Izvor: Politika, 04.Avg.2014, 13:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Postrojavanje, prestrojavanje, izjašnjavanje
Naravno da će biti sve teže voditi spoljnu politiku, kako pod opsadom ukrajinskih događaja koji su van njegove kontrole priznaje premijer Aleksandar Vučić.
Obaranje malezijskog aviona, šta god sumnjičavo mislili o pravim počiniocima, promenilo je dotle postojeće jednačine. Ispaljena raketa je, poput neispaljenih raketa 1962. u jeku kubanske krize, svet vratila na vremena Hladnog rata. A to podrazumeva postrojavanje i prestrojavanje.
Svesna da interese ima u EU, SAD, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Rusiji i Kini, Srbija je pametno odabrala da iz prikrajka, pragmatski racionalno, zadrži svoj kurs: plovidba ka EU uz istovremeno razvijanje prijateljskih odnosa sa zemljama s kojima imamo zajedničke interese.
Krajem juna na berlinskom forumu „Novi početak prema Briselu – Srbija na putu ka EU”, premijer je izjavio da Srbija želi da bude iskren i otvoren partner međunarodnoj zajednici, pre svega čineći sve što obeća, te da namerava da obavi „svoje zadatke na putu ka EU”.
„Novi početak je zato što znam da su mnoge zemlje site naše priče u kojoj jedno govorimo i drugo radimo. Novi početak je da ono što govorimo i uradimo, mislimo. To je novi početak u odnosima Srbije i svih ostalih u svetu.”
Ali, kako događaji često mimo naših želja određuju pozicije, stvaraju i raskidaju savezništva, izgleda da dobijamo novi „zadatak” iz Brisela: da doslednije sledimo politiku EU oko ukrajinske krize čiji akteri postaju sve manje tolerantni.
Topi se tolerancija za neutralnu poziciju koju je Srbija sebi izborila sticajem po nju povoljnih geostrateških okolnosti: nejedinstvenog stava EU prema američkim pritiscima za stezanje obruča oko Vladimira Putina i svog perifernog položaja.
Nije to nikakvo iznenađenje. Pre manje od dve godine je Kremlju blizak predsednik Moskovske akademije za geopolitičke probleme general Leonid Ivašov u intervjuu za RTS najavio da će Srbija u narednom periodu morati da bira ne više između Kosova i Evrope, već između članstva u EU i daljeg partnerstva s Rusijom.
„Unipolarni svet nije moguć. Vidimo da se uticaj manjih država smanjuje i da nastaju savezi. Rusija kroz stvaranje Evroazijskog saveza zagovara dve matrice: jedna je pravoslavna – slovenska, a druga je evroazijska. U prvom slučaju balkanske zemlje, pre svih Srbija, veoma su važne jer su nam duhovni, kulturni i ekonomski saveznici. Zato će pažnja Rusije prema Srbiji da raste, ali očekujem i da će se Srbija odlučiti hoće li biti u Evropskoj uniji i NATO savezu ili će biti partner Rusije”.
Tek kada se razbuktala ukrajinska kriza počelo je otvaranje karata i na Zapadu. U Beograd stižu Ketrin Ešton i Štefan File. Premijer emisarima EU kaže: „Molio sam da Srbija sačuva svoj nešto drugačiji stav u odnosu na ostale zemlje i da ne uvodi sankcije Rusiji”.
Razumevanja je sve manje. Pred pritiskom Vašingtona – koji obaranje MH17 koristi kao što je đordž Buš rušenje kula bliznakinja upotrebio za pokretanje „rata protiv terorizma” – popušta i Angela Merkel.
Sve decidnije EU zahteva da Srbija svoju privrženost evrointegracijama dokaže na delu. Brisel je prvo „očekivao” a sada „traži” da Srbija podrži stav EU oko Ukrajine. Šef delegacije EU u Srbiji podseća da je to deo naših obaveza iz poglavlja 31.
Potom je usledio onaj probni balon američkog ambasadora. Jest da je propraćen „žaljenjem”, ali poruka je bila nedvosmislena, premijeru verovatno potom i preneta tokom njihovog 90-minutnog razgovora koji se završio jednom šturom rečenicom saopštenja.
