Izvor: Blic, 13.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Postavljati pitanja
Nešto je realniji pristup pred nastavak tehničkih pregovora sa Evropskom unijom, bar ako je ceniti po izjavama. Još uvek se najviše govori o rokovima - što kraći to bolji, sugeriše se - ali se tu i tamo pominje i o čemu će se pregovarati i koji će biti ishod. Bilo bi bolje, naravno, kada bi oni koji će pregovarati o, recimo, trgovini poljoprivrednim proizvodima, obavestili javnost koja im je tačno pregovaračka pozicija i zašto, ali to se od ove vlade još uvek ne može očekivati. Praktično >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je svim zemljama koje su pristupile EU bilo potrebno dosta vremena da se sporazumeju o uslovima integracije, i to na svakom koraku. Bugarska je, recimo, počela pregovore o članstvu 1999. Postala je član 2007. Hrvatska je podnela zahteva za članstvo februara 2003, a postala je kandidat juna 2004.
Pregovori su počeli oktobra 2005. Biće potrebno, najverovatnije, bar četiri godine da se oni završe, a potom sledi proces ratifikacije, koji obično traje duže od godinu dana. Od zahteva za članstvo do učlanjenja proći će oko sedam godina. Ovo nije zato što se dokumenti prevode na mnogo jezika, pa je prevodiocima potrebno vreme. Reč je, pre svega, o interesima svih članova EU, naravno i o interesima zemlje koja bi da im se pridruži, što proces samo odražava. Ugovor o trgovini, a sporazum o stabiliziaciji i pridruživanju je zapravo to, a još više ugovor o članstvu, imaju dalekosežne posledice i pogađaju relane interese svih. Tako da je potrebno, najpre, sagledati ih, a potom i raspraviti u javnosti i u političkom procesu ko dobija, a ko gubi i kako će prvi da kompenzuju druge, a to nije jednostavna rasprava. Naravno, sve je lakše i brže ako se smatra da Vlada najbolje zna i ako se ne veruje u korisnost javne rasprave. Od toga će imati korist oni koji mogu da utiču na Vladu, a štetu svi ostali. Što bi rekao Majkl Mur: „Potrebno je neprestano postavljati pitanja".
