Izvor: Vostok.rs, 20.Avg.2013, 14:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Praško proleće: povlastice od neostvarenih nada
20.08.2013. -
Ustanak kao politički kapital. U avgustu 68. započela je operacija Dunav. Trupe zemalja Varšavskog ugovora su ušle u Čehoslovačku i označile kraj demokratskim reformama Aleksandra Dubčeka. Za razliku od mašarskog ustanka 1956. godine gušenje Praškog proleća je koštalo relativno malo. Kasnije su vlasti nezavisne Češke uspešno konvertovale lik žrtve Sovjeta upravo da pod jednakim uslovima uđu u klub vodećih evropskih država.
Praško proleće nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << samo metafora. Demokratske reforme pod rukovodstvom generalnog sekretara Dubčeka i njegovih saradnika trajale su više od pola godine – od 5. januara do 21. avusta 1968. godine, kada su u Čehoslovačku ušle trupe SSSR i njihovih saveznika. Nekoliko meseci svojetsko rukovodstvo se kolebalo, ne znajući šta da preduzme u pogledu svojevoljnog Praga. Nije smelo da se odlaže. Dalje promene pretile su raskolom Istočnog bloka. Uz to, Kremlj se plašio da virus reformi ne pređe granice Čehoslovačke, da se njime ne zarazi ne amo elita Istočne Evrope, već i sovjetska inteligencija, i čak liberalni deo partijskih funkcionera. Generali su imali još jedan argument u korist vojnog rešenja, uveren je vodeći naučni saradnik Instituta za slavistiku RAN Aleksandar Stikalin: za razliku od Poljske, Mađarske i DR Nemačke, u Čehoslovačkoj nije bilo sovjetskog kontigenta.
Sovjetsko rukovodstvo je odavno brinulo što u Čehoslovačkoj nema sovjetskih trupa i koridor od 1000 kilometara od Zapadne Nemačke do sovjetskih grancia faktički se ne brani. Znači, treba naći povod da se ispuni ovaj propust. Takvi razlozi među sovjetskim generalima su postojali dugo pre događaja 1968. godine. Praško proleće je pružilo povod da se to učini.
Danas mnogi politikolozi kažu da je SSSR delovao prema okolnostima. Na slični korak bi se rešio svaki lider velikog vojno-političkog bloka. Ipak šteta po reputaciju Kremlja je bila ogromna. U gušenju Praškog proleća učestvovalo je pet zemalja Varšavskog ugovora, ali slava gušitelja slobode je pripala upravo SSSR – lider odgovara za sve.
Praško proleće nije prvi pokušaj bunta unutar Istočnog bloka. Bio je Berlinski ustanak 1953. godine. gubici ustanika u uličnoj gerili u Mađarskoj 1956. su dostizali hiljade. Detaljnije o tome govori politikolog, ekseprt Instituta nacionalne strategije Pavel Svjatenkov.
Veza ovog mađarskog ustanka sa Zapadom bila je prilično očigledna. To je bio vojni oružani ustanak protiv tadašnjih vlasti. Naravno, ova pobuna je imala podrivački karakter protiv SSSR. Istovremeno Praško proleće sa retorske tačke gledišta je vrlo povoljno, zato što je formalno to bio mirni pokret. Upravo zato je on tako privlačan sa tačke gledišta propagande.
Umesto otvorenog konflikta čehoslovački lideri su odabrali taktiku lukavog Švejka: primiti okolnosti kakve jesu i izvući od njih maksimum koristi. Uočima Zapada Praško proleće je bilo znamenje mučeništva. Vlasti postsovjetske Češke iskoristile su ga kao politčki kapital koji je bio uspešno razmešten na političkim berzama Zapada. Jedna od važnih posledica Praškog proleća je ulazak Češke u klub vodećih evropskih država u rangu punopravnog člana, smatra Pavel Svjatenkov.
Češkoj je pošlo za rukom da svoju ulogu u događajima 1968. povoljno konvertuje u ravnopravnu ulaznicu za klub evropskih država. Po meni, češka politička elita je sada organski deo političke elite zapadne Evrope. Češka ima svoj glas u Evropi, i njene pozicije se uzimaju u obzir. Nema osećaja da je to bedna rođaka koja dobija packe i subvencije od evropske komisije.
Glas čeških političara dobro se čuje na međunarodnom nivou. Upornost češkog predsednika Vaclava Klausa je nateralo EU da se odluči na određene ustupke Pragu prilikom potpisivanja Lisabonskog sporazuma 2009. godine, podseća Pavel Svjatenkov.
Jedan od uslova primanja Češke u političku elitu Starog Sveta bio je mirni razvod sa Slovačkom. Ipak Bratislava, za razliku od Praga, nije uspela da izvuče velike povlastice iz svoje prošlosti. Poput mnogih zemalja Istočne Evrope, Slovačka je postala član EU i ušla u zonu evra. Ipak njen glas na politčkoj areni Evrope skoro da se ne čuje.
Česi su u svojoj istoriji dugo morali da žive pod pokriviteljstvom većih državnih fomracija. Oni su naučili da izbegavaju otvoreni konflikt i da uvek izdejstvuju sebi pravo glasa.
Vlad Grinkevič,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
