Izvor: Politika, 07.Mar.2011, 00:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prate svaku internet posetu
Kada se podaci povežu sa ličnim informacijama koje unosi korisnik moguće je konstruisati detaljan profil potrošača
Nema sumnje da su koristi od primene savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija mnogobrojne, ali postoje i izvesne ,,neželjene posledice” njihove rastuće upotrebe. Jedna od njih tiče se ugrožavanja privatnosti. Savremene tehnologije omogućile su sveprisutnu i permanentnu prismotru, formiranje ogromnih baza podataka, neverovatno brz prenos ličnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << informacija širom sveta... Pravni propisi se sporo prilagođavaju veoma dinamičnom razvoju savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija. Zbog toga se i vode široke rasprave o reformi pravnog sistema kako bi se sprečilo narušavanje privatnosti.
Nagli pad cena i napredak u razvoju opreme, u kombinaciji sa opštedruštvenim ciljevima kao što su borba protiv kriminala i terorizma, doveli su do neverovatno masovne upotrebe video-nadzora. Procenjuje se, naime, da u savremenoj urbanoj sredini čovek doživi i do trista snimanja dnevno od najmanje tridesetak takozvanih CCTV sistema. Velika Britanija trenutno u tome prednjači. Samo od 2004. do 2007. u ovoj državi je instalirano oko 4,3 miliona ovakvih kamera.
Ovome treba dodati čitav niz elektronskih sistema u kojima se skladište informacije čija zloupotreba može da dovede do narušavanja privatnosti. To su: elektronski sistemi na graničnim prelazima; elektronski sistemi operatera mobilne i fiksne telefonije, koji beleže podatke o telefonskim pozivima i SMS-ovima; elektronski sistemi zasnovani na tzv. smart karticama (sve češće, beskontaktne smart kartice) koji se koriste npr. na rampama za naplatu putarine ili za kontrolu prilikom ulaska u pojedine zgrade; bankarski elektronski sistemi koji beleže i obrađuju finansijske transakcije; elektronski sistemi u zdravstvu, obrazovanju itd.
Komercijalizacija javnih računarskih mreža dovela je i do naglog porasta obima elektronske trgovine. Finansijske institucije se sve više oslanjaju na nove tehnologije, ali njihova primena donosi i mnoge probleme od kojih je krađa identiteta jedan od veoma aktuelnih. Krađom digitalnog identiteta mogu da se bave: hakeri, nepošteni dobavljači, bivši nezadovoljni uposlenici itd.
Pored toga, na Internetu se može naći obilje informacija o poznatim bezbednosnim propustima. Prostom upotrebom nekog pretraživača čak i prosečan korisnik računara može brzo da pronađe informacije o tome kako da ,,provali” u razne sisteme koristeći uobičajene bezbednosne propuste. Napadači mogu i da ,,probiju” obezbeđenje upotrebom takozvanih automatskih alata kojima se ,,skeniraju” mrežni sistemi: ako uoče ma kakav propust u sistemu iskoristiće ga da bi neovlašćeno pristupili mreži.
Kompanije koje se bave elektronskom trgovinom danas koriste moćne tehnologije za prikupljanje podataka koje su u stanju da evidentiraju svaku posetu određenoj internet lokaciji, kao i sve akcije potrošača na toj lokaciji. Kada se ovakvi podaci povežu sa ličnim informacijama koje je korisnik dužan da unese prilikom registracije moguće je konstruisati detaljan profil potrošača koji će sadržati podatke o proizvodima koji ga interesuju, o njegovim navikama u kupovini itd. Ovome treba dodati da kompanije koje se bave elektronskom trgovinom u početku uglavnom imaju problema sa profitabilnošću pa su zainteresovane za prikupljanje informacija o potencijalnim potrošačima. Dešava se da informacije o potrošačima budu predmet prodaje drugim kompanijama, a zabeleženo je i to da kompanije koje su pred bankrotstvom prodaju informacije o svojim klijentima drugim kompanijama. Zbog prirode Interneta kao javne računarske mreže potrošači ne mogu znati koje su informacije o njima prikupljene i kako će te informacije kasnije biti zloupotrebljene. Upravo je to jedan od razloga zbog kojeg mnogi potrošači nisu spremni na on-lajn trgovinu.
Kompanije koje se bave elektronskom trgovinom na Internetu shvatile su ovaj problem, a u nedostatku odgovarajućeg regulatornog okruženja mnoge od njih su počele javno da publikuju svoju politiku zaštite privatnosti potrošača. Američka Federalna komisija za trgovinu je, međutim, otkrila da se vrlo mali broj kompanija pridržava vlastitih standarda zaštite privatnosti potrošača.
Dosadašnji rast elektronske trgovine govori o tome da nedovoljna bezbednost i privatnost transakcija na Internetu za mnoge nije problem. Ipak, radi se i na zaštiti potrošača, zasnovanoj na digitalnim potpisima, digitalnim sertifikatima itd. tako da se uspon digitalne ekonomije tek očekuje.
*Prof. dr, Beogradska visoka škola strukovnih studija
Dragan Ćosić
objavljeno: 07.03.2011
