postignuća i smatraju je idealom ili uzorom koji treba slediti.
Izvesno je već, po prirodi stvari, da se nagrađivanje,kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << označavanje kulturnog heroja naših dana,odvija pre uimenego na osnovutemeljnih, civilizacijskih vrednosti. Na proces nagrađivanja, naime, i prečesto utiču konjunkturni, dnevni činioci (politički, nacionalni, ekonomski). Često odlučujući uticaj tog, dugoročno gledano, efemernog ali i za konkretnu nagradu presudnog skupa činilaca dovodi do toga da spiskovi dobitnika i najuglednijih nagrada izgledaju kao ogrlice koje čine pravi ali ilažni biseri.
U savremenoj umetnostikoja se zasniva na inovacijama u kreativnom postupku ijeziku, a ne na oponašanju klasičnih uzora, jasno je da je priznanje od referentne grupe (kulturnogsegmenta čiji je reprezentent žiri) subjektivno veoma značajno za umetnika. Umetnik tek tada, nakon valorizovanja, s izvesnošću može da pretpostavi da je njegov trud uopšte situiran u područje umetničkog, ne samo po sopstvenim subjektivnim htenjima, već i po uverenju ljudi do čijeg muje suda, u principu, stalo. Tu bitno ništa ne menja ni činjenica da je njegovo delo u procesu nastajanja već (najčešće) prošlo kroz proces intersubjektivne valorizacije (bilo da ga je pozitivno oceniourednik, bilo producent, recenzent...) jer je ta valorizacija u osnovi pristrasna. Naime, stvaralac je itekako svestan toga, da u uslovima postojanja kontinuirane produkcije (industrija kulture) proces proizvodnje mora da se odvija bez obaveznog uzimanja u obzir postulata o izvanserijskom kvalitetu produkta, te da će njegovo delo (knjiga, film, slika...) biti realizovano (objavljeno, snimljeno izloženo...) iako se samo pretpostavlja da će ono biti pozitivno tržišno valorizovano.
Nagrada, međutim, pored stimulativne može da ima i konformističku, čak represivnu funkciju. Ona može da stvaraoca usmerava (uslovljava) tako da ovaj računa, pre svega, sa pozitivnom recepcijom dela od strane kulturne sredine (odnosno njenih arbitara –kritičara i drugih znalaca), a ne sa rizikom koji sadrži uvođenje stvaralačkih inovacija. Ustvaralačkom postupku inovacije retkonailaze, bar u početku, na razumevanje i prihvatanje tvoraca estetskog ukusa, a baš ovičesto dominiraju među članovima žirija.
Na proces nagrađivanja se može primenitiSpinozino „determinatio negatio est”, jer determinacija (izbor nagrađenog) znači negaciju (odbacivanje) svih drugih dela i autora. Nagrada je distinkcija kojom se, sa jedne strane, uspostavlja Olimp izabranih, a s druge Had odbačenih (koji čine dobri osrednji ali i oni koji su manje od toga,dakle sviosim najboljih,koji su to jer su nagrađeni). Ipak, ni Had nije homogen – u njegovom predvorju nalazi se čistilište u kome obitavaju kandidati za nagradu. Ako je nagrada distinkcija, onda je kandidovanje za nagradu poludistinkcija.
Proces nagrađivanja je kompeticija –takmičenje u kome brojni učesnici dobijaju malobrojna priznanja. Pri tom u igri nisu samo kvalitet, vrednost pojedinog dela ili čitavog opusa, već i drugi brojni nelegitimni, čak i nelegalni činioci. To mogu da budu raznovrsni pokušaji uticanja na rad žirija – samih kandidata, zainteresovanih grupa ili institucija (izdavači, producenti, galerije...) ili pojedinih članova žirija koji raznim poslovnim i ličnim odnosima mogu da budu povezani s kandidatima ili sa onima koji ih podržavaju. U situaciji u kojoj i članovi žirija i kandidati za nagrade pripadaju istoj kulturnoj sredini, verovatnoća pozitivnog ili negativnog suda koji nije uslovljen samo vrednošću predmeta ocenjivanja je, izvesno, velika. Ovakvo ekspliciranje najčešće skrivenog naličja procesa nagrađivanja sigurno relativizuje nagradu kao objektivnogoznačitelja vrednosti (postignuća ličnosti) unutar jednog društva, ali ni u kojoj meri ne umanjuje njen subjektivniznačaj za održavanje i potvrđivanje tih vrednosti.
*Profesor na Fakultetu političkih nauka
Branimir Stojković
objavljeno: 06.02.2012.
