Izvor: Blic, 30.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povodom izbora Ustavnog suda
Još jednom se ponovila već viđena praksa da organi političke vlasti nimalo ne žure sa konstituisanjem novih sudskih i drugih institucija koje, između ostalog, kontrolišu i zakonitost njihovog rada. Ovoga puta reč je o Ustavnom sudu Srbije. Na njegov izbor čekalo se od konstituisanja novog saziva Skupštine Srbije, to jest od 15. februara 2007. godine, s tim što je njegov rad bio u blokadi od oktobra 2006. A i sada su izabrane samo dve trećine od ukupno 15 sudija. Preostalu trećinu imenovaće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << opšta sednica budućeg Vrhovnog kasacionog suda. Kad će on biti izabran - to niko ne zna!
Da stvar bude još gora, ovo se ne dešava prvi put. Naime, kada je formirana prva DOS-ova, tzv. demokratska vlast, Ustavni sud je u februaru 2001. godine imao svega tri od ukupno devet sudija, koliko ih je po tadašnjem Ustavu trebalo biti. Pošto je za novu vlast tada, očigledno, bilo prečih poslova, Ustavni sud nije radio punih 16 meseci! Tek 20. juna 2002. izabrane su nedostajuće sudije i predsednik i Sud je nastavio da radi. Dakle, od ukupno sedam godina postoktobarske vlasti, Ustavni sud nije radio punih 29 meseci! Time je naneta velika šteta, pre svega građanima, odnosno sistemu zaštite ustavnosti i zakonitosti u celini. I tada, kao i danas, organima političke vlasti, vladajućim i opozicionim partijama usta su bila puna zalaganja za vladavinu prava i za nezavisno sudstvo.
Nsudija Ustavnog suda, predviđen novim Ustavom, već na prvom ispitu pokazao je krupne slabosti. Umesto da predloge kandidata utvrđuje posebno visokostručno telo, sastavljeno od uglednih pravnih stručnjaka, pre svega iz oblasti javnog prava, a da sudije bira Narodna skupština, Ustav je utvrdio vrlo komplikovan sistem izbora sudija Ustavnog suda. Naime, sa liste od deset kandidata koju utvrdi predsednik Republike, Skupština bira pet. I obrnuto - sa skupštinske liste od 10 kandidata predsednik Republike imenuje pet. Preostalih pet sudija imenuje opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda sa liste od 10 kandidata koju na zajedničkoj sednici utvrde Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Najveća slabost novog ustavnog rešenja je u tome što prve dve trećine, to jest 10 sudija i predlažu i biraju, odnosno imenuju politički organi, to jest Skupština i predsednik Republike. To, hteli ne hteli, javnost upućuje na zaključak da će prilikom kandidovanja i izbora, odnosno imenovanja, biti veoma zastupljeni politički kriterijumi. Takav utisak ostaviće i ovih dana obavljeni izbori, odnosno imenovanja sudija, iako njihov najveći broj (možda i svi) verovatno nije pripadnik, još manje aktivista bilo koje stranke. Sam Ustav izričito predviđa da sudije Ustavnog suda, kao i sudije i javni tužioci, zaštitnik građana, pripadnici vojske i policije ne mogu biti članovi političkih stranaka. To ne isključuje naklonost sudija određenim političkim opcijama, koju oni iskazuju na izborima. Ali, to ne smeju činiti javno, pogotovo prilikom odlučivanja u sudu. Kao i u razvijenim demokratskim društvima, profesionalizam i nezavisnost u odlučivanju sudije, presudno treba da zavise od kvaliteta njegovog stručnog znanja i moralnog integriteta.
Ono što je ostavilo najjači, nažalost, vrlo ružan utisak prilikom izbora sudija Ustavnog suda jeste poslanička rasprava u Skupštini. Ona je bila na najnižem mogućem nivou jer se zasnivala na mržnji, klevetama i uvredama od strane radikala i LDP na račun predloženih kandidata za sudije. Pri tome je na daleko jačem, tačnije vrlo prljavom udaru, pre svega od strane radikala, bila lista kandidata predsednika Republike. A na toj listi bilo je čak pet uglednih doktora pravnih nauka, odnosno profesora nekoliko pravnih fakulteta u Srbiji. Da osporavanje predloženih kandidata bude što „uverljivije", potrudio se poslanik LDP Batić, tvrdeći da među 20 predloženih kandidata „nema ni dva kandidata koji ispunjavaju ustavni uslov da pripadaju redu uglednih pravnika". Tolika količina mržnje, potcenjivanja ljudi i prepotencije bez pokrića, retko kad je izlivena u Skupštini Srbije, sa čije smo se govornice proteklih godina naslušali najprimitivnijih uvreda i kleveta. A na dve predložene liste od po 10 kandidata (predsednička i skupštinska) bilo je devet doktora pravnih nauka, od kojih su osam profesori pravnih fakulteta, odnosno univerziteta i jedan ugledni sudija Ustavnog suda Srbije, kao i nekoliko magistara prava. Tako to biva, što narod kaže, kad manja pamet sudi o većoj.
Vrlo teške uvrede i klevete pre svega na račun liste kandidata predsednika Republike, najvećim delom su, osobito kad je reč o radikalima, posledica njihove patološke mržnje prema aktuelnom predsedniku. Ona je išla dotle da su sa skupštinske govornice na istoj sednici Skupštine saopštili „poverljivu informaciju" da je predsednik ozbiljno bolestan, ne bi li tako povećali šanse svom kandidatu na predstojećim predsedničkim izborima. Zaista morbidno! Radikali i njihov partner Batić ni ovoga puta nisu propustili priliku da iznesu i niz uvreda i kleveta na račun pisca ovih redova, koje ne i ne zaslužuju ozbiljan komentar.
Klevećući, vređajući i potcenjujući predložene kandidate za sudije Ustavnog suda, radikali i Batić, tim ljudima su naneli znatnu moralnu štetu. Time su bacili ljagu i na budući Ustavni sud, u koji je, s razlogom, izabrano nekoliko kandidata koji su najviše klevetani. Naravno, i na Skupštinu. Treba pak verovati da razumni ljudi nisu poverovali iznetim klevetama i uvredama jer su se do sada bezbroj puta uverili da je to, inače, glavna „specijalnost" njihovih autora. Njihova logika je prosta: treba po svaku cenu iskoristiti monopol skupštinske govornice i TV prenosa i diskvalifikovati i oblatiti svakoga ko ne misli kao oni. A pri tome nedužni građani, koji su žrtve njihovih uvreda i kleveta, nisu u mogućnosti da im odgovore sa skupštinske govornice, odnosno da demantuju njihove laži. Pošto nesavesne poslanike štiti i poslanički imunitet, oklevetani građanin praktično ne može ni na sudu dobiti odgovarajuću satisfakciju. Ostaje mu jedino da se teši time što ga takvi ljudi nisu hvalili.
.jpg)
