Izvor: Politika, 11.Apr.2014, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poseban slučaj
Ova geopolitička partija ping-ponga između Kenedija i Hruščova 21. veka, dugoročno, miriše na kataklizmu
„Poseban slučaj“ je interesantna sintagma. Može značiti bilo šta i gotovo ništa. Ipak, najčešće se odnosi na osobe od krvi i mesa koje se od ostalog sveta razlikuju po nekom, recimo, neobičnom gestu. Penzioner koji nakon polučasovnog stajanja u redu ispred šaltera poštanske štedionice iznenada zapeva „Travijatu“, skakućući pri tom na jednoj nozi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svakako predstavlja poseban slučaj. U međunarodnoj politici, međutim, stvari stoje malo drugačije. Ali, krenimo redom.
U noći dok je Vučić osvajao 50 odsto glasova, tačnije 48,3, to jest polovinu od polovine izašlih birača – na Krimu je više od 80 odsto građana izašlih na referendum, njih skoro 97 odsto, zaokružilo opciju koja im ubuduće jemči život unutar Ruske Federacije. (Da li je referendum oblik neposredne demokratije i direktnog izražavanja narodne volje? Jeste!)
Snimci razdraganih žitelja Krima, nakon obznanjenih rezultata referenduma, munjevito su obišli svet. S druge strane, kadrovi sa ozarenim licima krimskih Rusa koji u delirijumu mašu nacionalnim zastavama, plaču od sreće i igraju kazačok, bar nama u Srbiji delovali su poznato. Najverovatnije zbog toga što su se pre izvesnog vremena slični prizori (bez kazačoka), odigravali na ulicama Prištine i Podgorice – neposredno nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, odnosno Crne Gore.
Ali, tu se ionako radi o posebnim slučajevima. To jest, o jednom posebnom slučaju. Jer ako ostavimo po strani Crnu Goru koja je još na Berlinskom kongresu, pored sestrice Srbije, izvojevala državnu samostalnost, ostaje nam još jedino slučaj Kosova (i Metohije) kao poseban slučaj transformisanja geografske oblasti, najpre u autonomnu pokrajinu a potom i u (kvazi)državnu tvorevinu.
Valja odmah naglasiti da Amerikanci tvrdoglavo drže do „posebnog slučaja“ pomenute teritorijalne metamorfoze. Treba ih razumeti – na lukavo izrežiranom „slučaju Račak“ zasnovali su akciju religioznog naziva ( „Milosrdni anđeo“), zatim su posejali nešto osiromašenog uranijuma po Srbiji i Crnoj Gori (što je valjda vrhunski čin milosrđa budući da nije korišćen čist uranijum), da bi na koncu u blizini Uroševca sagradili ogromnu bazu koje se ni Gvantanamo ne bi postideo.
S tog militarističkog aspekta, Kosovo jeste poseban slučaj.
Ali bi isto tako posebni slučajevi (ali u mirnodopskim uslovima) mogli da postanu i Baskija, Škotska, Korzika, Teksas, Krim, Donjeck... Gde god postoji potencijal narodnog samoopredeljenja, tu mora postojati i terminologija „posebnog slučaja“. Naime, teritorije se međusobno razlikuju prema istorijskim, kulturnim, demografskim, verskim, etničkim, ustavnopravnim i drugim obeležjima, što ih automatski svrstava u kategoriju posebnog slučaja. Ono što ih definitivno spaja jeste liberalni koncept prava na samoopredeljenje što je Međunarodni sud pravde i potvrdio u slučaju Kosova – a na opšte zaprepašćenje tradicionalnih poklonika suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
U međuvremenu, s druge strane „bare“, Ujka Sem autoritativno poručuje kako se slučaj Kosova ne može porediti sa drugim destinacijama željnih samoopredeljenja (i obratno). Na izvestan način, takav samopregorni stav deluje kao rigidni pokušaj uspostavljanja principa prava jačeg u globalnom selu – što bi trebalo da znači da samo moćni vojnoindustrijski kompleksi imaju demo(n)kratsko pravo odlučivanja o tome kome ide titula posebnog slučaja a kome ekskluzivno pravo na samoopredeljenje.
Otuda ne treba da čudi povampirenje hladnoratovske retorike u kontekstu rusko-američkog spora oko Krima. Tako Barak veli da Krim nije isto što i Kosovo jer je (pazite sad) Kosovo za razliku od Krima poseban slučaj. Na to mu Vladimir odgovara znakom jednakosti između Kosova i Krima pošto je i Krim, poput Kosova, poseban slučaj. Ova geopolitička partija ping-ponga između Kenedija i Hruščova 21. veka, gde plastična loptica, u stvari, predstavlja borbu oko definicije „posebnog slučaja“, dugoročno miriše na kataklizmu.
Srećom, bliži se sezona godišnjih odmora
Cociolog
Boris Jašović
objavljeno: 11.04.2014.
.jpg)
