Izvor: Blic, 25.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozorište protiv nevesele stvarnosti
Pozorište protiv nevesele stvarnosti
Renovirana zgrada Beogradskog dramskog pozorišta biće, nakon nepuna tri meseca trajanja radova, otvorena početkom decembra. Po rečima upravnika Nebojše Bradića sve zajedno liči na priču o pacijentu koji je legao na operacioni sto zbog slepog creva, a onda mu otkrili karcinom. Naime, u radove se krenulo sa određenim planovima, a ispostavilo se da su potrebni daleko veći i obimniji zahvati. Pomenimo samo da je zamenjena kompletna instalacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za struju, vodovod, klimatizaciju, zamenjeni podovi, prekomponovan prostor unutar zgrade...Samo 15 kilometara kabla je ugrađeno! Sređivanje enterijera i eksterijera se podrazumeva.
'Da ne zamaramo mnogo vaše čitaoce, ali, između ostalog, glumci će ponovo otkriti toplu vodu! Zaista, šalu na stranu, godinama unazad nije bilo tople vode za tuširanje nakon predstave. Odnosno, ovim poslom omogućavamo civilizacijske uslove rada. No, najbitnije je to što će pozorište moći da nastavi život u svojoj zgradi i, između ostalog, neguje princip otvorenosti prema pozorištima iz Srbije, Crne Gore i drugih regiona.' Takozvana mala ili nova scena će biti otvorena početkom decembra, a velika?
- Mala scena će biti otvorena predstavom 'Pandorina kutija' uglednog domaćeg autora Gorana Markovića sa kojom se pozorište veoma uspešno predstavilo i na danima kulture Beograda u Beču, koja će se kasnije vratiti na veliku scenu. A ta velika scena biće otvorena krajem decembra premijerama komada Erika Emanuela Šmita 'Frederik ili bulevar zločina' u režiji Milana Karadžića i komadom Sajmona Dejla 'Klin' reditelja Radoslava Milenkovića. Valja pomenuti i to da je investitor Izvršni odbor Skupštine grada, kao i činjenicu da smo imali sreće sa izvođačem, 'Partner inženjeringom' jer urade dogovoreno čak i pre roka.
Da li će u tom renoviranom BDP-u biti primenjivani i 'renovirani' ugovorni odnosi između umetnika, glumaca i pozorišta? Jednostavnije rečeno hoće li biti otpuštanja?
- Adaptacija zgrade po prirodi stvari ovoga puta treba da bude praćena transformacijom pozorišta kao institucije. Ne želim da budem prorok niti da opisujem fenomene poput deteta koje prvi put vidi Božić batu, ali mislim da su izmene načina funkcionisanja pozorišta koje su pred nama uistinu neophodne. Određeni rezovi su nužni. Pozorište deli sudbinu i kulture kojoj pripada i države u okviru koje postoji. Jednostavno, ne možemo očekivati da ono bude 'masno okce' u vodnjikavoj supi. No, ono što je bitno jeste da se obezbedi prostor za nove, mlade umetnike. Pitanje je i da li svi ljudi sa platnog spiska mogu da odgovore zahtevima savremenog pozorišta. Često se govori o statusu slobodnih umetnika. Međutim, u novim uslovima moramo imati u vidu da će svi umetnici na izvestan način biti na tržištu. Tu se naravno javljaju i izvesna pitanja, odnosno problemi ali njih treba sistemski rešavati. Hoće li taj zakon tržišta važiti i za upravnike?
- Naravno da hoće. Ne govorim o ličnostima koje imaju određenu biografiju, kad govorim o upravniku ja razmišljam o programu. Lično nastojim da stvaram jedno savremeno, dinamično pozorište koje će imati veći broj premijera i repriza, privući publiku, ali i biti prihvaćeno od strane javnih vlasti i javnosti. Ali, vama se spočitava odnos prema ansamblu ove kuće, da ga zanemarujete i dovodite umetnike sa strane?
- Da, čuo sam za to. No, mislim da je važno da pozorište ima svoj program. Što se tiče mog angažovanja ljudi sa platnog spiska ono je gotovo identično sa situacijom kakva je bila i u prethodnim periodima. Činjenica je da veliki broj stalno angažovanih glumaca u pozorištu jednostavno nema ulogu, i to nije pitanje upravnika, to je pitanje reditelja i autora. Znate, potrebno je shavatanje promena kao što je potrebno i shvatanje ponavljanja. Pređimo na vaš rediteljski rad. Nedavno ste imali premijeru Brehtovog komada 'Galilejev život' u Kragujevcu. Otkud opredeljenje za taj komad?
- Pitanje koje postavlja Brehtov junak je; šta je bolje jasno živeti ili istraživati. Sam Galilej to nije znao. U čemu je problem; u samom životu i u moranju življenja. Između toga nalazi se pozorište a na kraju samo znakovi pitanja. Znamo da ništa ne možemo da znamo. Međutim, dileme koje Galilej ima za naše vreme su veoma aktuelne, s obzirom da se iskušenja istine i nauke i danas postavljaju veoma dramatično. Ne samo u otvaranju mogućnosti novih oblika života, problemima kloniranja i genetskog inženjeringa već u stavu koji otvara brojna pitanja šta sa čovečanstvom dalje. Prvi put sam radio Brehta, pokušao sam da napravim živu i dinamičnu predstavu, a sa druge strane to je i deo moje lične rediteljske provokacije da pokušam da radim sa ansamblima u unutrašnjosti. Jer, specifikum njihove sredine je drugačiji od onoga što je prisutno u prestonici. U čemu se ogledaju te specifičnosti?
- One se naravno ogledaju i u interesima regionalnih vlasti. Ali, iako je koncentracija kvaliteta je veća u Beogradu i u tim sredinama ima izuzetno darovitih ljudi. Oni u svojoj posvećenosti kad-kad umeju da pruže mnogo više od nekih opšte poznatih imena. Uglavnom su izvan pažnje medija i javnosti. Kako kao čovek vezan za G 17 plus i kao upravnik pozorišta i kao reditelj sagledavate aktuelan trenutak na društvenoj sceni?
- Ono što je kriza i potom konačni raspad socijalizma ne znači automatski pobedu zapada ili kapitalizma. I taj sistem u određenoj meri muči istu onu muku koja je rak-rana zemalja u tranziciji - korupciju, nedostatak morala, potkupljivost... Tako da se deo svega toga oseća i u našem društvu. Kao čovek koji podržava promene verujem da je bitan program, a ne određena ličnost. Sa druge strane pozorište u svemu tome ima specifičnu ulogu. Ono je vrsta igre i utopije koja stoji nasuprot jednom pragmatizmu i ne baš veseloj stvarnosti. I mi kao pozorišni ljudi, ljudi kulture stojimo tu na izgubljenom bedemu i uzvikujemo: pobedićemo!
Tatjana Nježić
