Izvor: Politika, 20.Apr.2012, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozdrav iz odeljenja sa 34 učenika
Učitelji su „najjača karika” u našem obrazovnom sistemu
Opšti utisak o strategiji je pozitivan: sveobuhvatna je, jasna i razvojna.
Ukazala bih na nekoliko stavki koje bi trebalo dodatno razraditi a potom, na osnovu strategije, uskladiti zakonska i podzakonska akta.
U strategiji se insistira na inicijalnom obrazovanju nastavnika, što znači da bi fakulteti trebalo da preurede i usklade svoje kurikulume, ali i da kurikulumi budu fleksibilni jer se moraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prilagođavati potrebama učenika. Na učiteljskim fakultetima se i sada izučavaju različiti sadržaji iz psihologije i pedagogije. Ono što nedostaje su znanja i veštine za individualni pristup svakom učeniku, posebno za rad sa decom kojoj je potrebna posebna podrška: bilo da su talentovana ili sa određenim teškoćama. Nepoznavanje razvojnih mogućnosti i potreba dece može da bude jedan od razloga slabijeg vaspitnog rada sa učenicima, a često i njihovih postignuća.
I pored aktuelnih okolnosti, smatram da su učitelji „najjača karika” u našem obrazovnom sistemu.
Osim o inicijalnom obrazovanju, strategija govori i o ukupnom boljem društvenom položaju nastavnika koji bi trebalo da doprinese kvalitetnijoj selekciji potencijalnih studenata za ovu profesiju. To nam pokazuje primer Finske koja zahvaljujući, između ostalog, dobrom izboru nastavnika, ima najbolja postignuća u Evropi na Pisatestiranju.
U strategiji se govori i o nagrađivanju nastavnika u skladu s njihovom stručnošću i o napredovanju kroz sticanje zvanja, iako do sada nije bilo tako. Naime, još 2009. godine donet je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji predviđa da nastavnici koji napreduju u struci i stiču određena zvanja dobiju odgovarajuću novčanu naknadu za to koje ni do danas nema.
Jako je važno i rasterećenje školskih programa u kojima je mnogo nepotrebnih sadržaja, a trend je poslednjih godina da im se stalno dodaju novi, savremeni, oni koji se sami po sebi razvojem društva nameću (o rodnoj ravnopravnosti, o ljudskim pravima, o zaštiti okoline itd.). Novi sadržaji i te kako treba da postoje u programima, ali je potrebno izostaviti neke stare. Rešenje vidim u usvojenim standardima znanja kojima učitelj (nastavnik) treba da se rukovodi u svom radu i merenju, to jest nacionalnom testiranju učenika.
Insistiranje na vannastavnim aktivnostima takođe je dobro. One u školama i sad postoje, ali se retko realizuju. Danas su trend privatne sportske školice i klubovi, umetničke radionice itd. Tom trendu doprinose roditelji, ali i oni koji su iz finansijskih razloga zainteresovani da ih otvaraju izvan škole. Neke škole nisu ni u mogućnosti da organizuju mnogo vannastavnih aktivnosti zbog nedostatka odgovarajućeg prostora. Posebno je teško realizovati sportske sekcije. Radim u školi u kojoj je 1.100 đaka: onima mlađih razreda nemoguće je i da dođu do fiskulturne sale. Zato ne znam kako će neke škole organizovati masovne vannastavne aktivnosti, a pogotovo kako će se izboriti za jednosmenski rad. Da bi u školi od 1.100 učenika jednosmenski rad bio moguć morali bismo da ,,prepakujemo” učenike u još jednu ili dve nove zgrade. Zato strategiju doživljavam kao lepo zamišljenu, ali teško ostvarivu u mnogim segmentima.
Jedan od ciljeva koje je teško dostići je i 98 odsto dece obuhvaćene osnovnim obrazovanjem. Na ovom polju se do sada mnogo napredovalo. Međutim, nije poenta samo obuhvatiti decu školom, već im dati kvalitetno obrazovanje. Ako je reč o deci kojima je uskraćeno pravo da idu u školu onda za to deo odgovornosti snosi i lokalna samouprava koja mora da im obezbedi sve što spada u normalan život, makar minimalan.
U strategiji bi trebalo još više naglasiti značaj opremljenosti škola učilima i nastavnim sredstvima. Mi sada često radimo ,,uz pomoć štapa i kanapa”, a stručno usavršavanje nastavnika lokalne samouprave u mnogim delovima Srbije ne finansiraju. Obično se kaže: „nema para”, tako da se dešava da naši učitelji sami plaćaju svoje stručne obuke.
Pozdravljam i to što strategija predviđa da odeljenja u školi imaju od 22 do 25 đaka, jer je u odeljenju sa kojim sada radim 34 učenika.
Profesor razredne nastave, Požarevac, pedagoški savetnik, potpredsednik Saveza učitelja Srbije
Nataša Nikolić-Gajić
objavljeno: 20.04.2012.
