Izvor: Politika, 27.Apr.2011, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravednost i pravda
Bez samopouzdanja i optimističke vere u sebe nema sposobnosti rešavanja problema drugih ljudi
Kad nema pravde zasnovane na istini mogu se očekivati svi mogući niski udarci. Da bi čovek zaslužio naziv pravdoljubivog, mora se osloboditi misli o osveti, jer iza velike pravdoljubivosti čuči maskirana potreba za osvetom. Pravda podleže promenama u vremenu i promenama okolnosti. Čovečanstvo stalno podleže pravu jačeg a osveta zbog nepravde ima svoj uzrok u krivoj proceni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << onih koji žele da nametnu svoju pravdu. Pravdu smatramo dobrim delom ako smo adekvatno nagrađeni. U idealnom obliku pravda ne bi trebalo da budeni dobra ni zla, nego samo pravedna. Da bi to postala mora počivati na istini. Razlika je u tome što istinu ne možemo menjati dok na pravdu možemo uticati. Razum je mnogo bliže prirodnim zakonima koje definišemo kao večite istine. Osećanja nisu najpravedniji alat kad je pravda u pitanju.
U plemenskoj organizaciji društva pravednost se prenosila u porodici s kolena na koleno, kao kod Albanacai Crnogoraca. Pravednost je svojstvo ljudi koji imaju veliki potencijal unutrašnjeg duševnog života. Slično pohvalama, pravednostuvek iza sebe ostavlja više povređenih nego počašćenih. Pravednost, utemeljena na istinoljubivosti,ima jedinstvenu sposobnost da usrećuje i daroprimca i darodavca. Altruizam je viši etički oblik takvog ponašanja. Da pravda prema jednima ne bi bila izvor nepravde prema drugima uvedeni su zakoni kao opšte prihvaćene norme. Ljudi koji presuđuju moraju izbegavati manipulisanje, kojim drže svet u strahu.
Apokaliptičari su ljudi spremni da svoju ličnu nepravdu ili tragediju proglase opštom katastrofom.Danas je malo Sokratovih sledbenika. Sokratje držao da će nepravednost njegove presude pomoći budućim pokolenjima da je isprave.Bez samopouzdanja i optimističke vere u sebe nema sposobnosti rešavanja problema drugih ljudi. Svet može menjati samo čovek spreman da se i sam menja. Tek kad dostigne zrelost, sudija može da se posveti traženju istine i tada donosi pravedne presude. Moja iskustva veštaka govore da pre sedamgodina rada nema sigurnog sudije. Sudovi su nažalost potrebni jer su ljudi izgubili kompas u trci za materijalnim dobrima.
Svestrano sagledavanje pravde dovelo je do razvoja viktimologije– nauke o žrtvi. Ona proučava koliki je udeo žrtve u nekoj nepravdi koja joj je nanesena. U svakodnevnom životu ćete neretko čuti muža(jer se ne može opravdati) kako objašnjavasvoju „laku ruku” govoreći:„sama(žena)je to tražila”. Psihijatri susreću stavove kada bolesnici svoju bolest doživljavaju kao kaznu za grehe(predaka ili sopstvene). Veoma staro je i prebacivanje krivice na nekog drugog– žrtvenog jarca. Pravdu vežemo uz dobro a nepravdu uz zlo. Preterano insistiranje na svojoj pravdi može završiti u bolesti. Pravda ni u prošlosti nije bila česta. Zato u religijama slavimo pojedince, dajući im titulu Pravednika, koja ga razlikuje od mnogih. Koje god društvo u ime trenutnih dobitaka žrtvuje istinu i pravdu, osuđeno je na propast. Pravda je istina u akciji. Za njenu efikasnost neophodna je moć. Ali ne smemo zaboraviti da je narod rekao:„Kome pravda leži u topuzu, tragovi mu smrde nečoveštvom!” Pravda dobija na vrednosti akoni u čemune preteruje. Umerenost je njena snaga. Pravednost je najplemenitiji pojam duše. Ljubav prema pravdi potiče iz straha da ne bismo iskusili nepravdu. Pravda bez milosrđa je okrutna, što su uočili već stari Rimljani govoreći: „Fiat iustitia, paereat mundus!”(Neka se vrši pravda, pa makar propao svet!)Ne valja ni milosrđe bez pravde, jer je znak slabosti.
Ni kad voli, ni kad mrzi čovek nije pravedan. Zato će uvek biti potrebne sudije. Njih danas ima previše pa ne mogu svi da poseduju pravednost kao zbir svih vrlina. Neki su potkupljivi, neki glupi, neki tendenciozni, ali to ne može umanjiti uzvišenost tog poziva.Madau pravosuđu uvek postoji opasnost, kad to nisu zakoni, onda su to sudije. U svojoj svakodnevici pravda zna da budei dosadna i jednostrana, baš kao što su psovke „argumenti” onih koji nisu u pravu.
Petar Bokun
objavljeno: 27.04.2011
