Izvor: Blic, 17.Mar.2003, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pozorište je korumpirano

Pozorište je korumpirano

Rođen 1954. godine u Kragujevcu

Napisao je deset dramskih tekstova među kojima su 'Dom Bergmanovih', 'Metastabilni graal', 'Dantes Divinus', 'Ruska misija'.

Do sada režirao tri predstave

'Smatram da je pravi trenutak da se prikaže Vilkvistov tekst, zato što početak stvaranja demokratskog društva u sebi nosi i klicu koja bi ga mogla razoriti'. 15. januara 2003. godine

Stanje šoka u kome se tenutno nalazimo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << će sigurno još trajati' kaže dramski pisac, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti i upravnik Bitef teatra Nenad Prokić, govoreći o ubistvu premijera Đinđića. 'Uvek sam se pitao šta je potrebno da uradi Zoran Đinđić da bi Srbija zavolela lidera koji je mogao najbrže da je uvede u zajednicu evropskih naroda. I to sam sada shvatio. Bilo je potrebno da im on ponudi i svoje raskomadano srce. Kod Srba se gest mučeništva visoko kotira i oni se nikada nisu ustezali da to traže od svojih najpametniji glava. Nažalost to se dogodilo i sa njim i sada je pitanje da li će Zoran Đinđić biti jači od mita koji će Srbi stvoriti o njemu. A on nije ni mučenik ni žrtva, on je bio spejs šatl za Sbiju koji, kao što znamo, ponekad ekplodira.'

Šta bi po vašem mišljenju sada bilo najpreče uraditi?

- Zoran Đinđić je po svemu bio neubičajen političar za nas. On je neubičajen i retko obrazovan političar i za evopske zemlje gde takođe nema mnogo doktora filozifije na premijerskim mestima. Znači, on je svoju ličnu karijeru koju je mogao graditi bilo gde u svetu, posvetio ovom narodu koji ga nikada nije podržavao u procentu većem od četiri, pet posto. Moguće je da je on ukalkulisao čak i svoju spostvenu smrt kako bi se Srbi konačno prenuli i raskinuli pupčanu vrpcu sa Orijentom. On je zaista bio motor koji je sve to vukao i koji je svojim ličnim angažmanom za dve godine ovoj zemlji nadoknadio dest, petanaest godina. Mi sada moramo da se presaberemo, hoćemo li i dalje za patriote da smatramo krvoločne i umno poremećene lidere, kradljivce video rekordera i ubice ili ćemo se urazumiti.

Čemu dajete veće šanse?

- Bojim se činjenice da Srbi uvek propuštaju svoje istorijske šanse. Srbija je i 1918. godine dobila legitimaciju zapadnoevropske države pa je onda započela proces antimodernizacije. Bila je to propuštena šansa, a istorijske prilike se ukazuju retko.

Na koji način teatar može da doprinese modernizaciji zemlje?

- Uporno ponavljam da naše pozorište nije izbeglo sudbinu celog društva, čak je imalo i svoj doprinos propadanju. Ali pozorište kao i banke, kao Univerzitet, uostalom kao i firme, mora da promeni svoj odnos prema stvarnosti i da više ne zabija glavu u pesak. I posle svih tih godina Bitefa naša pozorišta su, uprkos tome što postoji informacija, u repertoarskom zapećku. Ovde se i dalje formira neki repertoar koji sakriva istinu. Drugo, ni posle toliko godina niko u društvu, pa ni u pozorištu, nije se uhvatio u koštac sa pitanjem Srebrenice, sa najvećim pokoljem civila posle drugog svetskog rata.

Pozorištima upravljaju, rade u njima, vode ih, mnogi ljudi vaše generacije, koji uglavnom tolerišu postojeće stanje. Zašto? Zašto ta sada već srednja generacija stvaralaca nije izazvale čak ni generacijski sukob?

- To su pitanja koja moraju da se postavljaju. U pozorištu koje ja vodim, pokušavamo da izdiferenciramo publiku kako bi se tačno znalo koja vrsta predstava se gde igra. Zatim, pokušavamo da omogućimo da ovde uhvati korena neka estetika koja je odavno legitimna u svetu. I priznajem da, na žalost, ne uspevam u tome. Pozorište je kod nas korumpirano na način koji je teško razbiti i nije reč samo o promeni u pozorištu već o promeni čitavog kulturnog modela. Jedan čovek tu naravno može da pokušava puno toga ali da bi nas Đinđić uveo u Evropu, potrebna mu je aklamativna podrška većine, ne može on da nas stavi u džep i odvede u Evropu, moramo i mi nešto da uradimo. Promena u pozorištu će biti moguća tek kada je bude htela većina. Zbog toga nije bilo generaciskog udara ni u pozorištima, niti ga je bilo u u bilo kom drugom segmentu. Pola te genarcije je emigriralo, pola se pomirilo sa sa svime što je usledilo i tako je taj kriminalno-klerikalni-postkomunistički nacionalni monstrum ostao da se goji i raste.

Šta Bitef teatar priprema do kraja sezone?

- Počele su probe predstave 'Lift' u koreografiji Isidore Stanišić, potom sledi zanimljiv tekst moje studentkinje Milene Bogavac, posvećen navijačima koju će režirati Jelena Bogavac. S obzirom da se ove godine navršava dvadeset godina od Fasbinderove smrti, premijerno ćemo izvesti njegov prvi tekst, 'Samo jedna kriška hleba'. Željko Jovanović

politika