Izvor: Blic, 10.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potraga za izgubljenom biografijom
Potraga za izgubljenom biografijom
'Volim da tražim nove izazove koji bi meni bili zanimljivi, čak i po cenu velikog rizika'. Na taj način je pisac Vladislav Bajac objasnio razloge zbog kojih se opredelio da, nakon romana kao što su 'Knjiga o bambusu', 'Crna kutija' i 'Druid iz Sindiduna', napiše roman 'Bekstvo od biografije', u kojem je istorijska građa osnov pripovedanja. I dodaje: 'Ovoga puta sam hteo da se oprobam u nečemu što bi se, uslovno govoreći, moglo nazvati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << biografija, praćenje života jednog čoveka. S druge strane, unutar te ideje postojala je priča o takozvanim avanturistima duha koji ne zapostavljaju ni telo. Tražio sam jednu osobu koja bi imala dovoljno toga u svojoj biografiji i naišao na nju još pre dvadeset godina. Bio je to Đorđe Šagić, čovek koji je osam puta menjao ime, ali ne da bi se od nečega sakrio već zbog toga što je to bio njegov život.
Vaš junak stupa u život, ali i na istorijsku scenu, tipičnom dilemom ovih prostora - mantija ili kubura?
- I opredeljuje se za ovo drugo. Možda ja, s obzirom na okolnosti koje su istorijski tačne, pravim ironičnu situaciju. Samom tom odlukom on nije uspeo ono što je želeo već je zakasnio - ne na skelu, nego na revoluciju. I tada kod osamnaestogodišnjeg mladića počinju dileme - šta bekstvo zapravo jeste i šta dalje sa životom. Moja je pretpostavka da je on kasnije nekoliko godina lutao Evropom upravo zbog toga da bi shvatio šta dalje sa životom. Praćenje te biografije je zaokružilo moju ideju začetu pre dvadeset godina i - vraćam se na početak ovog razgovora - na pokušaj da izbegnem preterano psihologiziranje, da ne budem sveprisutni pisac nego da ogromnom količinom akcije, koja je živa i vrlo realistična, zamenim stavove junaka i sebe kao autora. Da pokušam da kažem - evo njegova dela govore o njegovim stavovima. To je, naravno, opasno i teško, ali se nadam da sam uspeo. U kojoj meri se Đorđe Šagić uklapa u tezu o izrazitoj razlici između istorijskog toka i slike_arhiva o njemu?
- To pitanje je možda i filozofično i pripada svim sferama. Javnost je, u celini gledano, preuzela delove takozvane ekranske kulture u definisanju onoga što čini. Dakle, svaka slika o pojedincu, o preduzeću, o naciji na kraju krajeva, počinje da se pretvara - ako je pogledamo bolje - u marketinšku dobit. U jednu sliku o onome što mislimo da jeste. I to je, naravno, vrlo opasna igra ne samo zbog toga što manipuliše onima kojima je namenjena. Ona je opasna i po onoga ko je proizvodi, jer posle izvesnog vremena i on sam počinje da veruje takvoj slici o sebi. U ovoj knjizi sam se zbog toga i bavio tom potragom za drugima, za onim kada vi lično, ili kao narod, nemate potrebe za pojednostavljenom slikom o sebi, već želite da tragate za drugima. Moj junak, osim što juri za vlastitim uslovnim identitetom, preispituje i identitet sopstvene nacije i novih nacija u koje je ušao. Po sistemu ogledala. Da li je istinito Šagićevo poznastvo sa Joakimom Vujićem, odnosno njegov susret sa pozorištem?
- Ti susreti jesu bili stvarni, čak je stvarna i mađarska glumica koja je igrala u tom nemačkom komadu o Srbima, autentičan je i Šagićev doživljaj sa njom. Ali ono što je takođe tačno jeste i piščeva manipulacija s poznanstvima.
Vi ste izdavač koji piše za drugog izdavača?
- Koliko god mi javnost priznavala da sam ozbiljan autor, ja neću da dozvolim sebi taj luksuz i da tako lepo mislim o sebi. Znači, nemoguće je da se štampam u 'Geopoetici'. To je kao kada imate osamnaest godina i sami sebi izdate knjigu pesama. 'Čigoja štampa' je uspela da ovu knjigu, grafičkim dizajnom pridoda mojim odabranim delima i da ona bude šesta u tom nizu. Objavili ste knjigu eseja Dubravke Ugrešić. Koja je to vrsta kockice u mozaiku 'Geopoetike'?
- Tom knjigom smo otvorili novu ediciju naslova 'Balkan ekspres'. Naša je želja da reintoniramo ime 'Balkan'. Nećemo da bežimo u izraze 'zapadni i istočni adriatiks', 'jugoistočna Evropa' i slične. Hoćemo da, ako je to moguće, kvalitetom reinoviramo ime Balkana. Naravno, onoliko koliko je to, s obzirom na to čime se bavimo, u našoj moći. Knjiga Dubravke Ugrešić 'Zabranjeno čitanje' jeste knjiga eseja koja se, i to je drugi razlog za njeno pojavljivanje, bavi pozadinom problema u svetu knjiga i pisaca. Preciznije, onim što je iza kulisa. S druge strane, ovu knjigu smo uradili zajedno sa sarajevskim izdavačem 'Omnibus', čiji je prvi čovek jedan od najtelantovanijih pisaca Bosne i Hercegovine - Nenad Veličković, dok smo, s treće strane, mi kao izdavači dobili eksluzivno pravo da ovu knjigu distribuiramo u Hrvatskoj. Dakle, udružili su se izdavači da začnu nešto što je davno pokidano. Druga knjiga iz te edicije će biti roman bugarskog pisca Georgija Gospodinova. To ocrtava naš plan da sve knjige iz te edicije, ili budu napisane od strane autora sa Balkana, ili će teme biti o Balkanu. Uvek sam smatrao da prostor Balkana nosi u sebi dovoljno specifičnog, bez merenja bolji li gori, što zaslužuje kako međusobnu pažnju, tako i osnova da bude ponuđeno i Americi i Evropi. Zašto na kraju krajeva, i mi ne bismo jednog dana bili, uslovno govoreći, neko tržišno otkriće kao što je bila, recimo, poljska književnost, mađarska, da ne kažem latinoamerička, koja je mnogo velika. Sajam knjiga je još daleko, ipak kako se 'Geopoetika' priprema za tu manifestaciju?
- Spremamo dosta novih naslova. Kao izdavačka kuća ulazimo u sferu likovne umetnosti, pripremamo monografije preskočenih autora Ere Milivojevića i Raše Todosijevića. Gotova je kapitalna knjiga Fernana Brodela 'Mediteran' koju već dugo vremena spremamo zajedno sa Podgoričkim CID-om, a, između ostalog, radimo nastavak knjige 'Troje' Džulijana Barnsa, koja će izaći pod naslovom 'Ljubav i tako dalje'. Reč je o nastavku doživljaja troje junaka posle deset godina njihovog života. Zanimljivo je da je Barns tu knjigu napisao zaista posle deset godina svog života i za razliku od njegovih čitalaca u Engleskoj, koji su čekali toliko vremena da vide šta je bilo sa junacima, mi ćemo to saznati odmah. Željko jovanović
