Izvor: Blic, 16.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji dani Deda Mraza
Poslednji dani Deda Mraza
Biljanu Đurđević zatičemo u galeriji Kulturnog centra nekoliko sati pred otvaranje njene pete samostalne izložbe u Beogradu. (Druga je bila 2000. magistarska, u Centru za kulturnu dekontaminaciju. 'Blic' je tada bio jedini list koji je mladoj slikarki dao priliku za intervju, intrigiran robustnim i pretećim telima muškaraca koji asociraju na nasilje kao ogledalo društvene moći u hladnom ambijentu mrtvačnice-klinike-kupatila-klanice). Platna još >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nisu suva. Miriše sveže naneta boja. Sa njom je Branislava Anđelković koja se baš za nju opredelila za ovogodišnju izložbu 'Kritičari su izabrali'.
Izložila je četiri slike_arhiva velikih dimenzija, taman toliko da ne zaguše enterijer galerije. Jadnu starijeg datuma, 'Poslednji dan Deda Mraza', i tri nove fokusirane na temu odnosa odraslih prema deci. 'Možda zvuči brutalno reći, ali tako je: o nasilju nad decom'. Prva je 'Sistematski pregled' (predstavlja pet devojčica unezverenog pogleda pred neizvesnim odrastanjem), druga 'Izgubljeni raj' (dečak adolescent) i treća 'Daleko od doma' (devojčicu okrenutu prema zidu). Ove tri slike_arhiva deo su buduće izložbe koju Biljana priprema za Galeriju 'Davide Galo' u Berlinu. Je li tema nasilje nad decom naručena?
- Ne. Naručeno mi je devet slika, a ne tema. Davida dugo poznajem. Sarađujemo već neko vreme. On je bio kustos u Galeriji 'Lia Ruma' gde su izlagali Marina Abramović, Mikelanđelo Pistoleto… S njim me je povezao čuveni Harald Zeman. Kada je otvorio svoju galeriju u Berlinu, pozvao me je da nastavimo saradnju. Pošto poštujem njegov način rada, prihvatila sam. Davide plasira mlađe autore o kojima se već uveliko govori kao o budućim zvezdama. To su Amerikanac Teri Rodžers, Japanac Kuakubo, Nalini Malani iz Bombaja…
Vaše teme su teške, slikali ste hirurške stolove, besne pse… Otkud toliko snažni traumatični događaji u viziji devojke od tridesetak godina?
- Uopšte ne razmišljam o lakoći ili težini teme. Samo radim svoj posao, a posao slikara je da primećuje svet oko sebe i da na njega reaguje kako mu iziskuje duša. Znam da je mnogima naporno da gledaju moje slike_arhiva. A nije da posmatraju nasilje u medijima?! Konkretno, nasilje nad decom je večna tema. U ljudskoj prirodi postoji nešto što čoveka tera da bude loš, nešto što ga sprečava da postavi granice zlu. Nasilje nad decom je samo jedan vid ispoljavanja tog zla. Da li se inspirišete člancima ili fotografijama u medijima?
- Ne, inspiraciju nalazim u svakodnevnom životu. Na primer, u ispadima na ulici na koje slučajno naletim, ili u muzici. U muzici?
- Da, u muzici, npr. u Vivaldijevoj 'Gloriji' u kojoj peva Hor oksfordskih dečaka. Ko su kupci vaših slika?
- Kolekcionari koji prate savremenu umetnost. Nedavno mi je jedan rad otkupila američka fondacija 'Jederman N. A' koja u svojoj zbirci poseduje dela Marsela Dišana, Luiz Buržoa, Pikasa… Kako se osećate u tom društvu?
- Uopšte ne razmišljam o tome gde sam stigla, već šta radim. U kakvom okruženju volite da budete?
- Volim da budem među onima koji su zaljubljeni u svoj posao. Cenim profesionalizam u svemu. Ne podnosim bahatost. Zato se pozitivno osećam jedino među onima koji su mi slični. Samo tako mogu da slikam, kad sam među prijateljima i kad znam da je i njima dobro. Milena Marjanović
