Izvor: Politika, 08.Nov.2014, 13:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posao vatrogasca – porodično nasleđe
Stefan Gašević postao je vatrogasac – spasilac sa 19 i po godina, u istoj brigadi u kojoj njegov otac Radoslav radi duže od dve i po decenije i iz koje je deda Gavrilo otišao u penziju
Ljubav prema pozivu vatrogasca – spasioca u porodici Gašević traje već tri generacije. Ovim zanimanjem se od 1966. godine do penzionisanja bavio deda Gavrilo Gašević, a sada kao vatrogasci rade njegov sin Radoslav i unuk Stefan. Juče je svečano obeleženo 180 godina vatrogastva u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i 150 u Beogradu, a Gaševići su jedna od porodica čije su generacije dale doprinos razvoju i podizanju ugleda ove profesije u našoj zemlji.
– Još kao klinca, deda me je dovodio u svoju vatrogasnu jedinicu u Ulici Mije Kovačevića. Dešavalo se i da prespavam u stanici. Njegove kolege su me vozikale kamionima, oblačili mi zaštitnu opremu, davali mi motorolu da pričam s njima... Sve to je u meni učvrstilo želju da i sam jednog dana budem vatrogasac – kaže Stefan Gašević, vatrogasac – spasilac u Vatrogasnoj brigadi Zvezdara.
U to vreme, kaže, ova profesija nije bila previše popularna.
– Ali, za mene su oni oduvek bili heroji spremni da uđu vatru kako bi izbavili ljude, imovinu... Slušao sam kako su srećni kada spasu nekoga, ali i šta osećaju ako se dogodi tragedija. „Upijao” sam savete kako treba reagovati u određenim situacijama – kaže Gašević i ističe da njegov uzor, sada sedamdesetčetvorogodišnji deda Gavrilo, uživa u zasluženoj penziji.
Najmlađi Gašević počeo je da radi sa 19 i po godina i to u stanici odakle je deda otišao u penziju, a otac radio 26 godina.
– Došao sam u tatinu smenu, iako su me svi znali, nije bilo lako. Morao sam da se dokažem, da se trudim i radim više od drugih da ne obrukam tatu i dedu, a i da ne kažu da sam došao preko veze – napominje Stefan.
Porodičnu tradiciju ubrzo je opravdao na terenu. Učestvovao je u izvlačenju četvoro radnika koje je u naselju Kalvarija 2011. godine zatrpala zemlja kada se obrušilo brdo.
– Ne mogu da zaboravim trenutak kada smo na Kalvariji ispod tona zemlje izvukli mrtvog osamnaestogodišnjaka. Došao je na posao da bi zamenio oca – seća se Stefan, koji je i član tima za spasavanje na vodi. U maju, u potopljeni Obrenovac stigli su među prvima.
Prema njegovim rečima, posao vatrogasca – spasioca je siguran.
– Imate redovnu platu, državni posao, ali ovo nije zanimanje koji se radi iz koristi. Ono se radi iz isključivo iz ljubavi – ističe Gašević.
Obrenka, pas koji voli crvene kamione
Dok pričamo sa vatrogascem – spasiocem Stefanom Gaševićem, oko nogu nam se umiljava čupava kujica. Vreba priliku da poturi njuškicu kako bismo je pomilovali.
– Zovemo je Obrenka. Pronašli smo je u potopljenom Obrenovcu, u stvari, ona je pronašla nas. Iskoristila je priliku dok su kolege u kamion ubacivale opremu i neprimetno se ušunjala. Kada je kamion stigao u vatrogasnu stanicu u Ulici Mije Kovačevića, iskočila je i počela da maše repom. Već šest meseci je s nama. Velika je maza i svi je vole. Obožava da posmatra predaju smene. Već nepogrešivo zna kada se to dešava, pa se „nacrta” tu i pre nego što se postrojimo jedni naspram drugih i raportiramo – priča Stefan.
B. Vasiljević
objavljeno: 08.11.2014.
