Izvor: Blic, 30.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozorište ne sme da se udvara
Pozorište ne sme da se udvara
U poslednjih petnaestak dana Tihomir Stanić imao je tri premijere u Beogradu. Najpre je nastupio u predstavi 'Don Žuan', 'Bitef teatra', potom u Bernhardovom 'Trgu heroja', u 'Ateljeu 212', da bi nekoliko dana kasnije u Beogradu bila premijerno izvedena predstava 'Sveti Georgije ubiva aždahu' Dušana Kovačevića. U ovoj predstavi Narodnog pozorišta Republike Srpske Stanić igra ulogu Đorđa Džandara. Osim toga, ovaj beogradski glumac trenutno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << obavlja dužnost umetničkog direktora ovog pozorišta. Dakle, logično je bilo pitati ga postoji li neki sukob u svemu tome?
- To su različite stvari, u 'Trgu heroja' u podeli sam zato što je to bilo određeno nekim događajima odranije, Mijač je bio moj profesor, u Banjaluci ne igram glavnu ulogu, ali igram u predstavi kako bih zajedno sa celim ansamblom preuzeo odgovornost za nju. Što se 'Bitefa' tiče, pozvale su me mlade kolege da učestvujem u predstavi u kojoj sam nekada igrao Don Žuana. Na koji način ste ušli u dešifrovanje složene strukture komada 'Trg heroja'?
- O toj predstavi mogu da govorim samo iz svog, glumačkog ugla. Dugo igram sa Vlastimirom - Đuzom Stojiljkovićem, igramo zajedno u mnogo predstava. I uvek me iznenadi. Prošle godine u ovo vreme radili smo 'Kralja Lira' i tada sam pomislio: 'To je, znači, to, dalje se ne može.' Međutim, ove godine vidim da nisam bio u pravu. Taj čovek od sedamdeset šest godina radi kao najutreniraniji svetski glumac i pri tom i dalje nalazi nove izraze. Nije prvi put da umesto o svom radu govorite o radu drugih?
- Zato što su takvi ljudi veoma retki, ne samo u ovom poslu već uopšte. Ta vrsta radne discipline i morala je veoma retka. A možda govoreći o njima, ja takođe govorim i o sebi. Ako ti toliko vredni ljudi i dalje igraju sa mnom, trpe me iz predstave u predstavu, i ne kažu nećemo sa ovim, to znači da ni ja nisam loš.
Zašto se jedan beogradski glumac, koji nije bez posla, upušta u tu ipak činovničku neizvesnost, upravljanje pozorištem?
- Nisam ništa uspeo da učinim za svoj kraj u vreme divljanja onih ratova i sada, kada je došlo vreme za nešto što ja znam da radim, odlučio sam da pomognem. Učinilo mi se da nakon svih ovih godina provedenih u pozorištima Beograda i Novog Sada - provodeći neko vreme sa upravnicima 'Ateljea 212' - znam dovoljno. Da može pomoći moje iskustvo i moja intuicija što inače koristim u glumi. Drugo, možda mogu da pomognem i dovodeći neke velike glumce iz Beograda koji će doći na moju reč. Posle Petra Kralja, u predstavi 'Jazavac pred sudom', u banjalučko pozorište dolazi Svetlana Bojković koja će igrati Živku ministarku. Da li ovakav odabir komada, kao i okretanje prema Beogradu, a ne Sarajevu kao glavnom gradu BiH, ima političku konotaciju?
- Tačno je, ima kulturne politike. Radnja 'Svetog Georgija' dešava se na ondašnjoj granici koja je sada ponovo ozbiljna granica. Moje angažovanje takođe čvršće vezuje Narodno pozorište Republike Srpske za Beograd nego za glavni grad države. I to je tako oduvek. Odrastajući u okolini Banjaluke, Beograd sam doživljavao kao centar sveta, i za mene je on to i danas čak i ovakav kakav je. I to je naše pravo, kao što su teme iz 'Jazavca' ili 'Aždahe' naše teme. Imamo odlične odnose sa Narodnim pozorištem iz Sarajeva, i nadamo se da će oni naći neke naše predstave koje će moći da pozovu na gostovanje. Mi ne možemo da utičemo na promenu odnosa, položaja entiteta, vojske i sličnih stvari u koje se ja i ne razumem preterano; međutim, to koga ćemo igrati, kome ćemo aplaudirati, za koga ćemo navijati, to je valjda nešto što nam se ne može oduzeti. Ne očekujete reakciju?
- Naš osnovni problem, kao nacije, jeste da se mi, kao što nismo naučili da ispunjavamo svoje obaveze, nismo naučili ni da koristimo svoja prava. Naše je pravo da igramo repertoar koji počiva na najboljoj tradiciji našeg jezika, a ne inferiorne autore preko kojih se udvaramo drugim sredinama. Branislav Nušić je relevantan pisac i van ovog prostora, Dušan Kovačević takođe, ili Svetlana Bojković kao glumica. Željko Jovanović
