Izvor: Politika, 29.Sep.2010, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posredovanje, bez suda, štiti mobere
Protiv zlostavljača se ne može podneti tužba, jer se sudski postupak pokreće samo u slučaju neuspelog posredovanja
Uzroke zlostavljanja na radu možemo tražiti i u predominantnoj ulozi kapitala sa neprikosnovenim principom stvaranja profita po svaku cenu i krajnje potisnutom društvenom funkcijom. Jer, kapital nije samo u službi privatnog vlasnika (kao fizičkog ili pravnog lica) već i socijalne sredine u kojoj se oplođuje. Kada se princip „profit po svaku cenu“ ostvaruje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pomoću siledžijskog menadžmenta, kao posledicu imamo gaženje garantovanih socijalnih prava zaposlenih ili masovnu pojavu zlostavljanja na radu. U odnosu poslodavca i zaposlenog, poslodavac ima predominantnu ulogu, koju delimično dobija na osnovu pravne regulative, a faktički zbog neregulisanih uslova privređivanja i stalnog straha zaposlenih od gubitka radnog mesta. Od svih povreda radnih prava zaposlenih u razvijenom svetu mobing zauzima pet do sedam odsto, u Srbiji oko 45 procenata!
Dobro je što je zakonodavac prepoznao potrebu za donošenjem zakona koji treba da doprinese sprečavanju zlostavljanja na radu. Za uspešnu primenu ovog zakona treba, međutim, ispuniti nekoliko uslova. Najpre, poslodavac je dužan da zaposlenom organizuje rad na način na koji se sprečava pojava zlostavljanja (zlostavljanje koje se dešava između zaposlenih istog radnog položaja – horizontalni mobing). Poslodavac treba da spreči i vertikalni mobing, što je inače već postojeća, ali ne toliko naglašena obaveza prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu. Zaposleni moraju i da budu upoznati sa postupkom zaštite svojih prava kod poslodavca i pravima i obavezama koje proističu iz zakona. Veoma važna je i uloga sindikata, odnosno sindikalnih poverenika koji se moraju obučiti za primenu zakona i biti nosioci procesa zaštite i ostvarivanja prava zlostavljanih radnika. Treba promeniti i kolektivne ugovore koji moraju sadržati objašnjenja u vezi sa uslovima i postupkom zaštite zaposlenih, poštujući pri tom posebnost svake radne sredine.
Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, kao i Pravilnik o pravilima ponašanja poslodavca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu je samo prvi korak u suzbijanju mobinga. S tim što su zakonska rešenja mogla biti bolja, pa i stroža prema izvršiocu zlostavljanja. Jer, zakon se blagonaklono odnosi prema izvršiocu koji u postupku posredovanja zaključi sporazum sa zaposlenim (u ovom slučaju – žrtvom) o prestanku zlostavljanja, jer na taj način izbegava svaku odgovornost unutar radne sredine (ne odgovara za povredu radne discipline). Istovremeno, protiv njega se ne može podneti tužba, jer se sudski postupak može pokrenuti samo u slučaju neuspelog posredovanja. Moglo se naći mesta i za posebnu odgovornost pravnog lica ukoliko je to pravno lice propustilo dužnost nadzora nad procesom rada. Naime, da je tu dužnost pravno lice savesno obavljalo moglo se sprečiti zlostavljanje na radu, pogotovo u slučajevima kada je očigledno da je pravno lice preko svojih organa bilo upoznato sa zlostavljanjem, a nije ništa preduzelo na njegovom sprečavanju.
Takođe, možda je naknada štete koju trpi zaposleni trebalo da preraste u tzv. kaznenu štetu koja se dosuđuje u dvostrukom ili trostrukom iznosu, a poznata je u našem pravu u oblasti zaštite intelektualne svojine. Na sva ova pitanja odgovor će dati buduća primena zakona i sigurno povećan broj radnih sporova. S tim što treba imati u vidu da zlostavljanje na radu nije moguće u potpunosti sprečiti – ono je istorijska pojava, obavezan pratilac razvijenih oblika proizvodnje, ali u isto vreme i mera razvijenih industrijskih i demokratskih procesa u društvu. Ipak, iskorenjivanje ove radno i društveno štetne pojave jedini je put za stvaranje istinski demokratske zajednice.
Advokat
Zoran Lončar
objavljeno: 29.09.2010.