Zapad se ljuti. Očekuje udaljavanje od Rusije. Po principu Mila Đukanovića koji nije imao dilemu. Znam da ovde znaju kako je odmah potom u Moskvi na prečac zatvorena crnogorska Atlas banka, pa bi da izbegnu takav (gasni) scenario: ni da se opredele na jednu stranu, ni da nas bilo ko sankcioniše.
Da se ne bismo zamerili Rusima, najavljujemo gradnju „Južnog toka” u trenutku kada Bugarska obustavlja radove. Da, tačno je da je Austrija potpisala ugovor s „Gaspromom”, ali Austrija je u EU. Naravno da smo „životno zainteresovani” za „Južni tok”, ali zar nije pametnije sačekati kako će se razrešiti problem oko koga nas ionako niko ništa ne pita.
Zato sve uzaludnije zvuče vapaji ministra spoljnog koji se uoči Vučićeve posete Moskvi pitao: „Zašto sada Rusija, a ne izaziva posebnu pažnju zašto sada Nemačka, ili
Austrija, ili Francuska. Treba sve! Treba sastanak sa Obamom, sa engleskim funkcionerima...”
„Treba sve” zvuči realno sa stanovišta interesa jedne male zemlje kojoj je diplomatija redak instrument da ostvari sopstvene političke i ekonomske ciljeve. No, kako se „međunarodna situacija intenzivira”, što rekao onaj čuveni mađarski film, veliki akteri ukrajinske krize sužavaju prostor srpskog manevra.
Ili si nama, ili si protiv nas, glasi mantra koju bi Beograd najradije da ne čuje. Pritisci su obostrani, i sa Zapada i sa Istoka, mada stičem utisak da smo ove prve spremniji da medijski razglasimo, dok ove druge pažljivije ignorišemo.
Iako smo zauzeli poziciju neutralnosti, nekako smo nespremni da je balansiramo. Ponavljamo da nećemo u NATO, a zakazujemo zajedničke srpsko-ruske vojne manevre.
Velike sile su prestankom ideološkog Hladnog rata iste. Ne vidim među njima nikakvu razliku. Podjednako su sebične, osione, okrutne. One svojim konsenzusom formiraju ono što se zove međunarodno pravo. Zato se i ne ustručavaju politike dvostrukih standarda: Amerika na Kosovu, Rusija na Krimu.
Kako se stani-pani približava, srpska vlast bi morala da pokaže dovoljno političke hrabrosti. Da u skladu s platformom na kojoj je dobila izbore jasno kaže: mi sa EU imamo političke i ekonomske interese.
Nije uopšte sporno da Srbija treba da ima razgranate i dobre odnose s Rusijom. Ali, politički model Rusije nije kompatibilan političkim modelima EU koji su, zvanično, naš prioritet. To znači da Rusija ne može da dominira (spoljno)političkim ciljevima Srbije.
Ima tu mnogo otpora sa obe strane. Nije svako za balans. Tomislav Nikolić onomad je Rusima nudio Pasuljanske livade za vojnu bazu, poput meštana sela Kralje u opštini Andrijevica koji su Rusima nedavno davali svoja imanja za istu svrhu.
Čitam da neki amateri fudbalskog tima Novi Sad predlažu meč svog i kluba samoproglašene proruske Narodne Republike Lugansk koja tvrdi da se otcepila od Ukrajine. Imam predlog: neka se održi meč NR Luganska i reprezentacije Kosova. Valjda se ne bi bunili ni Rusi ni Amerikanci.
Ukoliko srpska državna politika i njena diplomatija nisu u stanju da Vašingtonu, Briselu i Moskvi jasno potvrde da je budućnost Srbije sigurna samo u okvirima EU, završićemo kao privezak Unije ili balkanska kolonija Rusije.
Zato bih voleo da premijer ispuni sledeće reči: Znam da ima mnogo onih koji su za Ruse, ili protiv Rusa, onih za Evropu, protiv Evrope, i da se ljudi tako dele, ali mislim da, kada svi legnu u krevet i razmisle, dobro znaju da je Vlada vodila najbolju politiku”.
Za sada ne znam da li Vlada vodi odgovornu, ozbiljnu i najbolju spoljnu politiku. To će se tek utvrditi.
Boško Jakšić
objavljeno: 04.08.2014.
