Izvor: Politika, 24.Nov.2011, 01:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poverenik i ravnopravnost
Nedavno su u mnogim varošima severne Srbije osvanuli bilbordi koji su pozivali građane da se izjasne kao Vojvođani. Tim povodom obratili smo se poverenici za zaštitu ravnopravnosti
Priznajem da nemam mnogo poverenja u pomodno isterivanje političke korektnosti. U državama u kojima je većina trajno obespravljena siromaštvom, sve manjim šansama za napredovanje na društvenoj lestvici po zasluzi i radu, u društvima u kojima medijsko, političko i robno „tržište” odavno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << određuju oblik javnog morala, teško je očekivati da bude uspostavljena nezavisna ustanova koja će biti u stanju da odbrani ravnopravnost građana.
Pitanja ljudskih prava i ravnopravnosti nemaju mnogo više šanse ni na međunarodnoj pozornici. Odavno je izvesno da ljudska prava u međunarodnoj politici najgorljivije brane oni koji ih na drugoj strani vrlo često krše. Pitanje manjinskih prava tako je postalo neka vrsta univerzalnog motiva. Eto, poštujemo ih mi i jedna naša zapadna susetka, samo je ovoj, inače, jako naprednoj i kulturnoj državi potpomognuto da prvo temeljno promeni etničku strukturu svoje države. Naravno, Srbija je kriva za sve, to dobro znamo i ne vredi tu raspravljati.
I dok seksualne manjine nekim nasilnim i navodnim modernizatorima srpskog društva, koji bi želeli da od naše zemlje naprave primer za pojedine članice EU ili savezne američke države, služe na isti način na koji je Miloševićev režim upotrebljavao Srbe iz Hrvatske, u Srbiji je izvesno da smo svi ravnopravni, samo su neki, kako je primetio izvesni Erik Bler „ravnopravniji od drugih”.
Nedavno su u mnogim varošima severne Srbije osvanuli bilbordi koji su pozivali građane da se izjasne kao Vojvođani. Na jednom od njih stajalo je da je Vojvođanin Evropljanin koji poznaje i sva slova ćiriličnog pisma. Logično je pretpostaviti da za razliku od tih nekoliko procenata stanovnika severa Srbije koji „znaju sva slova”, ostali, dakle više od milion ljudi, nisu pismeni ili su makar tek polupismeni. Naručioci bilborda su svakako procenili da reklamirajući novu nacionalnu pripadnost (uprkos njihovim, čitali smo kad su se konačno predstavili, navodno građanskom opredeljenju i levičarskoj orijentaciji) treba da ukažu na navodne kolektivne mane nacije iz koje nova nacionalnost treba da se izdvoji.
Dakle, nacionalni Vojvođani su Evropljani – za razliku od preostalih njihovih rođaka, prijatelja i suseda, koji su deo one Srbije na (prokaženom) Orijentu – Azijati (mada ne kulturni i fini kao što bi neki možda mogli biti, već divlji, neobrazovani, lenji, prljavi, zli...) kakvi na severu Srbije mogu biti samo došljaci. Auslenderi. Ili da se izrazim na drevnom gepidskom jeziku, koji je divlja, zavojevačka, srpsko-azijatska ruka oterala sa ovih evropskih, demokratskih i socijaldemokratskih (nekada radikalno-evropsko levih, brozovsko-staljinističkih ali i dalje progresivnih) prostora – „dođoši”.
Da bi malo proverili spremnost i budnost naših ustanova za zaštitu ljudskih i građanskih prava uputili smo jedan dopis poverenici za zaštitu ravnopravnosti. Nedavno je stigao jedan u potpunosti neodređen odgovor. Zatraženo je da pošaljemo kopiju statuta Naprednog kluba i dokaz o ovlašćenju. Dakle, pitanje je da li se udruženje građana kome pripadam uopšte bavi ljudskim pravima. Kršenje istih, za koje verujemo da je očigledno, reklo bi se tek je u drugom planu.
Na ovom popisu, kao i na ranijim, bilo je pojedinih nacionalnih manjina koje još uvek nisu integrisane. Nedavno je jedna grupa naših intelektualaca, kojima nesumnjivo pripada i većina delatnika u našim nezavisnim ustanovama za zaštitu ljudskih prava, apelovala na vlasti Republike Srbije da učine sve što je u njihovoj moći kako bi pomogle integraciju Bošnjaka. Dakle, prema ovom stanovištu Muslimani kao narodna zajednica, kao nacionalno opredeljenje, više ne treba da postoje. Slične stavove slušao sam pre nekoliko godina o Bunjevcima, i to od pripadnika vrha građanske i evropske G 17 plus. Ali kada bi neko, ne daj bože, zatražio integraciju Srba katolika ili Srba muslimana u srpsku naciju, smesta bi bio proglašen za fašistu, ekstremistu, ukratko jednog orijentalnog i azijatskog tipa.
Pitam: pošto Srbe, vidimo, bije glas da su neobrazovani – šta bi bilo da je neko platio bilborde koji bi zloupotrebili predrasude prema jednoj nacionalnoj zajednici čije pripadnike kleveću da ne vode dovoljno računa o higijeni, ili druge za koje neki ekstremisti tvrde da su usled verskog fanatizma češće teroristi od drugih? Da li bi nezavisne ustanove tražile izvod iz statuta ili dokaz o ovlašćenju na pritužbu da ispod voljenih žutih zvezdica stoji natpis na jeziku jedne nacionalne manjine koji glasi: „Srbin je Evropljanin koji se kupa”? Ili recimo fotografija grada u kome živi druga nacionalna manjina, a iznad piše: „Srbin sam druge vere – nisam terorista”?
Čedomir Antić
objavljeno: 24.11.2011.
