Izvor: Blic, 29.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozorje mora da iskoračuje
Pozorje mora da iskoračuje
'Osnova promena koja se uočava u odnosu na prošlu godinu kada je reč o selekciji domaće drame jeste slabija konkurencija novih dramskih tekstova. Čini mi se da je u ponudi naših pozorišta, samim tim i na Sterijinom pozorju, prošle godine bilo više relevantnih dramskih tekstova'. Zaljučak o kome je reč selektor Sterijinog pozorja, i umetnički direktor ovog najznačajnijeg festivala domaće drame, Ivan Medenica ne smatra alarmantim. 'Nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << naime moguće izvesti zaključak kako je savremena domaća drama u krizi na osnovu jedne sezone'.
U vašem izboru za jubilarno Pozorje, koje se održava krajem maja, nalaze se čak tri nova komada; reklo bi se da je teško, i na osnovu samog broja novih komada, govoriti o krizi?
- Na Pozorju će biti izvedene tri savremene drame - 'Montenegro bluz' Radmile Vojvodić, 'Hadersfild' Uglješe Šajtinca i 'Velika bela zavera' Dimitrija Vojnova - i to jeste dobar broj, međutim, prošle godine sam mogao da postavim više pragove s obzirom na to da smo imali veću ponudu savrmenog dramskog teksta. Program 'Krugova' ukjučuje komade autora iz eks Ju prepublika, kao neka vrsta jubilejskog podsećanja da je Pozorje bilo zajednički festival; zašto u toj slekciji nema i SCG autora?
- Namerno. Ideja je da se eks Ju dramaturgija odnosi isključivo na taj prostor, a reč je o novim komadima napisanim u bivšim jugoslovenskim republikama posle raspada zemlje, dok naši komadi konkurišu samo za takmičarski program. Uključivanje naših komada bi moglo da znači da su Krugovi 'salon odbijenih', što oni nikako nisu. Ni u ranijem vremenu, koje se danas smatra slavnim, Pozorje nije bilo pošteđeno politike, naprotiv. Kakva je situacija danas, naročito imajući u vidu da su u međuvremeu održani izbori?
- Koncepet Sterijinog pozorja mi smo najavili još krajem prošlodišnjeg, već dve godine imamo koncept za 2005. i 2006. godinu tako da političke promene ni na koji način nisu uticale na Pozorje. Diskontinuitet se javio u organizacionom delu, što se i inače javlja kod promene vlasti: potrebno je naime neko vreme da se nova ekipa uskladi i počne da radi.
Teško je uočiti neku zajedničku vezu između predstava glavnog programa?
- Zajednički imenitelj bi bio samo nasilje koje sprovodi selektor. Čini mi se da mi nemama produkciju koja obiluje značajnim dramskim i pozorišnim ostvarenjima na osovu koje je moguće napraviti širi izbor, pa onda u okviru njega izvući jednu tematsku ili estetičku liniju. To u startu podrazumeva mnogo bolju ponudu. Ono što smo imali prošle i što imamo ove godine, to su mini celine u okviru selekcije nacionalne drame. Tako smo prošle godine imali dva izvođenja Nušićeve 'Minstarke', što je uvek značajno jer odmah dolazi do estetičkog suočavanja, dok je ove godine ta mini celina posvećena Aleksandru Popoviću. Na 50. Pozorjuće biti izvedene 'Smrtonosna motoristika' i 'Svinjski otac' obe u režiji Egona Savina. Biće to prilika da ove godine organizujemo teatrološku tribinu posvećenu pitanju kakva je danas pozicija najznačnijeg inovatora dramske forme u srpskom teatru u drugoj polovini 20. veka. Pozitivno inenađenje prošle godine bila je predstava 'Profesionalac' Dušan Kovačeviča u izvođenju švajcarskog pozorišta. Šta je sa iznenađenima ove godine?
- To je gostovanje jednog od najznačajnijih evropskih pozorišta, bečkog Burg teatra, koji učestvuje na Pozorju sa komadom Biljane Srbljanović 'Amerika drugi deo', a koji oni igraju pod imenom 'God Save America'. Koliko ja znam ovo je prvo gostovanje Burg teatra u našoj zemlji. Predstava 'Velika bela zavera' je najspornije mesto vaše selekecije. Zašto ste je uvrstili u program?
- Možda po Vašem mišljenjup. Principijelno ne odgvoram na takva pitanja zato što su sporenja oko pojedinačnih predstava uvek moguća. Na ovo pitanje mogu da odgovorim na koncepsijskoj ravni. Moja želja je bila da pedeseto Pozorje, s jedne strane, potvrdi vrednosti naše dramske književnosti i naše režije. Zato se na festivalu pojavljuju dva komada Ace Popovića, komad Dušana Kovačevića i Biljane Srbljanović, dve režije Dejana Mijača, jedna u glavnom programu i jedna u čast nagrađenih, i dve režije Egona Savina. Smatrao sam, naime, da jubilarno Pozorje treba da rekapitulira i potvrdi te vrednosti i standarde. S druge strane sam takođe smatrao da ne bi bilo dobro da ne uočimo potpuno nove autore i neke apartne pojave. U toj kategoriji su 'Velika bela zavera' i predstava 'Nedozvani' Momčila Nastasijevića, pisca sa kojim naše pozorište nema mnogo sreće, i koju je režirao Jovan Ćirilov, što je njegov debitantski rad u ovoj pozorišnoj aktivnosti. Pozorje mora da napravi iskorak u nešto što je novo, dabitantsko, sa svim rizicima koje takav izbor nosi. Kažete da već postoji ideje u vezi sa sledećim Pozojrem. O čemuje reč?
- Sledeće godine je veliki jubilej, 200 godina od Sterijinog rođenja i 150 od smrti i zato će akcenat sledeće selekcije biti na Sterijinom delu. I temu Krugova ćemo izvesti iz Sterijinog lika i dela i ticaće se srednjeevropskog kulturnog kruga kome je i on nesumnjivo pripadao. Da li je to poziv pozorištima da igraju Steriju?
- Apsolutno, time povećavaju svoju šansu da učestvuju na Pozorju. Pri tom, ovo mogu eksluzivno da sopštim: iniciraćemo međunarodnu koprudukciju po Sterijinom tekstu. Pozivam domaća pozorišta da se jave Sterijinom pozorju kako bi razmotrili zajednički realizaciju te ideje. Željko Jovanović
