Izvor: Blic, 25.Feb.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle 'Velike drame' letnja drama
Posle 'Velike drame' letnja drama
Sa upravnikom Narodnog pozorišta iz Beograda Ljubivojem Tadićem razgovarali smo neposredno posle premijernog izvođenja najnovije predstave u ovom pozorištu. Naime, u petak uveče, na Velikoj sceni nacionalnog teatra izvedena je predstava 'Velika drama' Siniše Kovačevića, u kojoj Ljubivoje Tadić igra jednu od važnih uloga. Stoga je naše prvo pitanje bilo vezano za utiske o tome kako je publika reagovala na najnoviji projekat pozorišta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje on vodi. 'Publika je reagovala upravo onako kako smo mi radeći pripremili teren za to, znači predstava je prihvaćena sjajno. Mene lično je ovaj tekst vrlo uzbudio. Nisam imao slično iskustvo, i nije me nijedan tekst više uzbudio od vremena kada sam bio student književnosti. Međutim, ja sam siguran da postoje i oni koji će prema ovoj drami biti ravnodušni.'
Da li je postavljenje ovog komada na Veliku scenu rezultat neke precizno postavljene repertoarske strategije?
- Ovim tekstom, kao i dramatizacijom romana 'Sudbina i komentari' koja će uskoro biti premijerno izvedena, mi završavamo jedan ciklus savremene domaće drame. Podsećam, mi smo još izveli 'Milevu Ajnštajn', dramu Vide Ognjenović, i nedavno 'Hasanaginicu' Ljubomira Simovića. Smatram da smo na taj način uspešno okončali ciklus domaćih dramskih dela i sada prelazimo na klasičan dramski repertoar. To znači Ibzen, Gete i Šekspir. Najavljujući premijerno izvođenje komada 'Velika drama' rekli ste da je reč o dramskom remek-delu?
- To je isto ono što sam rekao kolegama glumcima na prvoj čitajućoj probi. Smatram da je ovo zaista remek-delo naše savremene dramaturgije iz tog razloga što je ova drama uspela u onome što je najteže. A to je da istovremeno bude i tragedija i istorijska hronika koja prati jedan vrlo dug vremenski period. Siniša Kovačević je, po mom mišljenju, uspeo u onome od čega mnogi pisci beže, a to je tragičko razmatranje jednog istorijskog problema. Čini mi se da je u ovoj drami pronađen odnos između opštosti istorije koja proždire tog konkretnog pojedinca i koja ga čini onim tragičkim zrnom postojanja. Šta mislite o stavu da je 'Velika drama' možda savremena po temi, ali ne i po formi?
- Nastojali smo da pobegnemo od patetičnog tona ili nečega što bi se moglo nazvati podignutim tonom. Cilj je bio što jednostavnije ispričati sudbine tih ljudi i tamo gde smo u tome uspeli, postigli smo pravi dramski trenutak. A to su oni trenuci kada svaki od preko trideset likova, koliko ih ima u drami, postiže svoj trenutak istine.
Da li je predstava 'Amadeus' neopozivo stavljena u fioku ili čeka neka druga vremena?
- Jagoš Marković je sada vezan za Narodno pozorište jednom vrstom ugovora i mi ćemo tu predstavu sigurno napraviti. Što se tiče drugih komada koje smo najavili, tu se pre svega misli na Šnajderovu 'Nevjestu od vjetra', nadam se da ćemo sledeću sezonu otvoriti tom predstavom. Mi smo do sada uglavnom izveli sve što smo planirali, ne samo u Drami, već i u sektorima Opere i Baleta. Nije dobro gledati na Narodno pozorište iz ugla pojedinih sektora, jer jedan naslov vuče drugi. Mi ćemo, na primer, odmah posle 'Sudbine i komentara' imati premijeru baletske predstave 'Limeni doboš' po romanu Gintera Grasa. Zato kažem da je Narodno pozorište potrebno posmatrati u celini. Da li ste i vi takođe jedan od upravnika Narodnog pozorišta kome fali zgrada Opere?
- Uglavnom se ne zna da bismo mogli ceo mesec igrati samo operske i baletske predstave i sala bi bila puna svako veče. Karte za tu vrstu predstava rasprodate su najviše dva dana po objavljivanju repertoara. Mi taj problem prostora za igranje pokušavamo da rešimo gostovanjima na drugim scenama. Upravo se dogovaramo o gostovanju na Krfu. Kakva je komunikacija Narodnog pozorišta i Ministarstva kulture budući da ste imali neke, čak i javne, sporove?
- Sporovi su dolazili zbog toga što smo i mi ovde, kao i kolege u Ministarstvu, bili na početku mandata, pa su i nesporazumi, jer o njima je zapravo reč, bili nekako neizbežni. Suštinski problem je bio u tome što mi nismo imali budžet za prošlu godinu, a sve vreme smo igrali i pripremali predstave. Nisu problematični naši međusobni odnosi, već odnos prema Narodnom pozorištu, ali ne Ministarstva kulture, nego nekih drugih ministarstava bez kojih mi ne možemo da radimo. Javna je tajna da će uprave pozorišta iskoristiti letnju pauzu za 'provetravanje svojih redova'. Šta ćete vi uraditi?
- Mi u ovo trenutku nastojimo da omogućimo dramskim umetnicima, operskim pevačima i drugima da rade kako se ne bi desilo da odu i oni koji su nam potrebni. U ovoj predstavi, recimo, igra nekoliko glumaca koji su dobili priliku da posle više godina pojave na sceni. Nama je potrebno jačanje ansambla Drame kako bismo mogli da odgovorimo na sve repertoarske izazove. Naravno da će svi kolege upravnici želeti najbolje, dok će se kolege glumci opredeljivati prema svojim ambicijama. A to onda znači dugoročnije razmišljanje i planiranje. Mnogo se priča o glumcima u novim okolnostima, a vi ste, dolazeći na ovo mesto, obećali da ćete se boriti da i upravnici budu birani na konkursu?
- Ja sam to obećao i to će u budućnosti biti tako. Pitanje izbora upravnika, kao druga pitanja, trebalo bi da bude regulisano zakonom o pozorištu i smatram da je to ono što ćemo ostaviti onima koji dolaze, kako ne bismo zavisili od političkih kombinacija. Vi ste u vreme dolaska na ovo mesto bili politički aktivni, da li ste to i dalje?
- Trenutno ja sam poslanik u Saveznoj skupštini kao kandidat PDP-a, ali više nisam član nijedne stranke. Moja partija se pocepala i ja sam želeo da ostanem u prijateljskim odnosima i sa jednima i sa drugima, i nemam nameru da ostvarujem neke političke interese kao što ih nikada nisam ni imao. Dobro, ali ovde se i dalje mora obezbediti politička podrška kako bi se opstalo na nekom mestu?
- Najznačajnijim što sam uradio kao političar smatram to što sam, kao poslanik saveznog parlamenta, napravio zakon koji baletskim umetnicima vraća benificirani radni staž. Zainteresovao sam za taj zakon i poslanike koji se nisu mnogo interesovali za balet. Mislim da je time baletska umetnost spasena od izumiranja na ovim prostorima. Želko Jovanović
