Izvor: Blic, 12.Okt.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povećava se jato 'prevrtača'
Povećava se jato 'prevrtača'
U pripremama za razgovor sa Brankom Banetom Vidakovićem, jednim od dominatnih lica ali i glasova nedavnih događaja, lako smo se saglasili da je 'krajnje vreme' da se obrati pažnja na jednu 'disciplinu' popularnu ovih dana, pretrčavanje. Iako je obećao da će govoriti o konkretnim imenima 'atletičara' sagovornik 'Blica' se malo povukao.
'Neću da pričam o pretrčavanju u političkom smislu zato što neću da budem političar. Razmišljao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sam o onome što smo se dogovorili, ali sam onda shvatio da bi bio red da to prvo urade političari. Nije meni problem da 'prolajem', ali je možda korisnije ovaj momenat imenovati kao trenutak kada je nužno da se netalentovani sklone sa mesta sa kojih mogu da prave štetu, dok je s druge strane potrebno naterati i stimulisati talentovane da napokon oni počnu da kroje kulturnu politiku ove zemlje i ovog grada. Nije za očekivati da odgovorite na pitanje ko su politički prevrtači u sferi politike, već u vašoj branši, koja je ovih dana prlično aktivna?
- Ljubivoje Tadić i ja smo radili nezavisnu kampanju igrajući davdesetak predstava 'Dijalog u paklu' po gradovima širom Srbije. Smatrali smo da na taj način mi kao glumci najviše doprinosimo opštoj stvari. Bogu hvala, pokazalo se da smo radili dobru stvar. Bilo je tu još dosta glumaca koji su se - u karavanu G17 plus ili bilo kom drugom, govoreći ono što misle - uključili u opštu stvar. E, sada bi najgluplje bilo ako bi ispalo da mi pričamo zato što očekujemo da nam neko oda priznanje, digne spomenik i dodeli medalje. Nije čak stvar ni u tome što se neki sada guraju u prve redove i viču 'pa i mi smo'. Meni nije bitno ko je bio na balkonu 5. uveče pored mene, dok se još nije znalo šta će da se desiti. Važno mi je da se u tim pretčavanjima koja će se sigurno desiti, i to je možda i normalno, ne padne na buku i huku i da se ne dozvoli da ostanu ili dođu netalentovani, štetočine.
Kako se sada može preći u normalu, kako izvršiti uspostavljanje normalnih standarda i ko je taj ko ih uspostavlja?
- Ovo su dani povišene buke i uzbuđenja i sam sam malo zbunjen. Sada se praktično formira država, ljudi su nestrpljivi i želeli bi da se sve korenito promeni. Ta želja je čestita ali ne smemo dozvoliti da se stvar uradi preko kolena, kao ni to da se ponovo snađu oni koji se uvek snađu. To je moguće izbeći tako što će ljudi početi biti iskreni prema sebi. Moramo se ponašati časno i hrišćanski, pogledati sebe u ogledalo i osloboditi se neralnih predstava o sebi, o svom umetničkom dometu, o sopstvenom značaju. Tek tada možemo reći - čekaj, ovaj čovek nanosi štetu. Tada to nije ni jurcanje veštica ni tužakanje, to je istina koju smeš da kažeš, jer si sebe stavio na mesto koje ti pripada. To će onda dovesti do toga da će mnogo teže proći netalentovan i nekvalitetan glumac za predsednika Udruženja, na primer. Predsednik će od sada morati pribaviti potvrdu da je barem omiljen i poštovan od kolega. Kao neposrednog učesnika, pitam vas postoji li nešto što vam se nije dopalo u ovom izvođenju onoga što se sada staromodno zove revolucijom?
- Sve mi se dopalo. Ono što mi se nije dopalo je razumljivo, ta količina nakupljenog gneva jeste dovela do nasilja, ali je čudo da je bilo ovako malo nasilja. Žalosno je što je spaljena zgrada Narodne skupštine, ali ja molim one koji žale za zgradama da shvate da su izgubljena dva ljudska života a da je moglo biti mnogo više. Ipak je ta zgrada sačuvana kamen na kamenu, obnovićemo je. Žalosno jeste ali podsećam - još uvek se ne zna tačno ko je to uradio. Možda se jednog dana iznenadimo kada saznamo ko je zapalio zgradu Skupštine. Što se drugih dešavanja na ulici tiče, toliko je bilo malo problema da je to čudo. Pa na jednoj ozbiljnoj svadbi u Srbiji bude više žrtava i problema. Ovo je bila apsolutno plišana revolucija. Naravno da je u tom veselju bilo nekih skotova koji su išli naokolo i krali, ali opšte veselje koje zavladalo i taj opšti osećaj 'uh, gotovo je' bio je neverovatan i civilizovan. Šta ćete sada, na koji način ćete se vratiti u normalu?
- Ja se nadam da ću se vratiti svom osnovnom poslu. Bilo je nekih predloga da se bavim nečim malo drugačijim i odgvornijim ali me bavljenje glumom najviše zadovoljava. Ukoliko budem morao da preuzmem neku odgvornost u kulturi gledaću da to bude na nivou grada, i na što nižem nivou. Znači li to da bi ste mogli biti gradski funkcioner?
- Još nije došlo do tih ozbiljnih priča. Meni je istina nuđeno par nižih mesta ali je, osim što je prerano za to, meni milije da budem dobro plaćen kao prvak Narodnog pozorišta i da igram. Voleo bih da prestanem da jurcam za tezgama okolo, već da živim ko normalan čovek i radim. Šta je sa pozorištem Ogledalo? Kakva je njegova budućnost?
- Ljubivoje Tadić je dužan da i kao poslanik, nastavi ono što smo počeli zajedno pošto i dalje nismo na 'vi'. Mislim da je potrebno da postoji i dalje jedno ogledalo društva i mi ćemo realizovati neke ideje koje prosto nismo stigli. 'Dijalog u paklu' će biti igran kao opomena, jer on govori o mehanizmu preuzimanja vlasti i vladanju. On ostaje kao opomena ovima koji će sada vladati i kao opomena narodu da makar nauči osnovne tehnike vladanja, varanja i laganja. Željko Jovanović
