Izvor: Blic, 09.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozorište jeste i političko mesto
Pozorište jeste i političko mesto
Jedan od prestižnih evropskih reditelja Roberto Ćuli bio je ovog leta (5. i 6.) jula gost Grada teatra sa predstavom 'Mali princ' po delu Sent-Egziperija, Teatra na Rur iz Milhajma. Kuriozitet ove predstave je i to što sam reditelj igra u komadu upravo ulogu Malog princa, kao ostarelog klovna uz partnerku Mariju Nojman koja tumači sve ostale likove; cvet, lisicu, avijatičara... Ovaj komad, izveden premijerno u spetembru prošle godine, već >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je obišao Evropu i Meksiko, a ovo je bilo njegovo prvo izvođenje na jugoslovenskom prostoru.
Objašnjavajući taj obrt da treperavi mali dečak, kako ga je Egziperi opisao, u njegovom viđenju postaje ostareli klovn, Čuli kaže da je ova predstava zapravo jedna rasprava o smislu i cilju života.
'Ona pokušava da dočara trenutak kada se čovek, već star i pun iskustva i mudrosti, susreće sa naivnošću deteta u sebi. Zato on nije san koji stiže sa druge planete već stari klovn. Čovečanstvu je na početku novog milenijuma potrebno ozdravljenje.' Šta je po vama glavni uzrok bolesti čovečanstva?
- Jedan od uzroka je svakako i to da u Evropi i u svetu postoje velike razlike u predstavljanju kultura između Istoka i Zapada. Ekonomski jači narodi imaju veću mogućnost da izvedu svoju kulturu. Knjige mogu da se prevode, pozorišta da putuju. Dok su kulture takozvanih malih jezika, siromašnih naroda zapostavljene. Dobar deo evropskih političara grade nove zidove u tom smislu, a ne shvataju da granice Evrope suštinski idu dalje od Bosfora, čak i do Kine.
Vi ste u Nemačkoj 'udomili' i romsko pozorište kada mu u Jugoslaviji više nije bilo mesta?
- To pozorište je rođeno u Skoplju, u vreme prethodne Jugoslavije i jedinu šansu je imalo na tom prostoru. Vidite, u Evropi postoji 12 miliona Roma, ali jedina njihova kulturna institucija je nastala u prethodnoj Jugoslaviji. Raspadom SFRJ ono je počelo da propada i zato sam ih doveo. Politički cilj svega toga bio je da to pozorište predstavi romske kulturne institucije u Evropi, odnosno da ih bude više. Međutim, za ovih deset godina nismo to uspeli da uradimo. Oni su dobili (samo) dva prijatelja, dve institucije koje su htele da im daju novac. Vaš 'Teatar na Ruru' iz Milhajma koji je, pored ostalog, održao komunikaciju umetnika bivše SFRJ uprkos ratovima, ima specifičnu estetiku. Koliko je ona prihvaćena od evropske publike?
- Estetika pozorišta, odnosno koncepcija koja je politički vrlo opširna jer je, po mom uverenju, pozorište mesto i političkih diskusija - jeste u osnovi našeg interesa Kad pogledate aktivnosti 'Teatra na Ruru' poslednjih dvadeset godina primetićete da je to pozorište kritički raspravljalo o globalizaciji, zalivskom ratu, Kosovu, NATO bombardovanju... Ne mogu da dosegnem milione gledalaca, ali postoji jedan manji krug od oko 8.000 ljudi samo u Nemačkoj, koji me stalno prate. Šta je, dakle, u osnovi tih problema u kojima iz umetničkog ugla kritički raspravlja 'Teatar na Ruru'?
- Uzrok leži u našem vremenu, jer živimo u doba kada ni religija ni ideologija ne mogu da daju prave odgovore. Više nije dovoljno biti musliman ili hrišćanin, ili, recimo, komunista pa da znate svoje mesto u svetu. Danas čovek mora, u prvom redu, da ima ličnu, odnosno individualnu odgovornost. Tu leži i šansa pozorišta kao takvog. Jer, ono nije fenomen mase. Naprotiv. Ono razbija masu i stvara pojedince, zato što se obraća samo jednom čoveku, njegovom razumu, svesti, emocijama... Da li u tom smislu 'Mali princ' kao jedno vrlo jednostavno a istovremeno veoma umno i jako emotivno štivo pravi odabir na početku novog milenijuma?
- Čoveku nije potrebno da pročita mnogo knjiga već da one budu prave. Egziperijev 'Mali princ' je upravo jedna od takvih. Vrsta Biblije. Sa druge strane ne radi se o onome što je napisano nego o onome što čovek uzima za sebe, odnosno što usvaja. To su knjige koje razvijaju kreativnost jer, u izvesnom smislu čitalac postaje autor. I tu se, sama od sebe, nameće i paralela sa dobrom pozorišnom predstavom. Zato što predstava -kad probudi kreativni momenat u čoveku - pravi publiku. O Hagu Kakav je vaš stav o tome što bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević danas sedi u haškom zatvoru?
- Poznato je da su razlike između srca i uma ogromne. Kada bih ja bio Srbin razmišljao bih logično o tome zašto je on u Hagu, ali polazeći od emocija to bi me ipak bolelo. E, to emotivno polazište ljudi u Evropi moraju da razumeju.
