Izvor: Politika, 05.Sep.2015, 11:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak erotske umetnosti u Nemačku
Doprinoseći dijalogu o umetnosti u vreme nacizma, minhenska Pinakoteka moderne umetnosti uporedo je izložila dela koju su naručili nacisti i ona koja su proterali
Frankfurt, Hajdelberg – I dok mnogi kažu da je za ceo svet šteta što Akademija lepih umetnosti u Beču svojevremeno nije primila Adolfa Hitlera na studije slikarstva i time poštedela svet njegove političke karijere i Drugog svetskog rata, „doprinos” nacističkog vođe umetničkim vodama i dalje izaziva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << polemike u Nemačkoj. Hitlerova dela su na kraju rata uništena ili ih je uglavnom američka vojska zaplenila i dan-danas se nalaze u njenim arhivama. Međutim, Hitlerov uticaj na umetnost, kako kroz ona dela koja su napravljena po narudžbini nacista, tako i kroz ona koja su „proterana” iz Nemačke, minulih meseci izaziva veliku pažnju.
U nedavnoj akciji u nekoliko nemačkih gradova policija je otkrila veliki broja umetnina urađenih po Hitlerovoj narudžbini, za koje se decenijama mislilo da su izgubljena ili uništena. U domu jednog preduzetnika pronađene su bronzane skulpture konja u prirodnoj veličini, koje je uradio nacistički skulptor Jozef Torak za potrebe Kancelarijata novog rajha, kao i dve ženske statue koje je Fric Klimš uradio za dvorište ispred sedišta Hitlerove vlade. Među brojnim umetninama, pronađen je i ogroman reljef Hitlerovog omiljenog skulptura Arnoa Brekera, koji je firer planirao da stavi na trijumfalnu kapiju nacističke prestonice.
Policija je uhapsila osam osumnjičenih, starosti od 64 do 79 godina, pod optužbom da su držali ukradenu robu, a raciju je izvela zahvaljujući holandskom detektivu koji otkrio da su skulpture ponuđene na prodaju na crnom tržištu. Iako u Nemačkoj nije zabranjeno prodavati umetnine naručene od nacista – ako naravno nisu ukradene – trgovina ovim delima o je i dalje veliki tabu u Nemačkoj. Nijedan uvaženi nemački trgovac umetninama nije spreman da preuzme rizik da ga povezuju sa nacističkom umetnošću. Ali, daleko od toga da u svetu ne postoji tržište nacističke umetnosti i onih koji žele takva dela da kupe.
„Postoji ogromno crno tržište (nacističkih umetnina i predmeta), naročito u SAD gde se ona mogu slobodno prodavati i kupovati”, kaže Artur Brand, čija je kompanija „Artiac” specijalizovana za istraživanje falsifikovanih i opljačkanih umetničkih dela, pri čemu je pomogla nemačkoj policiji da uđe u trag Torakovim bronzanim konjima.
Međutim, sada se u Nemačkoj povela debata šta raditi sa ovim delima i da li ih treba izložiti. Portparol nemačke ministarke kulture Monike Griters kaže da je dokazano da dela pripadaju državi, a da se ministarstvo zalaže da dela budu prikazana u muzeju kao ilustracija kako su nacisti koristili umetnost u propagandne svrhe. Nemački istoričari umetnosti kažu da ne bi trebalo skrivati ova dela jer ta tajnovitost od njih stvara mit, a neophodno je sve to demistifikovati.
U raspravi o umetnosti u vreme nacista, neočekivano je sa druge strane Atlantika stigla vest da bi Svetski muzej erotske umetnosti u Majamiju mogao da se preseli u Nemačku, jer dobar deo njegove kolekcije od 4.000 dela čine umetnine koje su nacisti „proterali” iz zemlje smatrajući ih „degenerativnom” umetnošću. Prema tvrdnji Andreasa Krasa iz ovog američkog muzeja, u toku su pregovori sa Univerzitetom Humbolt u Berlinu, a u kolekciji muzeja se nalaze dela, između ostalih, Rembranta, Pabla Pikasa, Hansa Belmera i Fernanda Botera.
Ovaj muzej u Majamiju je osnovan zahvaljujući kolekciji Naomi Vilcig, supruge bankara Zigija Vilciga, jednog od Jevreja koji su preživeli holokaust.
„Kako se Nemačka u potpunosti promenila tako, ne samo da su Jevreji dobrodošli u Nemačkoj, već u Nemačkoj žele da bude vraćena ’iskvarena’ umetnost, koju je Hitler želeo da uništi”, kaže Ivan Vilzig, koji je sa svojim bratom Alanom i sestrom Šeri nasledio muzej u Majamiju.
I dok pregovori sa Univerzitetom Humbolt još traju, minhenska Pinakoteka moderne umetnosti već je doprinela ovom svojevrsnom kritičkom dijalogu o umetnosti u vreme nacista, otvorivši izložbu pod nazivom „Protiv umetnosti: degenerativna umetnost – nacistička umetnost – zbirka posle 1945”. Ovaj muzej u srcu Minhenu, koji se smatra gradom iz kojeg je krenula nacistička ideja, stavio je jedne preko puta drugih dela koja su nacisti smatrali „degenerativnim” i ona koja su naručili. Namera im je bila jasna: Nemačka ne može da se suoči sa svojom istorijom ukoliko se ostaci te prošlosti skrivaju daleko od ljudi.
